На Бадње
вече, једном човеку дође до руку слика испод које је писало ”Усамљена на
Божић”. На слици снегом завејане кућице, свака светли као звездица, вију се
танки трачци дима из димњака. Осећа се радост, весеље и топлина. Празник
је.
Сви су на окупу, само је једна ситна, крхка Жена, племенитог лика, у
скромном огртачу, сама. Наслоњена на тарабе гледа пут осветљених прозора.
Сиротица, нема нигде никог свог у овој благој ноћи. Загледао се боље и видео
танак ореол изнад главе Усамљене Жене. Очи су му се испуниле сузама.
Па то Мати Божја, сама пред вратима, чека да се неко сети Ње и Њеног Сина.
Заокупљени овоземаљским добрима, трпезом и обичајима, људи се не сећају шта то
они славе. Не сећају се Онога због Кога су се окупили око трпезе, за којом за
све има места сем за Њега и Мајку Његову.
Ова слика је повукла бујицу мисли. Ни пре више од две хиљаде година, кад је
на земљу дошао Богочовек Христос, Творац и Цар, за Њега није било места. А
Пресвета Мајка није имала главу где да склони.
”И роди Сина Својега Првенца, и пови Га, и положи у јасле; јер им не бијаше
мјеста у гостионици” (Лк. 2, 7).
Па зар се ништа није променило за два миленијума?
Подигнути су дивно украшени храмови, осветљени и удешени, где певамо умилне
божићне песме. Окитили смо куће бадњаком, јелком и даровима, али на једино
место где би Он желео да уђе, нема приступа.
Не пуштамо Га да уђе у наше срце. То би значило да морамо да се одрекнемо
неких навика, да почнемо да се мењамо.
И тако Га стално изневеравамо, одлажући све за други дан, други празник, а
живот пролази далеко од Бога. Нажалост, на крају тако и прође, јер нико не зна
колико му је времена преостало.
Тада је почео да се моли:
”Ти Који си се родио у Витлејему, да би нас оживео и спасао, учини највеће
од свих чуда: обнови срца наша! Путевима којима Ти знаш врати нас Себи и избави
нас од срамоте неверја. Учини да Те не изгонимо из своје средине ове свете
Божићне ноћи, као ни у остале дане нашега живота, него да Ти, Господе, увек
владаш у срцима Своје незахвалне деце која Те воле.”
Аутор: Е. Посељанин
Прича преузета из Православног дечјег часописа ”Светосавско Звонце”, број
10/2007.
