Thursday, December 30, 2021

Чудо у Мандри 1926. године,на празник Светог Спиридона


Две године након промене календара, 1926. године у Мандри (Атика), на дан када се молитвено прослављао Свети Спиридон, док су новокалендарци славили Божић, верни су отишли да одају почаст Светитељу али су нашли врата храма закључана ланцима од стране полиције. Такву наредбу дао је тадашњи новокалендарски "архиепископ" Хризостом Пападопулос. Тада су верни упалили свеће и прислонили их на врата храма и одмах потом су спали ланци и отворила се врата! Ово је било једно од многих знакова и чуда која су се тада догодила од стране Бога да би се разоткрило зло које су учинили они јерарси који су наметнули више пута анатемисани папски календар у Грчкој у циљу молитвеног прослављања празника и заједничких молитава са јеретицима римокатолицима (као што данас видимо, више него икада, да чине и да уосталом, теже још јачој унији са јеретицима римокатолицима, која је склопљена 1965. године! Увођење новог календара 1924. године је био на неки начин први корак ка тој унији! - п.п.), нарушавајући молитвено јединство и саборност Цркве, која је постојала скоро две хиљаде година.

Препреке на путу су нам дате ради спасења

Има једна прича која нам говори о животним препрекама, кроз један велики камен на путу и "сиромашног сељака"- који симболизује нашу душу :

"Једном давно један цар ископа огроман камен на путу, па се сакрио да види хоће ли га ко склонити са пута.

Много људи је пролазило и пролазило, вичући гласно на Краља што не поправља путеве, али никоме није пало на памет да уклони камен са пута.

Најзад, сиромашни сељак застаде крај камена, и откотрља га ван пута. Испод камена, на велико изненађење, сељак откри кесу пуну злата и писмо од краља, у којем је објаснио да је то краљевска награда за онога ко склони камен са пута".

Управо тако и наш Небески Цар ставља под сваки наш животни камен, као тест, Свој потпис и благослов. Све препреке које нам долазе нису случајне, већ ради нашег спасења од неке, будуће, веће беде и несреће и највећег зла.

Бог зна и осећа нашу верност и, уз помоћ тих препрека, окреће и усмерава нашу душу и поглед ка Себи; Да би се само Њему, кроз свој живот, обраћали и у добру и у злу, као једином правом помоћнику, дајући нам шансу да се спасемо од будуће веће, као и вечне, беде и добијемо духовну награду за то.

Под камењем тешких искушења, од којих нас често боли глава и од којих смо веома оптерећени, уморни и изнемогли, крију се посебни благослови Божији по нас.

Стрпљиво котрљајмо наш животни камен на путу испред нас, знајући да, ништа не бива случајно, и дато нам је од Бога за наше добро. С временом ћемо наћи то "скривено злато" као највеће благо Његове Божанске милости.

Ако је за утеху, сетимо се оне: "Зло се трпи од зла још горега!". Мада је највећа утеха, што је може човек имати на овом свету, Бог у нама. - Само то! То је највеће благо! Кроз тај осећај, у души и срцу, присутна је сва вера, сва нада и сва љубав, те, лако се и савладавају животни проблеми,невоље и тешке препреке.

Из тих разлога, увек и за све, као и наши стари што су, треба, уз дубоку веру и поверење у Бога, говорити: "Нека буде воља твоја Господе!" и "Слава Господу за све!"- Знајући да нам Он увек само добро даје, да "кога воли, онога и кара" и "бије свакога сина којега прима", - ради нашег добра само.

Слава Христу Богу за све! 

Погледајмо боље и даље – Уместо пропасти видећемо Божије спасење



Има једна прича која нам, на најбољи начин, за наше ограничене и кратковиде умове, сликовито говори о Промислу Божјем за нас и Његовом прсту и потпису у, наизглед , тешким животним дешавањима :

Једном је неки морнар доживео бродолом на ненасељеном тропском острву, сасвим самом и пустом.

Уз много труда, без алата, радећи само рукама, успео је да направи дрвену шупу како би могао да се заштити током кишне сезоне.

Чим је завршио шупу, почела је да пада киша непрестано. Другог дана гром му је спалио колибу и претворио је у пепео. Сав очајан, као верник, који је прво славио Бога и захваљивао Му се за своје спасење, сада се расплаче у сузама говорећи : „Зашто Боже”?, - жалећи се на пропаст.

Док му је очај плавио срце, чуо је са мора звук трубе великог брода. Убрзо је чамац спаса био на плажи.

-"Како сте ме пронашли у овој дивљини? " - питао их је он.

-"Видели смо, - рекоше му, сигнал дима од ватре коју си запалио"!

Наравоученије из ове приче није тешко извући.Када и ми боље, и духовним очима, сагледамо и видимо своје снове, тежње и планове који се претварају у пепео и расејавају, немојмо очајавати. Треба уз молитву стрпљиво сачекати, са вером и надом, да ће безнадежну ситуацију, на нашем мору живота, решити спасилачка Реч и трубни Глас Божији.

Безбројни животни примери кроз историју, Свето предање, као и само Свето Писмо, речима Светог Апостола Павла , говоре нам да у животу нема случајности и потврђују ову истину : „А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро “ (Рим. 8, 28).

Слава Богу за све што нам даје! Јер све је на крају за наше добро и спасење. 

Thursday, December 23, 2021

Светска кабала у паници? - Шваб отказао "СЕФ", а Гејтс одмор


Бил Гејтс рекао да ће омикрон послати свет у „најгори део пандемије“

Након драматичног говора председника Џоа Бајдена у којем је молио невакцинисане Американце да оду и примие вакцину, Бил Гејтс, Мајкрософт милијардер и самопроглашени незванични краљ глобалних вакцинација, изненада је твитовао неколико твитова који су променили његова предвиђања о томе колико ће пандемија трајати.

Таман када је деловало да ће се живот нормализовати, можемо видети да улазимо у најгори дио пандемије. Омикрон ће нас све погодити, навео је.

Гејтс је поручио како је отказао своје планове за одмор, те упозорио да свет улази у најгори део пандемије коронавируса. 

- Таман када је деловало да ће се живот нормализовати, можемо видети да улазимо у најгори дио пандемије. Омикрон ће погодити сваког од нас. Моји блиски пријатељи су већ заражени њиме, а ја сам отказао већину мојих планова за празнични одмор - написао је Гејтс на свом Twitter профилу.

Гејтс је унео и мало оптимизима, рекавши да сматра да би се пандемија могла завршити наредне године. 

Он сматра да омикрон неће дуго бити доминантан сој, те претпоставља да ће актуелни талас трајати мање од три месеца. Навео је да пандемија неће трајати вјечно, те да је уверен како ће она завршити и да ће се благдани ускоро славити као некад, додајући како је свестан да је фрустрирајуће што је још један благдан обилежен коронавирусом.

Према Гејтсу, „морамо бити опрезни у вези са оним што се дешава“, јер „чак и ако омикрон буде упола јачи од делте, то ће бити најгори талас који смо видели пошто је изузетно заразан“.

Ипак, упркос свим случајевима заобилажења новог соја вакцина и ревизије показатеља њихове ефикасности, према Гејтсу, вакцине и даље „добро“ делују.

Срећом, има добрих вести на крају тунела. Чини се да се омикрон креће толико брзо да ће се завршити за три месеца, рекао је Гејтс.

Уреднички коментар The Big The One:

Прва ствар која привлачи пажњу је број твитова које је направио краљ вакцина. Дајемо два као пример и линк за читаоце да оду на налог „благословенога“ Била, али zerohedge.com има седам твитова, а вероватно их сада има много више у оригиналу. Шта је изазвало ово многословље, ми не знамо.

Могуће је да је ово признање традицији Мајкрософта, који објављује исправке/поправке за своје производе у року од сат времена након објављивања, а затим се ова ажурирања настављају на неодређено време. Можете мислити и да краљ вакцина заправо уопште није краљ, већ нешто као „пророк“ краљу, коме је краљ „ударио пацке“ због лошег рада и одмах је скочио да покаже да добро ради, покушавајући да добије, ако не квалитет, онда квантитет.

Највероватније је тачнија друга претпоставка, пошто је тако нагла промена мишљења недостојанствена чак и за Била. Још јуче је рекао да је пандемија скоро готова, а онда одједном да би свет могао да уђе у „најгори део пандемије“. Изгледа да је Билу доведен нови темник и сада тролује свет око њега.

Генерално, не знамо ко држи Била на поводцу и ко је заиста краљ вакцина, али то није битно. Главна ствар је да је омикрон сада позициониран као релативно лаган, али веома, веома заразан. Толико је заразан да, према речима израелског премијера, може да зарази 16 милиона Израелаца. Но, проблем је у томе што у Израелу жтиви само 9,5 милиона становника, а таква страшна вируленција збунила је рабине (овде:).

Коментар уредништва блога "наша вера православна":

Клаус Шваб је одложио свој "Светски економски форум" до лета наредне године, под неуверљивим изговором -"Омикрон"Ако се зна да је светска кабала, крајем октобра, одржала у Глазгову свој „климатски самит“ COP26, такође у условима п(л)андемије, онда њихови разлози за одлагање Светског економског форума делују крајње неуверљиво. Бил Гејтс  одлаже одмор и напрасно демантује самог себе "пророкујући" талас јачи од свих претходних - што све указује да светска кабала спрема нешто крупно. Очито им се планови са вакцинацијом руше, због чега их је ухватила паника. Сетимо се да је Шваб рекао да "велики ресет" мора да се изврши брзо, у противном све више људи ће се освешћивати, што је опасност за успех "ресетовања". Но, то може бити опасно за човечанство, јер успаничени светски сатанисти могу посегнути за светским ратом као последњим "решењем". Господ нека им запрети!


+++

Вакцинација на Светој Гори против корона вируса - ко је за, а ко против; тренутно стање (видео)

Крис Еверард: Вакцине против короне - институционално убијање
Ваздухопловне снаге САД отпуштају 27 припадника због одбијања вакцинације против Covida
Др Питер МекКала: Не примењује се успешан начин лечења, вакцинација која не даје очекивaне резултате
Почиње вакцинација деце у Грчкој, Италији, Шпанији и Мађарској
КАО ПАРОДИЈА Премијер Израела: Не губите време и узмите 4. рунду вакцине
Велика Британија оборила све досадашње рекорде, више од 100.000 новозаражених…
Кабала премијерка Новог Зеланда: Никада неће бити краја програму вакцинације!!?
Тренутнa ситуација у Немачкој је „врло забрињавајућа“ – Шок листа нових забрана…
КОРОНА ФАШИЗАМ Аустрија запошљава раднике који ће да лове невакцинисане
Aустријски лекари: Вакцинација није успела, 4. талас је талас вакцинисаних!
Пандемија ће се завршити онда кад људи искључе телевизоре
Више није теорија завере: Почело убацивање чипа који очитава вакцинални статус!

Од корона вируса до светске владе


Догађаји ће се одвијати следећим редоследом:

1. Корона вирус (пропаганда, маске, држање дистанце, казне, бонуси)

2. Ињекција генских препарата са мРНА (условно названа „вакцина“)

3. Ковид пасоши

4. Дигитални Идентификатор личности

5. Дигитални новчаник

6. Дигитална валута централне банке (систем социјалних кредита, систем карбонских кредита - Агенда 2030)

7. Светска влада

Коментари:

* Ињекција генских препарата са мРНК важан је и неопходан корак у процесу стварања новог економског система. Због тога су толико жељни да вакцинишу свакога. Само људско тело ће директно комуницирати са банкама.

* Такозвани „програм вакцинације” је у великој мери пропао, али је и даље у функцији, јер програм за наводну превенцију корона вируса крије програм за увођење новог економског система.

* Што више људи буде избодено, то ће се нови свеобухватни економски систем више примењивати. Нека узму у обзир они који иду на ињекцију из страха од губитка посла, или они који то провлаче као наша „права” и „слободан избор”: они кажу да нам се ово свиђа и да је то наше право. Али такви изговори не вреде ни пени. Ако је човек одлучио да изврши самоубиство – то је и његов „слободан избор“, али неко мора да му каже да то није добро.

Спаси, Господе, мишицом Твојом!

Извор: https://tasthyras.wordpress.com/

+++

Никола Маловић: СВЕТИОНИК – DCLXVI

"Јеромонах" Антим Агианитис: „Ми преживљавамо најгору кризу после стварања света"


„Данас ми преживљавамо највећу кризу после стварања света. Погледајте шта раде људи: иако им је Бог дао мудрост за чињење добрих дела, они га користе за зло, за дела лукава. Они су се превратили у чудовишта и постали гори од дивљих животиња.

Без покајања ми не можемо урадити ништа добро. Хајде да се подсетимо следећег случаја из Старог Завета. Пророк Јона је рекао: «Кроз три дана Нинева ће бити разрушена». Шта су тада урадили Ниневљани? Сви они су се кајали и постили, при чему нису постили само људи већ и животиње. Па хајде да и ми усправимо своје умне очи ка Богу и измолимо у Њега Божанствену милост за нас, за сав наш народ, за Цркву и за сав свет: «Господе, низпошљи милост Твоју на људе Твоје и опрости нама, грешнима, и целом свету Твом».

У житију преподобног Варсонуфија Великог, који је живео после Рођења Христова, ми читамо, да је он једном видео како ће због умножавања безакоња цео свет постићи велика катастрофа. Али молитве тројице светих мужева, који су живели у то време, спречили су распростирање зла у свету. Један од њих подвизавао се у Риму, други у Коринту а трећи је био сам преподобни Варсануфије. Молитве ова три подвижника одвратили су гнев Божији и гнев Великог Цара Христа.

Верујем да и данас има таквих светих, који се моле за цео свет. Сатана и његове слуге нелазе се у великој јарости, они хоће да прогутају све које могу. Ми сви морамо да се молимо зато што смо на граници погибије.

Смирење нас васкрсава и ослобађа од сваких трулежних и приземних помисли, јер Господ «страдални и распети је васкрсао и прослављен». Смирење доноси покајање (грчки:  μετάνοια), што означава дубоко жаљење о учињеном и промену начина живота (преумљење), да се убудуће не би поновило слично зло. Ако се грешник каје он се ослобађа од греха. Пророк Давид је рекао: «Господ је разрешио са тебе грех твој; нећеш умрети» (2 Цар. 16, 20-22).

Хајде да сви ми приложимо старање, да би покајањем задобили вечна блага. Одавде имају два пута: на Небеса, у вечни живот, или у ад, у вечну погибао. Колико год добродетљни ми били, ум човека од младости се приклања злу и ми грешимо сваког часа нашег живота зато што смо такви постали због неверности прародитеља Богу.

Ми морамо имати горећу веру зато што «онај који верује у Мене жив ће бити», - говори нам Господ, - а «који воли Мене, воли Оца Који Ме послао».

Ако ми не будемо исповедали помисли духовном оцу оне ће се претворити у чудовишта и прождераће нас. Један сељак је нашао на земљи замрзнуту змију и положио је себи испод пазуха да би се загрејала али само што је оживела она га је ујела. Тако исто и ми: ако се не избавимо од помисли онда ће оне да породе грех а «учињени грех,- говори апостол Јаков, - рађа смрт» (Јак. 1, 15).

Љубав има највећи значај у нашем животу јер љубав је Сам Христос. Христос нас је заволео толико да није поштедео ни Свој живот ради нас, грешних. Тако да и ми заволимо једни друге жртвеном љубављу. Таква љубав тражи напор, принуђавање себе – како је речено у Јеванђељу о Царству Небеском, да «Царство Небеско се са напором осваја и подвижници га задобијају» (Мт. 11, 12). И почетак, и наставак пута ка Богу – то је «непрестано принуђавање себе».

Наше Сапасење – то је најважније дело благовољења Божијег зато што je Он - „Који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине“ (Тим. 2, 4). У Бога нема пристрасности. Он излива Своје богате милости на све људе, али спасава Он само верне православне хришћане зато што они имају истинито крштење и истиниту веру. Ако желимо спасења то значи да морамо испуњавати заповести Божије, без којих ми не можемо истински волети Бога и човека.

Јеванђеље нам се обраћа: «Ако кажеш да љубиш Бога кога не видиш а мрзиш брата свога кога видиш, онда си лицемјер». (1 Јов. 4, 20). А то значи да наше спасење зависи од нашег односа према другим људима.

Молитва је наше непосредно општење са Богом. Цар и псалмопојац Давид говори: «Излићу пред Њим молитву моју, жалост моју пред Њим објавићу» (Пс. 141,2). Пред молитву се морамо усредсредити, одагнати све споредне мисли и стати пред Богом смирено, без икакве гордости, као када хоћемо да молимо помоћи у некога на вишем положају, него што смо ми. Помоћу молитви ми се ослобађамо од скверних помисли и уображавања.

Морамо се добро припремити за исход из привременог живота, да не погинемо. Има оваква светотачка изрека: «За онога ко је умро за свет пре изласка из овог живота, смрт више није страшна». Наша припрема, коју треба спроводити током целог живота, требало би да се састоји из следећег:

1) Увек бити мртав за грех;

2) Не преузносити се својим добрим делима и не рачунати себе достојним похвале;

3) Не очајавати, ма колико да смо сагрешили, и

4) Знати, да нам Бог допушта да грешимо, да би смо се смирили зато што без смирења не можемо ући у Царство Небесно. 

Из књиге "монаха" Дамаскина Григоријатског «Савремени старци Атона», "јеромонах" Антим Агианитис, духовник (1910 – 1996). Манастир Григоријат, 2005.

Јеретик и расколник са Фанара Вартоломеј примио делегацију непризнате „Македонске православне цркве“

 



„Приредивши величанствен дочек, Патријарх Вартоломеј је изразио очинску бригу за све нас“, саопштила је расколничка „Македонска црква“.

„Константинопољски патријарх“, расколник и јеретик Вартоломеј, примио је у својој Патријаршијској катедрали у Истанбулу (Турска) делегацију расколничке „Македонске православне цркве“, коју је предводио „епископ антанијски“ Партеније (Фидановски),
преноси сајт religija.mk.

Поред „епископа“, у делегацији су били „монаси“ и „монахиње“ из четири манастира „Македонске цркве“. Састанку је присуствовао и помоћник патријарха Вартоломеја,
митрополит халкидонски Емануил.

Напомиње се да је ово први пут да је поглавар Фанара примио овакву делегацију расколника из Северне Македоније. „Његова Светост Патријарх упутио је одговарајући апел, у коме је изразио очинску бригу за све нас и нашу Цркву. На крају смо сви од њега добили благослов целивањем његове свете деснице“, преноси сајт речи чланова делегације.

Подсећамо да је епископ морачивчки Антоније Пантелић, викарни патријарха Порфирија, недавно изјавио да би могло доћи до прекида општења између (расколничке и јеретичке – п.п.) Београдске Патријаршије и Фанара, ако се константинопољски 
патријарх
самостално одлучи на „аутокефалност“ расколницима у Црној Гори или Македонији, као што је то учинио у Украјини издавањем томоса „УПЦ“. „Ако се буду донеле било какве одлуке по питању Македоније и Црне Горе, онда, највероватније, можемо очекивати овако несрећну појаву која може да разрушити евхаристијско општење између Константинопоља и Српске Цркве“, рекао је владика Антоније.


Коментар уредништва блога „наша вера православна“:

Као што и сами можете видети,драга браћо и сестре, тзв. светско псеудоправославље, на челу са Фанаром (чији патријарх се понаша као архијеретик папа!) се не зауставља у својим јеретичким и расколничким активностима. Што се тиче посете делагације расколничке „Македонске православне цркве“ Фанару, јасно се шта евентуално може бити њен резултат и тај резултат смо видели у Украјини,давањем „аутокефалности“ тзв. „Украјинској православној цркви“, која ту исту аутокефалности НИКАДА није имала, а такође, будући да је то канонска територија Руске Православне Цркве (Која је од времена безбожне комунистичке револуције много пострадала и Која се повукла у катакомбе,као Руска Катакомбна Црква,а не као данашња јеретичка,сергијанска РПЦ МП,која се деценијама лажно представља као „Руска Православна Црква“,иако то није!) и код таквог сложеног и осетљивог питања, главну реч би требала управо имати Руска Православна Црква,али у овој ситуацији,не само да је то немогуће,него за тим нема ни потребе,будући да су Руси и Украјинци један народ и ту нема никакве потребе за постојањем две независне помесне цркве,као што, уосталом,нема ни потребе за постојањем тзв. „македонске,црногорске православне цркве“ и сличних „помесних цркава“,које не само да немају никакво историјско утемељење за своје постојање,него и да је ситуација у помесним црквама светског псеудоправославља другачија (а на жалост није, јер се оне налазе већ скоро читав век у јереси и расколу, што је на жалост чињенично стање!),“аутокефалност“ таквих „помесних цркава“ би била апсолутно бесмислена и само један од разлога стварања нових раздора између помесних цркава,што ће се и сада десити у помесним црквама светског псеудоправославља,а што се десило и давањем „аутокефалности“ тзв. „Украјинској православној цркви“. Од свих тих вукова у овчијој кожи и молитвеног општења са њима треба бежати. А ако ће јеретичкој и расколничкој Београдској Патријаршији главни и једини разлог прекидања молитвеног општења са Фанаром бити давање „аутокефалности“ тзв. „црногорској и македонској православној цркви“,а не разни други преступи, међу којима је и увођење календарске новотарије (а и дотични „пастири“ одлично знају да је нови календар од стране Светих Отаца више пута проклет-анатемисан,али изгледа да их то пуно не дотиче,као што их не дотиче што је и народ који са њима молитвено општи,а они са расколницима новокалендарцима и новопасхалцима,и сам већ скоро читав век под том истом анатемом!) итд. ,онда и не требају да прекидају молитвено општење са Фанаром, јер то су њихова браћа у антихристу, јер то је њихов бог, а не Бог хришћански, Ког такви лажни пастири-вукови у овчијим кожама,уопште не исповедају, нити у Њега верују, о чему њихова дела најбоље и најјасније сведоче!

О епископу који је учинио смртни грех

У једном граду беше епископ који је, на хушкање ђавола, некако пао у смртни грех. Горко се кајући за свој пад, епископ је, да би добио опроштај, учинио следеће. Када се много народа окупило у цркви, отишао је на средину храма и пред свима отворено признао свој грех. После тога, сматрајући себе из дубоког смирења недостојним архијерејског чина, скиде свој омофор, стави га на престо и рече народу: „Опростите ми, браћо, сада више не могу бити ваш епископ."

Видећи велико смирење и скрушеност свог пастира, сви који су били у цркви са сузама су узвикивали: „Нека, оче, твој грех падне на нас, само нас не лиши својега пастирства“.

Дуго су молили владику да остане код њих.

Препуштајући се, с једне стране, молитви свог стада, а с друге, желећи да се пред Богом искупи за свој грех, владика је на крају узвикнуо: „Па, ако заиста желите да останем с вама, онда ћу учинити то, али само под једним условом: ако ми дате реч да ћете беспоговорно испунити оно што ћу вам сада заповедити."

И сви су дали реч.

Тада је владика наредио да се затворе црквена врата и рекао: „Сада знајте да онај од вас неће имати части пред Богом који ме сада неће погазити ногама својим“.

И са тим речима пао је ничице на замљу.

Сви се ужаснуше, али не смејући да прекрше дату реч и бојећи се епископове претње, почеше да пролазити преко њега. И шта?

Када га је и последњи од оних који су били у цркви прегазио, глас са Неба је рекао: „Ради његовог великог смирења, Ја сам му опростио грех!“

 Сви су чули овај глас и прославили су Бога.

Извор: „Азбучни патерик“ Л.194.

Марија Сараџишвили: Пожар као милост Божија

„Мајчинска молитва са дна мора избавља“

 (руска народна пословица)

Телефон звони. У слушалици глас старије жене:

-Можеш ли одмах доћи до мене?

-А шта се десило?

-Само што сам угасила пожар. Треба све да се очисти.

Имала сам времена и није било далеко – у суседној улици. Долазим, и шта видим? На балконском прозору мале собе висе остаци изгорелих завеса. Пола метра од прозора – угљенисани паркет. У углу, нетакнути огњем, свети угао са папирним иконама.

-Ово је просто чудо неко, - узбуђено ми прича станарка једнособног стана, још увек бодра жена са живим очима и потпуно седом косом. Ми се знамо из цркве. Из приче заједничких познаника зна се да је она професор енглеског језика. Прешла је 70, а можда има и око 80 година. Вери је пришла пре око двадесет година, када је изгубила млађег сина. А стан је изнајмила због тешке ситуације код куће.

-Управо сам читала акатист светом Ђорђу, - наставља она, - и молила се тако, како нисам никада у свом животу. Осећам да се нешто десило са мојим старијим сином. Он је сада послом у Турској. Велика породица, разумеш, и сви имају захтеве. Већ читаву седмицу од њега нема вести. Не могу да се скрасим. Молила сам се светом Ђорђу, да би га он сачувао, и молила, да ако нешто треба да се деси са њим, нека се то деси мени. Оставила сам упаљену свећу и отишла у кухињу. Не сећам се тачно, чини ми се да сам у њој провела сасвим мало времена. Кад' погледам - из собе куља дим. Позвала сам суседе, и они су све угасили водом. Види, зар није чудо, ватра као да је посебно заобишла свети угао за пола метра... Ја осећам да је то одговор на моју молитву. Добро је што је избио пожар. Иначе, нешто непоправљиво би се са њим, тамо, нешто десило.

 Мало касније, када смо нас две почеле да стружемо паркет стаклом, испоставило се да су дашчице изгореле пола центиметра у дубину. Не због стакла али стругање би било безкорисно. Све то је говорило о сили огња. Затим, схвативши да су сви напори узалудни, ми смо се поздравиле.

Кроз неколико дана у цркви су сви сазнали шта се десило са њеним сином. Њега и његова три друга задесила је авио катастрофа у Турској. У њој су њих тројица погинула. Њих су потом  у лименим сандуцима довезли у Тбилиси (Грузија). А Мераб је, у бесвесном стању, био одвезен у истамбулску болницу. Сазнавши све то после многобројних позива преко амбасаде, мајка је са снахом одлетела у Туску. Превезли су га кући. За два месеца, када је он већ могао да се самостално креће, сви су видели како га је мајка доводила на Причешће.

-Турци су ми говорили, - говорила је она после службе, - „Тамо је било тако да се ни мува не би спасила. То је њега ваш Бог спасао!“ Иако нису знали да је њему око срца било Јеванђеље и псалам 90, који сам му ја ставила.

Извор: 3rm.info/

Thursday, December 16, 2021

Свети Јован Златоусти: О небрижним пастирима данас

 



Нећемо остати доле, већ ћемо се заједно са светим ученицима Христовим попети на блажену гору и чути нашег Пастира како говори: „Пазите да вас не преваре“ (Лк. 21:8); „Чувајте се да вас ко не превари“ (Мт. 24:4); чувајте се свуда. И Јован говори слично: „Пазите на себе, да не бисмо изгубили оно око чега смо се трудили“ (2. Јов. 1:8); и Павле: „Чувајте се паса“ (Фил. 3:2), „Пазите, будите пажљиви“ (Еф. 5:15).

Ове опомене: пазите на себе, гледајте, понављају се ни због чега другог, већ зато да би нас упозориле и заштитиле од оних, који су вукови у овчијој кожи и саблажњавају неопрезне. Очигледно да је прека потреба била у томе, да се свуда у Писму понавља: „Пазите на себе“, бдите, будите пажљиви - не само према себи, већ и према целом стаду.

Јер Божанско писмо није прећутало ништа што нам је на корист.

Не могу дазадржим сузе кад чујем како неки од оних који припадају нашој Цркви говоре да то није речено у Божанским Писмима. И то говоре не само они који су паства, већ и они који за себе мисле да су пастири и сматрају се наследницима апостола и пророка, по служби, али не и по њиховим карактерима. Сасвим је исправно обратити им се речима: „Тешко вама, слепе вође, неуки и слаби, окићени одеждама, а не књигама, који сте заборавили реч Божију и служите стомаку, како је и речено: „Њихов бог је стомак и слава њихова је у срамоти“(Флп. 3:19); узимате млеко, вуну и месо од свог стада, а о овацама се не бринете. Како ћете избећи (гнев Божији) због такве небриге о спасењу?“

Андреј Фурсов: Остварују се највећи страхови Клауса Шваба

Човека је могуће уништити, али не и победити.“
Ернест Хемингвеј

1. О ТЕКУЋИМ ПРОЦЕСИМА У СВЕТУ И О БУДУЋНОСТИ

У току је глобална прерасподела имовине у свету, без које је немогуће створити ново уређење; и капитализам је настао „ограђивањем“, када су људе гонили са земље, то јест, отимали њихову својину. Исто се дешава и сада, при изласку из капитализма: да би настало посткапиталистичко уређење потребна је маса упропашћених, унесрећених људи, односно, потребно је одузети средства малом и средњем бизнису. Локдаун је коришћен на тај начин и са тим циљем.

Друга ствар, није потребно толико образованих, потребно је довршити процес рушења образовања, процес који је до сада текао еволуционо сада ће учинити револуционарним: уводи се дистанционо образовање. Даље, социјална дистанца представља дресирање социјалне атомизације људи и њихово непрестано застрашивање. Сећам се како су се Меркел и Борис Џонсон, на самом почетку, слично обраћали Немцима и Британцима: говорили су да ће умрети милиони; државник мора да јача самопоуздање својих грађана, а они су одмах почели да застрашују људе. Процес се компликује, и више од тога, нама непрестано говоре да ће доћи још страшније епидемије, то јест – не опуштајте се.

Најважније у свему овоме су социјалне мере, које се спроводе на глобалном нивоу да би створили оно што се зове – нова нормалност. Веома занимљиво, Шваб је написао у својој књизи да све треба радити брзо, у режиму блицкрига, иначе процес неће успети, људи ће се освестити..

А друго, ако бар једна велика земља изађе из овог процеса он ће пропасти. Велике земље су САД, Кина и Русија, пошто код нас још увек постоји совјетско наслеђе Стаљина и Берије, иначе нико са нашим руководством не би разговарао. Управо ће се у Русији, на парадоксалан начин, решавати судбина света – или ће успети у потпуности да реализују своју нову нормалност или ће се спотакнути и завршити у блату. У бици за двадесет први век победиће онај ко падне последњи.

Свако ново уређење, у настајању – по правилу је сурово уређење; зато, што је више отпора том уређењу на свим нивоима, што више том младом насилнику буде избијено зуба – он ће бити мекши. Мислим да спасавање треба разматрати управо на овај начин.

1917. године дошло је до револуције, оформљен је СССР. Совјетски Савез није просто уништио Хитлера, СССР је успорио управо овај процес ултраглобализације који сада имамо, и због тога мрзе Стаљина на Западу. Он је срушио планове глобалиста и одложио долазак 1991. године за отприлике 70 година. Да тога није било, глобализација би стартовала већ двадесетих година.

2. ОНО ШТО САДА ПОСМАТРАМО ЈЕ РАТ ВИШЕ КЛАСЕ ПРОТИВ НИЖЕ И СРЕДЊЕ

Највећа опасност у савеременом свету није демографска, ни климатска, ни енергетска као што произилази из низа радова и публикација. То је све веома важно, али најопаснија ствар за савремени свет је – социјални рат, социјална катастрофа коју су врхови светског капиталистичког систем организовали да би превели капитализам у ново стање – посткапитализам.

Овај социјални рат се води на различитим нивоима. То је рат врхушке против нижег слоја, рат врхушке против средњег слоја, рат унутар врхова различитих регионалних група, кланова, различитих облика организација, на пример, финансијалисти против индустријалаца, ексисти против корпорокатије. Другим речима, социјални рат који се шири – то је рат, како је то сада модерно рећи, транзициони, за прелазак у нови друштвени систем.

Ово јако личи на оно што се дешавало у Европи од средине петнаестог до средине седамнаестог века, када се на костуру претходног уређења стварало ново. Такав рат је најопаснији. Опасност овог рата произилази отуда што главни објекат присвајања у посткапиталистичком друштву неће бити опредмећени фактори производње, већ духовни и информациони, то јест потребе, вредности, човекови циљеви, односно, објекат присвајања постаје – духовна сфера. Реч није о простом присвајању духовне сфере, већ присвајање постаје главна форма производних односа, како би рекли марксисти.

Данашња борба за традиционалне вредности, која се развија у читавом свету само се формално односи на прошлост – борба за традицију против нечег савременог, међутим, то је погрешан приступ. Заправо, под видом борбе за традиционалне вредности, почиње да се формира принципијелно нова социјална, ако вам је драже, класна борба у посткапиталистичком друштву.

Неки кажу „Али зашто се супротстављати, свеједно су буржуји јачи и они ће победити“. Као прво, није чињеница да ће победити. Друго, срамотно је не супротставити се. Али, постоји још једна ствар, сасвим прагматична и историја показује да се управо тако све у животу и дешава. Наиме ни једно ново друштвено уређење не побеђује нокаутом, увек долази до компромиса и што се више зуба младом насилнику избије супротстављањем на различитим нивоима, то ће мирније и хуманије, ако могу тако да се изразим, бити ново уређење.

3. О ОПАСНОСТИМА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ И О КЛАСНОЈ БОРБИ.

Сама по себи дигитализација је неутралан технички процес, исто као и појава машинске производње. Питање је, међутим, ко је и са којим циљем користи. На основу онога што знамо из књига Клауса Шваба, наступима свакаквих „грефова“ и других, савршено је јасно – дигитализацију не планирају да користе за човеково добро, већ да човека замене и изграде дигитални конц-логор. Овом процесу потребно је безусловно се супротстављати, на сваки могући начин.

Постоји још један моменат повезан са дигитализацијом – реч је о појави капиталистичког уређења у којем ће одлучујућу улогу играти неопредмећени, информациони фактори. Наравно, данашња светска врхушка ће се постарати да дигитализацију претоври у процес уз чију ће помоћ моћи да отуђи ове факторе.

Но, свако техничко средство има двосеклу оштрицу. Оно може бити оружје господара, а може бити и оружје онога ко не жели да буде кмет, роб и тако даље… Зато је потребно свим тим методама овладати и користити их за своје добро, и не дозволити да се користе као социјално оружије врхушке.

Схватам да је значајно сложеније учинити него рећи, али других варијанти нема. Нико није укинуо класну борбу, социјалну борбу. Стање у коме је свет живео последњих сто година, резултат је борбе нижих и средњих класа за своја права. Зато чуди како су се људи, буквално током једне године, тих права одрекли. Притисли су их страхом од корона вируса… цела ова историја веома је добро социјално искуство. Човек не треба да дозволи да га претворе у објекат информационо-психолошког терора.

Но, информационо-психолошки терор је много страшнија ствар од дигитализације, јер дигитализације је инструмент, а терор је нешто озбиљније. Њему се треба супротставити.

4. ОНИ ХОЋЕ ДА ЗАВРШЕ „ЕПОХУ ЉУДИ“

Шта Клаус Шваб подразумева под четвртом индустријском револуцијом: ако су прве три индустријске револуције ово што смо урадили са светом, онда је четврта оно што раде са вама. Четврта индустријска револуција је промена човековог генома, то је промена самог човека; реализују се маштања трансхуманиста да човека претворе у некакво другачије биће. То јест, завршава се епоха људи и почиње епоха трансхуманистичких бића. Мене то веома подсећа на, сећате се Господара прстенова, Сарумана, а затим и вођу Орка, Азмога, кад вичу: Завршила се ера људи, наступа време Орака.

Дакле, четврта индустријска револуције је револуција која треба да створи Орке, и она се одвија у различитим правцима: у правцу борбе са климом, која је, наводно, резултат људске делатности, иако је та ствар недоказана. Али, ако је резултат човекове делатности, значи, нужно је смањити становништво. Недавно је у Италији изашао рад једног италијанског активисте у коме пише да је планета планирана за три милијарде људи, остали су – паразити, становништво је неопходно смањити. То јест, заокрет према клими, тобоже борба са климом, потпуно је јасна.

Локдауни се могу уводити не само због борбе са вирусом, већи и са климом. А ако се сетите да су сви велики градови треће света: Лагос, Лима, Њу Делхи, Карачи, под смогом, то јест, као да је сам Бог рекао да се тамо то спроводе, да се уништи мали и средњи бизнис управо у трећем свету. Овог момента, све везано за вирус, захватило је Постзапад, то јест глобални Север, и страдао је мали и средњи бизнис глобалног Севера. Али и много бизниса у најразвијенијим земљама Југа, а то су: Индија, то је Нигерија, као и најразвијенији део Латинске Америке, ево сада узимају њих.

То јест, ништа се није изменило, заиста се дешава перестројка планете, но на различитим њеним деловима користиће се различите варијанте, и, може бити, мало ће попустити дизгине на Северу. Но, у сваком случају, не иде им… Шваб је у својој књизи исказао три страха: први страх – да ће доћи до социјалних немира, социјалног отпора – социјални отпор постоји; други страх је – темпо, веома слаб темпо због саботажа – темпо је низак; трећи страх – ако би једна велика земља изашла из овог процеса све ће се срушити, а са Кином нису успели, у Кини је Си Ђинпинг преузео дигиталне платформе за кинеске ексисте. У САД Трампа су свргли, али тамо није тако једноставно, то јест процес се не одвија како је планер желео, и у овоме видим веома, веома велики залог за макар и уздржани оптимизам. То јест, настаје младо бандитско уређење и што му се више будемо супротстављали, што му више зуба избијемо у почетку, оно ће бити мекше. Желимо да тако и буде.

5. НАЈСУРОВИЈИ СЦЕНАРИО РАЗВОЈА КРИЗЕ

Најсуровији сценарио, најгори сценарио је – био-техно-еко фашизам. То је медицина, то је све повезано са климом и технологијом – то је дигитализација. Фашизам овде не користим у строгом смислу речи, већ као метафору, као уређење апсолутног гушења, тлачења. Но, чак и у Трећем рајху нацизам није све своје циљеве постигао, зато што, како је говорио Хемингвеј, човека је могуће уништити, али не и победити. Довољно је 6-7 процената оних које психологија сврстава у – модални тип личности. Мислим да ће веома тешко успети.

Осим тога постоји велики број становништва изван граница глобалног Севера, то је глобални Југ. Наравно, њих могу их натерати да ратују међусобно, могу их истребљивати, али ако ти своје становништво претвараш у стадо бесловесних оваца, пре или после, доћи ће они са друге стране зидина и поклати стадо. Није случајно арапски мислилац из 14. века Ибн Халдун имао теорију о четири стадијума. Први стадијум – бедуини долазе из пустиње и кољу утовљену врхушку. Други стадијум – друго поколење – то су људи који стварају империју и консолидују је. Трећи стадијум – империја је консолидована и они сада улажу у уметност и науку. Четврти стадијум – сада већ ни у шта не улажу, све су дебљи, ништа их не занима, долази ново поколење бедуина и коље их. Исти процес је у роману Буденброкови описао Томас Ман, социолози га називају “закон Буденброкових“, закон четири поколења. Четири поколења породице, исто је и у бизнису… видимо да овде постоје неке чисто социо-биолошке закономерности.

Дакле, ствара се затворени систем, био-техно-еко фашизма који може проживети, уз масу непријатности, четрдесет-педесет година, максимално. Зато што нико није поништио други закон термодинамике: затворени системи пропадају јер у њима нараста ентропија, то јест снага рушења. Зашто је потребан затворен систем? Гледам у тог истог Шваба, гледам људе који размишљају са истих позиција, и можда грешим, но имам утисак да они имају ужасан страх од живота, и од смрти као дела живота, јер је смрт – део живота. Могућ је и чисто психолошки мотив, поред социјалног, да они желе да се сакрију од живота, да им је страшно. Узгред, ако пажљиво читамо Шваба – та књига је написана под утицајем огромног социјалног страха, да уколико ово што раде не успе, наступа крај, и сви ћемо одлетети.

У сјајном роману, мислим да је то најбољи роман у последњих двадесет година, Јурија Козлова „Нови лопов“, веома добро је показан страх западне врхушке пред променама и њихове тежње да створе овај апсолутно контролисани свет. Замислите, ја и ви контролишемо социјалне мреже, информације, образовање, све смо ставили под контролу – то је главни фактор производње, неопредмећени. Локдаун је један од начина да се брже пређе у посткапитализам, то је начин уништења малог и средњег бизниса. Ми имамо масу малог и средњег бизниса, људи, од којих свако има помало својине над опредмећеним средствима за производњу и ако их узмемо све заједно – они уравнотежују корпорације. Да би ти људи постали објект експлоатације на основу духовних фактора производње, потребно је од њих отети опредмећена средства за производњу. Узгред, кад посматрамо овај однос – излаз из капитализма веома личи на улаз у капитализам; у 16. веку, у Енглеској је спроведен процес ограђивања, људе су отерали са земље, а овде просто отимају од људи њихово власништво. Обратите пажњу како говоре: Шта ће вам ауто, каршеринг је добар? Шта ће вам сопствена кућа, можете узети кућу у аренду? То јест, ти ништа не треба да имаш.

Године 2016. или 2012., могу да погрешим датум, Фонд Рокфелер је објавио овакав постер: човек стоји на фону прелепог језера, типа швајцарских језера и каже: Ја немам ништа, немам својину, ја сам срећан. Ето, то и јесте стварање новог, они морају створити слој људи који ће бити потпуни објекат за експлатацију у оквирима система који настаје. За њега још не постоји назив, на Западу говоре ексизам, од енглеске речи access, приступ, под њим имају у виду ексистичке структуре као што су Мајкрософт, Епл, Амазон, то јест оне структуре које контролишу и управљају понашањем људи, њиховим потребама, јер ако диктирате човекове потребе, значи ставили сте под контролу сферу његових циљева.

6. РЕАЛНА ВЛАСТ ЈЕ ТАЈНА ВЛАСТ

Свет је сувише велики и сложен да би њиме управљали из једног центра. Иако су покушаји да се створи такав систем управљања чињени више пута и чине се и данас. Што се тиче Билдерберг клуба, Трилатералне комисије и сличних структура, реч је пре свега о структурама за разраду и усклађивање одлука које доносе „господари светске игре“ (О. Маркејев) или „господари историје“ (Б. Дизарели) и њиховим тајнама, а не само о затвореним организацијама. Имам у виду неколико десетина краљевско-аристократских и финансијски породица, од којих многе, у овом или оном степену се ородивши међусобно, контролишу основне глобалне финансијске токове, средства информисања и затворену, то јест науку која опслужује само „господаре историје“, науку природну, друштвену и техничку.

Обично се под конспирологијом подразумевају примитивне схеме које не објашњавају историјске догађаје историјским закономерностима и главним тендецијама развоја, већ тајном, и, по правилу, злонамерном делатоношћу неких снага (бирајте – масони, редови, специјалне службе итд). Често се такве схеме сматрају неозбиљним. И заиста, немали број радова, који се називају конспиролошким, написали су несавесни аутори у потрази за сензацијама и зарадом. Но, у исто време, може ли неко оспорити чињеницу да нису сви узроци и мотиви онога што се дешава у свету видљиви – обрнуто, они се скривају; далеко од тога да су сви циљеви јавно декларисани – то није природно. Ми одлично знамо да се висока политика води тајно, да је реална власт – тајна власт, зона функционисања „високих финансија“ – такође је тајна. Зато, неретко покушавају да поставе под сумњу реалне анализе скривених механизама историје – ограничени људи, или, профани, или, обрнуто, они који веома добро знају за постојању тајних снага, структура и сл. па труде се да са њих скрену пажњу, да заметну трагове исмевајући озбиљно истраживање као конспирологију.

Погледајте, на пример, Коминтерну, то јест Трећу интернационалу, која је две деценије у тајности планирала и спроводила преврате, устанке, револуције, која је има огромна, тајна финансијска средства и сл. – то је конспиролошка структура, а њен утицај на ток историје – такође је облик консипролошког утицаја? Зашто аналогне буржоаске структуре, које делују у затвореном, скривеном режиму, и поседују много већи политички и финансијски потенцијала нису конспиролошке? Подсећам на речи Троцког да данашњи револуционари седе на Вол стриту.

Разуме се да у основи криза и револуција леже објективни, тачније – системски и субјективни узроци. Нико није зауставио масовне процесе. Но, прво, свет није квантитативни, већ квалитативни појам, како је волео да каже Ајншајн. У свету мала, али добро организована група, у чијим су рукама – огромна средства (својина, финансије), власт и контрола над знањем и његовим структурама, а такође и средства информисања, има много већу тежину него маса људи, или чак читава земља – довољно је прочитати „Исповест економског убице“ Џ. Перкинса. Како је приметио, све а најмање конспиролог, добитник Нобелове награде за економију, Пол Кругмен, „савремена политичка економија нас учи да интереси мале, добро организоване групе често лако превагну над интересима широке јавности“.

У делатности затворених наднационалнних структура нема ничег неприродног, њих рађа логика развоја капитализма. На економском плану капитализам је систем без граница, светско тржиште. А на политичком плану капиталистички систем је – мозаик држава. Но, економски интереси буржоазије далеко превазилазе границе једне државе. Зато су светској капиталистичкој класи објективно потребне наддржавне, наднационалне структуре, и оне морају бити, ако не тајне, онда у крањој мери, затворене за ширу јавност. На тај начин, смањује се противречност између економске целовитости и политичке фрагментарности капиталистичког система. Отуда упорно стремљење врхушке светске капиталистичке класе ка стварању нечег попут светске владе. Узгред, увек је на путу остварења овог задатка стајала Русија; у томе један од разлога пламене „љубави“ према њој и према нама, Русима, господара капиталистичког система – Англосаксонаца, особито Британаца.

Да би се смањила основна политичко-економска противречност капиталистичког система, биле су потребне наднационалне структуре. Но, спремних организација таквог типа буржоазија није имала. Почетком XVIII века, када је сву моћ држала држава и аристократија, морало се користити оно што је било на располагању. На пример, масонске организације. Током XVIII века почиње њихов бурни раст. Наравно, оне су настале раније у XVI и почетком XVII века и представљале еволуциону форму темпларских структура, које су напустиле у XIV Француску, но реални живот им је удахнула управо буржоаска епоха – њени захтеви и интереси. На крају свог живота Маркс је рекао: ако бих данас поново писао Капитал, када капитал уз дубоки наклон погнут одлази у прошлост, рад о капитализму бих започео од затворених наднационалних структура управљања: управо они дају капиталистичком систему целовит и завршен карактер, а његовој историји – пројектно-конструкторску природу.

„Масони потичу од зидарских цехова 12-16 века, који су градили готске цркве много столећа и остатака витешких редова 14-16 века, и који су настали у 17. веку на почетку Новог доба и Просвећености са култом Бога-механичара, који се у 18. веку преобратио у култ Разума и клањају се Великом Архитекти који има лик феничанског цара Хирама, који је изградио први јерусалимски храм у време Давида. Бог-часовничар, који се саздао Васељену као савршени механизам, и Бог-Архитекта који је изградио савршени Храм-Васељену – идеали су ране Модерне 17-18 века, који су још породили епоху Ренесансе и прошли кроз искушења Реформације када је ренесансни субјект зажелео власт.“

Средином XVIII века у Европи се догодио велики еволуциони прелом: историја је од претежно стихијске постала претежно планско-конструисана. Ово не значи да до средине XVIII века није било група и снага које су покушавале, при томе често успешно, да усмеравају њен ток. Ипак, средином XVIII века појавила су се три фактора која су унела квалитативне промене у историјски процес. То је почетак формирања масовног друштва, невиђено јачање финансијског капитала и нагли раст улоге информационих токова. Покушајте да управљате општином, кастом или полисом – структурама укорењеним у традицији које се понашају као колективна социјална индивидуа. Друга ствар – групни индивидуум којим је лако манипулисати; излазак маса на сцену историје дао је манипулаторима огромне могућности. То је прво.

Друго: нагло се појачала борба за хегемонију у светском капиталистичком систему између Велике Британије и Француске, нарасле су војне потребе других држава, а такође, започета индустријализација, на колосални начин је у XVIII веку стимулисала развој финансијског капитала, развој припремљен у XVII веку (од почетка његове појаве – Standard Chartered Bank, Баруха, до стварања, на крају, енглеске Централне банке). Треће. Информациони бум у XVIII веку који је омогућио да се „пакује“ информација и користи њено деловање, пре свега, на елитне групе. Класичан пример – „Енциклопедија“, помоћу које је, током неколико деценија, француска елита морално припремана за прихватање револуције. Другим речима, средином XVIII века дошло је до сједињења Материје (масе), Енергије (новца) и Информације (идеје). Сплетене у чврст чвор, ове супстанце су се нашле под контролом одређених група, које су током неколико деценија припремиле ситуацију и људски материјал за епоху револуција (1789-1848).

Ипак, не треба мислити да је пројектно-конструкторска епоха историје увек – тријумф конструктора-пројектаната. Постоји и оно што је Хегел звао „лукавство историје“. На пример, питање је да ли су снаге које су планирале свргавање самодржавља, уништење Русије и коришћење револуције у Русији за рушење свих преграда на путу капиталу, могле претпоставити да ће Стаљинов тим и „група за подршку“ из императорског генералштаба и њена обавештајна служба сломити пројекат „светске револуције“ и помрсити конце левим (Коминтерна) и десним (Финитерна) глобалистима, реализујући пројекат „социјализам у једној, одвојеној земљи“, и обновити империју у облику светског система социјализма и одложити глобализацију света скоро сто година. Закључак: конструисање историје – представља сукоб пројеката, система и елита, који је совјетска елита стаљинског типа добила, а послератна – изгубила. Изгубила, јер је у мери интеграције, од средине педесетих година, у светско тржиште, губила глобално вођство. Са Запада, обрнуто, долази пројектно-конструкторски прилаз. Последњи Велики Лов капитализма умногоме је пројекат. И треба учинити све да би га, не само сломили, већ окренули против пројектаната, да тај лов постане последњи управо за њих. Како је говорио Хамлет: „иди отровни челику, где ти је речено“.

Данашњи сукоб елита, кинеске (источно-азијске) и западне, организоване у клубове, ложе, мрежне структуре (пре свега њено англо-америчко језгро) – интересантан је и досад невиђен процес. Западна врхушка се први пут срела са противником, који се иако представља незападну цивилизацију, појављује као глобални играч; до сада је глобалан био само капиталистички Запад који се ослањао у својој експанзији на геокултуру Просветитељства.

Западна елита почиње да демонстрира знаке инфериорности и чак дегенерације a la Буденброкови, само уместо четири поколења овде имамо четири столећа. Другим речима, у кризним условима игра као да поново почиње. Може ли западна елита опет себе да изгради у складу са новим условима, да обнови и сазда нове форме (само)организације? Ново знање о свету и човеку као психоисторијско оружје? То је једно питање.

Још једно питање је да ли могу да искористе сукобе Запада и Кине други субјекти стратешког деловања, решавајући своје проблеме и користећи – по принципу џудоа – снагу противника.

Развијање сукоба западне елите, пре свега њеног англосасконско-јеврејског језгра и кинеске елите – који је невиђена појава у историји светске борбе, занимљива је слика и чека нас много изненађења. Умногоме, управо ће ова борба определити будућност – посткапиталистичку и уопште.

ИЗВОРИ:

1. О ТЕКУЋИМ ПРОЦЕСИМА У СВЕТУ И О БУДУЋНОСТИ
https://zen.yandex.ru/media

2. ОНО ШТО САДА ПОСМАТРАМО ЈЕ РАТ ВИШЕ КЛАСЕ ПРОТИВ НИЖЕ И СРЕДЊЕ
https://zen.yandex.ru/media/id/

3. О ОПАСНОСТИМА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ И О КЛАСНОЈ БОРБИ
https://zen.yandex.ru/media/id/

4. ОНИ ХОЋЕ ДА ЗАВРШЕ „ЕПОХУ ЉУДИ“
https://zen.yandex.ru/media/

5. НАЈСУРОВИЈИ СЦЕНАРИО РАЗВОЈА КРИЗЕ
https://zen.yandex.ru/media/

6. РЕАЛНА ВЛАСТ ЈЕ ТАЈНА ВЛАСТ
https://zen.yandex.ru/

Извор: "Људи говоре"

+++
Melissa Ciummei: Смисао вакциналних пасоша
+++

Теорија завере постаје стварност: СЗО преузима улогу Светске владе!
Питер Кениг: Дигитална тиранија и Рокфелер-Гејтс СЗО "Пасоши вакцинације"
Језиво из Хитлерове домовине: Ко одбије да се вакцинише - 12 месеци затвор
Пуцњава у Москви – операција под лажном заставом и пролог у нови закон o "антиваксерском тероризму"?
Демиен Годард: Ковид-тиранија у Канади се наставља: без вакцине нема куповине хране
Сад већ само слепи код очију не виде превару
Израелски професор поручује: "Мораћемо примити 4. дозу, 5. дозу, 6. и 7. дозу вакцине"
Смртност међу пилотима грађанске авијације у 2021. години порасла за више од 100 пута!
Коронаверско лудило: Грчки новокалендарски „свештеник поставио у храму фото-ћелије за бројање посетилаца
Још једна потврда да у Африци нема короне – извештај из Танзаније
„То се не може назвати вакцином!“ – часни руски лекари o вакциналном фашизму

Поуке Светог Јована Златоуста


Слово Јована Златоуста о људима, који творе многа зла, а не примају овде беде…
(Четиминеј,1. април)

Фараон цар колика је примио дуготрпљења Божија; јер је трпео њега Бог док је творио многа зла. Видите дакле, како је напослетку за сва зла примио одмазду (освету) и љуту казну; не само што је од житија овога одвојен, него и онамо ће љуто и немилостиво бити мучен. Тога ради нама, браћо, много ваља туговати и скорбети и патити више о онима, који доброчинства овде и здравља примају иако у злоби живе; и ништа не чине добро, а скорбе и муке и никакву Божију посету код себе не виде. А кад за зла наша дела наводи на нас казне Бог, и страдања немоћима, лакше ће нам учинити због таквих (дела) суд. Ако ли по (нашем) сагрешењу свакога трпи, велика нас очекује зло-осуда. Ако нико не би овде примио зла, нико не би рачунао Бога (да) је над нама. Ако ли би опет свако по делима примао, нико не би рачунао да ће бити васкрсење мртвих, кад сви (овде) по делима примају. Тога ради једне овде мучи а друге оставља; и многи праведни, за мала сагрешења овде примају казне; а многе зле видимо да су здрави телесно, и благо-данствују (проводе добре дане), али онамо ће бити таквима већма љуто. Атанасије Велики је рекао: многи праведни душу вучу на многе дане у болестима зло; а неки грешни мирно и брзо издишу. Григорије је рекао: много пута благочестиви људи скорбе и туге раније и у време смрти примају; пошто мале имају неке грехе, да би се од њих избавили. Јер нема праведнога, који никакве нема грехе; и нема грешника, који нема ништа добро. Атанасије Синајски је рекао: из три разлога праведни напрасном смрћу зграбљени бивају: или од звера и од воде, или од грома и од огња, да би и остали који виде, умудрили се на добра дела, а други за мале грехе овде страдања примају. Ово онда знајући, да се не смућујемо. Пророк Исаија је престружен био; Стефан камењем убијен; Петар Апостол разапет; Јован Претеча мачем посечен; и други многи Свети љуте беде и различне смрти су примали. А неки грешници насилном и љутом умиру смрћу, да би се и остали побојали кад њихово кажњавање виде; а они који умиру љуто, део опроштаја од мука примају. А ти се не чуди, кад некога видиш потонула или земљом удављена, или са храмине палога, као и о деци Јовљевој, или као о Маврикију цару, који је Фоки мучитељу предан, и љутом смрћу кончину је примио. Пошто су Божије судбе непознате; јер кога љуби Господ, тога и васпитава (детиња, кара). А људи (који су) зли, и у обиљу живе, и не примају беде, такви ће љуто бити осуђени.

Слово Јована Златоуста, како: да се не лењимо да читамо (свете) књиге (Четиминеј,1. април)

Многи не-читањем божанских писанија, са правог пута су скренули, и залутали и погинули. А други и књиге читају и несавршен имају разум, тако да су и они са правог пута скренули, јер је Бог допустио то на њих због величања њиховог; пошто су знање примили, а правду не творе по само-хтењу. Јер муж књижеван а пијаница, не може да се управи на истину спасења. И ако неко не читајући књиге мудрује, такав је сличан стубу, или оплоту, који без потпоре стоји; ако буде ветар, он пада. Тако и човек, који се умудрује, а није књижеван, ако на њега дуне ветар, он пада, јер нема потпору слова књижних. И мудрост и књиге, ако се обоје сместе у човеку, онда су као оба ока у телу, који савршено имају гледање. Јер су птицама ради тога крила дана, да би од замки човечијих избегле; а људима књиге, да би сву непријатељску прелест обнажили. Јер многе су прелести лукавих ђавола, којима лове људе; јер једнога гњевом надимају, а другога завишћу устрељују, а другога на крађу и неправду уче; а другога на позоришта и на игре и на плесања поучавају, а другога на пијанство и на блуд варају; а друге на гордост оштре, и на шкртост уче; а другога на шале, и на пљескање и на песме и на гусле поучавају (на песме и свирке светске); а друге лењошћу краде, да не би у цркву долазили; јер многе саблажњава, хотећи од Бога да (их) одвоји, и туђима од Царства да учини. А Бог је људима открио кроз свете књиге све саблазни лукавог ђавола, да не превари људе, који се боје Њега. И даровао је на ђавола Крст честни, а на замке његове свете књиге, које ако послушамо и учинимо речено (у њима), добићемо живот вечни, и са Светима насељење (удомљење), у Христу Исусу Господу нашем. Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

Слово Јована Златоуста о људима, који говоре да нема муке грешницима
(Четиминеј,3. април)

Како дакле, браћо, да избегнемо муке, кад зло чинимо? или како говорите, да је милостив Бог, и не мучи грешнике хришћанског рода? Реци ми, брате: ако крадеш, или чиниш неправду, и грабиш, и блуд чиниш, гњевиш се и завидиш, клеветаш и лажеш и опијаш се, и друга чиниш зла, и о томе покајања не приносиш, како говориш да нећеш бити мучен, иако ово чиниш? Кажи ми, зашто су се Свети трудили у свету овом? Јер једни су били мучени и убијани, и различно су страдали. А други су постом и бдењем и жестоким (тврдим) житијем удручили тела своја. А други у пустињама и горама били су у бедама и честим напастима, и у сузама многим; и они су се сви ради Царства небеског трудили. Ако рекнеш: зли се неће мучити, онда ни добри Царство неће примити. О браћо, не варајте се слушајући ђавола, јер од њега је ова прелест. Јер сам слушао неке грехо-љубце да говоре: како на страх једино муком прети Бог; и такви ће са јеретицима бити осуђени. Реците ми ви, који лажом Бога творите: Адама праоца ко је наредио из раја изагнати? И за време Ноја ко је васељену целу потопио? Ко је шесто хиљада у пустињи прехранио? Ко је дружину Авиронову сажегао? Ко је при Кореју и Датану наредио земљи да зине, и живе њих да прогута, двадесет и три хиљаде? Ко је седамдесет хиљада (од)узео у време царства Давидова? Ко је за једну ноћ у време Језекије поморио сто осамдесет и пет хиљада? И сада дакле, беде примамо ради наших греха, некад ратом, некад пожаром, некад гладом, и на скоте (на стоку) помор шаље Бог нас кажњавајући, и на рабе и на рабиње; и некад болести тешке на нас бивају, и смрт на чеда наша. И за све наше грехе беду нам чини: огањ сажиже, вода потопљава, гром поражава, муња опаљује; и смрти дакле различне бивају нама за неправде наше. Јер скот, који је нашим рукама отхрањен, и тај нас растрже, и смрти предаје. И хлеб, који је за јело дат нама, и тај у грлу застане и угушује нас; а други од пијанства умиру. Јер многе прљаве овде мучи Бог, ако се од злоба не окану, и не кају се истинито, и тамо вечном мучењу предаће њих. Ако не би Христос претио муком, онда би могли говорити, да неће бити муке грешницима. Верујте, браћо, заиста, да има мука грешницима. Упитај и јевреје и јеретике, а још и саме бесе, и сви ће ти одговорити једно-гласно, да има суд и мука, и оддавање по делима свакоме; како Бог грешнике мучи, а праведнике венчава. Онда увери већ душу твоју, и научи је да се не мете без ума. Јер Адам је сагрешио праотац наш, а не беше видео ни чуо за некога, како је мучен ради греха; а ми све ово уверљиво чујемо, и зашто онда немамо вере? Јер чули сте за Кајина, како је због убиства и зависти и злобе мучен; и за потопом погубљени род човечији због блуда; и већу од тога казну: спаљивање содомљана, исто због блуда, и друге многе; јер Ноје је од потопа избављен био, а Лот од огња. Јесте ли видели, како је праведан Бог; како не погубљује праведника са нечестивима? А и код земаљске властеле видите, како кажњавају, ако неко зло учини. О браћо, верујте заиста, да има мука грешницима; четири хиљаде година прошле су од спаљивања содомљана, а и до овога дана дими се на страх грешницима. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

Слово Јована Златоуста, како устајати ноћу на молитву
(Четиминеј,12. април)

Узми штит, о човече, речено, свете молитве, и огради се њима. Устани од сна, и извучи твој мач, то јест, молитву; и стани крепко по сили твојој, и помоли се од све душе жељом твојом, и Бог ће ти помоћи брзо, и даће ти крепост и силу да побеђујеш врага невидљивог, који те дрско напада. Јер није ради тога, браћо, ноћ сатворена, да увек спавамо и празнујемо, него ваља разделити: једно дакле на дело, а друго на покој (одмор). Осмотрите, како дакле устају у поноћ рукодељци, ратари (ратаји) и трговци? Зато и ви сви устаните свако од вас ноћу, и пре свих дела молитву Богу учините, да вам милост Своју дадне. А кад лежеш да спаваш, то не погреши (не изостави) ни једне ноћи, да се не клањаш, него колико дакле можеш, по сили поклоњење учини; јер тим поклоњењем побеђује човек ђавољу силу, и тиме избива грехове (убија, потире грехове), које је сагрешио тога дана. Јер тада ноћу и ум ти је лакши према Богу, и могу те онда на покајање обратити ноћне молитве; (јер) више од твојих дневних молби ноћне слуша Бог. А ако из храмине изађеш (изникнеш), то ћеш слушати посебно ћутање. Тада ти је и душа најчистија, и ум твој лакши на молбе. Зато, љубљени, устани ноћу, и приклони колена, и припадни к Богу у молитви. И више него на дневне молбе приклониће ухо Своје Господ на ноћне молбе. Помени Давида цара, како је говорио: Седам пута дневно хвалих Те, Господе; и опет: У поноћ устадох да се исповедам о судбама правде Твоје; и: Уморих се у уздисању мојем, опраћу сваке ноћи одар мој, сузама мојим постељу моју оквасићу. Помислите, браћо, ако је цар овај, који је толико имао брига, тако чинио сваке ноћи; а ми, како ћемо одговор дати Богу, кад у лењости пребивамо? Говорим вам, браћо и сестре: устанимо ноћу на молитву Богу за грехе наше, и да се исповедамо Њему. Јер тада, ноћу ни празна слова (речи) не муте ум; јер како ће мутити, кад сви спавају, и нико не зазире, јер не зева (зијајет) нико, нити пакости. Како може бити таква молба дању, док ум зна (памти) многи метеж, и помисли има многе? Јер ако се и већма крепиш дању, али не можеш такве молитве да принесеш Богу. И да буде храмина наша као црква ноћу, од мужева и жена састављена. Јер рече Господ: Где су два или три у име Моје сабрани, ту Сам (Ја) посред њих. Бољи је Богу један који твори вољу Његову, него миријада безаконика (десет хиљаде). Ако неко од вас има децу, пробуди их ноћу на молитву Богу, и научи их, да тако свагда чине. Јер нема ништа боље од такве храмине, где се ноћу молбе творе. Слушајте, шта Пророк говори: Ако Те помињах на постељи мојој, на јутрењима се поучавах у Тебе. Потрудимо се, браћо, да се молимо сваке ноћи, да би разрешили свезе греховне. Говорим вам дакле: да устанемо ноћу, ако не у поноћ, макар према светлу (пре сванућа). Јер ноћ је на двоје (на два дела) раздвојена: телу дакле на покој, а души на спасење. Устани онда ноћу, и моли се Богу, припадни уздишући за грехе. Јер ако и милостињу чинимо, а сами се лењимо на молитву, то не можемо да се спасемо. Тога ради да се не лењимо на молитву Саздатељу нашем, да спасе душе наше, као благ и човекољубац. Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

Слово светог Јована Златоуста, о милостињи
(Четиминеј,13. април)

Човече, пошаљи богатство твоје у онај век. Прени се (освести се): ако хоћеш да твоје богатство не погибне, дај га сиромасима у руке, и наћи ћеш тамо храмине твоје пуне. Не бој се и не реци: убоги су и сиромашни; али Бог је поручник (јемац) за њих. Ако нећеш да уручиш убогима, уручи Богу. Јер човек који милује сиромахе, Богу у зајам даје. Јер Сам (Бог) казује, говорећи, како: Ја сам поручник за убоге. Ако учините дакле једноме од ових малих, Мени сте учинили, а не убогима. Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

Слово светог Јована Златоуста, о послушању (молитве) људи, који с вером моле се на сваком месту
(Четиминеј,18. април)

Јер Павле није се у храму светом помолио, него затворен у тамници, и у кладе забијен, ни право седећи, нити колена преклањајући; јер није било могуће са дрветом стојати, у коме су ноге закључане; него пошто се са вером молио лежећи у тамници, тамница се онда потресла, и сужњима су вериге спале, и онда је стражара тамнице према крштењу привео. А Језекија нити у цркви стојећи, нити колена преклањајући, него наузнак (на леђима) на одру лежећи у болести, и према зиду се обратио, и пошто је Бога топло призвао душом умиљеном, већ је осуду о смрти, изречену на њега, одвратио, и претходно је здравље примио живота, и приложење година, и целом граду спасење од ратних (напада). И разбојник на крсту распети, од малих слова је Царство небеско добио. Јеремија у јами блатној помолио се, и Бог је услишио њега. Данило у ров ка лавовима бачен, призвао је Бога, и спасио се. Јона у утроби кита у самом желудцу Бога је умолио. И други многи молитвом су разрушили сва зла, која су их држала, и Божију помоћ су примили. Такође и сада многи су се молитвом од многих беда и зала ослободили Божијом помоћију. Зато и ми, браћо, да не тражимо место молитвено, нити красно-речиво (извитијем) да говоримо дуга слова, него као хананејка што је говорила: помилуј ме, јер кћер моја зло бесни. (Јер велики је бес и у нама – грех; јер бесомучнога сви милују, а грешника сви ненавиде). Тако и ти говори: Господе, помилуј ме. Ако је мало ово слово, али је (велика) пучина човекољубља Божијег. Где је милост Божија, тамо је све добро. Где год да си, овако говори: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога. Ако и не покрећеш уста, али умом у срцу овако вапи; јер и људе, који ћуте, слуша Бог, јер сам ти црква јеси, па не тражи место за молитву. Многа писанија говоре о брзини молитвеној: Мојсеј је бежао из Египта пред фараоном, и море је било спреда, а фараон позади, а у средини Мојсеј: велика је тескоба била њему, јер није било могуће њему да моли Бога. И рече њему Бог: што вапијеш ка Мени? Такође три отрока већ су били убацани у пећ (и) молише се: и молитва њихова угасила је пламен, и свезе њихове разрешила, и живе их изведела, и преславне показала. Такође и Јов на ђубришту се помолио, и Бога је милостива учинио. Ако дакле на тебе и напаст дође, онда к Богу прибегни, и моли се Њему, да те избави. Јер Бог је свуда, и близу тебе; јер још ти и не говориш, и рећи ће: ево Ја јесам (ево Ме). И још нећеш скончати молитву, и Он ће ти исцељење дати, ако ум твој очистиш од скверних страсти.

Слово Јована Златоуста о страху Божијем, и о томе, како у светој Божијој цркви (ваља) стојати са страхом и благочинијем (уредно), и лице своје (ваља) крстити крсто-oбразно (Четиминеј,18. април)

Многе дакле незналице (невјегласи) машу по лицу својем руком, творећи крста знамење; али се узалуд труде; пошто не исправљају како ваља (истово) крст на лицу својем; јер томе махању беси се радују. А ако се неко крсти како ваља (истово), ставља руку своју на чело, и на желудац, и на десно раме, и потом на лево; то Анђели гледају и веселе се, ради истинитог крста, који се воображава на лицима њиховим. И Ангел Господњи записује тада људе, који улазе у цркву Господњу са страхом, и с вером. Па ако неко дође у цркву и стоји са страхом, и са умиљењем поклоњење твори према образу Божијем, тај ће примити отпуштење грехова, и милост Божију. Ако ли без страха, онда такав већи грех добија и одлази. Зато и ми, кад уђемо у цркву, (ваља) да стојимо са страхом, и да чекамо од Бога велике милости у овом веку и у будућем; Коме слава, сада и увек, и у векове векова.

Слово светог Јована Златоуста о молитви, како не продужавати молитве, него укратко се молити са умиљењем (Четиминеј,18. мај)

Ваља дакле молитвенику не дуга слова да простире, него често да се моли; јер мале и честе творити молитве Христос је и Павлу наредио, и од малих сложења (слогова). Јер ако се на мноштво простреш слова, и за мало се олењиш, велико ћеш место дати ђаволу; јер ће приступити да те запне (саплете), и од ума да изведе оно што говориш. А ако и кратке твориш молитве, у свако време често прихватајући (те молитве), можеш лако целомудрен бити. А ваља творити молитве са многом бодрошћу, па нико изговор да нема, говорећи: није лако да се моли човек, који се брине о житејским стварима, и који се не налази близу дома молитвенога (близу цркве). Јер где год јеси, можеш поставити жртвеник; јер никако не забрањује место, нити забрањује месту време. Ако ни колена не преклониш, ако ни прса не бијеш, нити руке на небо уздижеш, него само ум покажеш топао, и испунио си (већ) сву молитву. Дозвољено је човеку, и на трг кад изађе, и засебно кад путује молитве приљежно да твори. Дозвољено је човеку и за трговином кад стоји, да се моли приљежно, и коже кад шије да пружа душу према Владици, кад није могуће у цркву ићи, нити има где да твори приљежно молитве. Јер не стиди се местом Бог, него једино тражи само ум топао, и душу целомудрену. А шта да говори молитвеник? Као што је хананејка она говорила: помилуј ме, Господе, јер кћи моја зло бесни; тако и ти говори: Господе, помилуј ме, јер душа моја зло бесни; јер велики је бес – грех.

Слово светог Јована Златоуста, о гајењу и васпитавању деце
(Четиминеј,21. мај)

Неопходни предлежи родитељима дуг, да и сами о врлинама бригу имају, и о цело-мудрију деце да се старају и да их одвраћају од порока. Јер отуда, тако рећи, свако се рађа зло, јер обичај у злу, са продужењем времена кад оматори, толики направи порок (порчу), да после никаквим није могуће убеђивањем исправити оне, који су се једанпут лошим (худим) наравом заразили, и као заробљеници (они) бивају вођени, куда им ђаво наређује да иду. Јер он већ у свему наредник бива, и такве погубне даје наредбе (настављенија), какве с вољом (охотију) испуњавају млади, једноставно гледајући на то, шта је њима сада пријатно, а о скорби, која ће бити потом, не помишљају. Тога ради молим: дајмо руку помоћи деци нашој, да не би подпали (и) сами ми због злих дела њихових кажњавању. Или не знате ви, како је Старац Илије пострадао за то, што није како је требало исправљао он пороке синова својих? Јер кад рана (јазва) треба да се одсече, а лекар стане фластером (и мелемом) да је лечи, ускоро ће њу неисцељивом учинити, кад не употребљава одговарајуће лечење. Таквим образом (тако слично) и старац онај, кад је требао достојно за дела зла синова својих кажњавање да чини, он је показао велико снисхођење, и онда казне, која је дошла на њих, и сам је себе саучесником учинио. Тога ради молим вас, који имате децу, да се побојимо овога примера, и да се побринемо о васпитању деце; и просто рећи, свако о (домаћим) са-житељима својим да се брине, и за велики добитак себи спасење ближњега да рачуна; и кад се сви врлини научимо, да би могли избегавати искушења злога, и стицати свише помоћ; коју да добијемо сви ми благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, са Којим Оцу, скупа и Светоме Духу, слава, држава и чест, сада и увек, и у векове векова. Амин.

Слово Јована Златоуста, о људима који узимају разрезе (рјези) на сиротима
(Четиминеј,27. мај)

Кад ћете се наситити сабирајући огањ на своје главе, лихо-имци (који хоћете више имања)? Јер оно што су свети Апостоли у књигама одбацили, то лихоимци са похвалом чине. Предео (међу) невиних су преступили, и волове удовица у залог узимају, немоћне свраћају са пута правог. Тешко вама, који сабирате зла, муку ћете пожњети (бољезн). Од духа гњева Господњег без знања ћете бити (без вјести, у очајању), и нема места, где ће се сакрити људи, који чине безакоње. У празно, и узалуд се труде људи који сабирају богатство, од кога им неће бити помоћи, кад не умеју да живе у њему. Јер многи су домове немоћних разрушили, па зато и нема њима спасења у имању. И кад се надају да живе, одједном се гасе кончином, и свака беда наилази на њих, и примају по делима својим. Пошто су одежде са убогих свукли, па ни водом жедне нису напојили, нити су гладноме дали укрух хлеба (комад), удовице су отпустили празне, и сироте су озлобили. Зато ће постићи њих замке, рат и неред, да би се скрушио сваки неправедник. И тешко неправедноме, и погибија, јер је лице Господње на људе који чине безакоње (против безаконика). И потребиће Господ од земље спомен њихов (памјат).

Слово о свештеницима (Четиминеј,27. мај)

Дужност је дакле јереју овако о народу да промишља: прво молитву да твори свом душом за народ, затим од смрти да заступа, и у напастима душу своју да полаже за стадо Христово. И опет: дужност је јереју беднима да помаже, оскорбљене да теши у печали, и гњев да не држи. Ако пак јереј гњев држи, онда сваки дан греши. Душа човека, који држи гњев, никада чисто приношење Богу неће принети, пошто има злобу у срцу својем. Па ако се не помири са ближњим, нити одагна злобу своју, нека не приступа ка олтару. Помени, шта је теби наредио Господ, говорећи: ако принесеш дар твој ка олтару, и тамо се опоменеш, да има брат твој нешто на тебе, иди прво и помири се са братом твојим, и тада принеси дар твој. И не преступај наредбу Господњу (не преслушај), да не би осуђен био. Не поучи се лажима, никога не узвиси, нити другога низложи (обори), нити почествуј богатог на седење на-више, нити презри убогог зато што нема дарове да ти дадне, него равно њих имај. А клевете не примај брзо, и људе не суди по слушању, јер многи од зависти по неправди клевећу. Ако ли познаш са многим испитивањем грешнога, не изобличи њега пред свима, док време њему не подаш (за покајање); јер изобличавани греси на безстидност воде, и на друга (на пријатеља) се улажу. А други без ума бивају кад се хули на њих, и на удављење се устремљују. Јер такав нарав сатанин подстиче људе да чине зло; и кад учини једно зло, подстиче њега и друго зло да учини; и кад учини, смех причињава изобличењу и хуљењу. И многе поучава да клеветају, и бива сам подстрекач (подмашивач) и клеветник, и човека, кога изобличава, чини га да лудује, и другоме, који се веома срами, удављење и утопљење припрема. И ради ових казни дужност је јереју врло кротак да буде, и на стадо да пази, и са многим испитивањем спасење њихово да тражи. И кад нађе грешнога, да не изгони одмах њега из Цркве, да га не дограби сатана, и учини њега својим човеком. Јер кад одлучен буде (кад одвојен буде) од јереја без разматрања, дограбиће га сатана, и неће одступити од њега, док га тај не прими. Не ваља дакле јереју често да одлучава (да одваја од Цркве), или да проклиње некога.

Слово Јована Златоуста о ђаконима (Четиминеј,28. мај)

Ђакон дакле ваља све да чини, али не без воље јереја, и у канонима и потребама црквеним; и о народу нема власти, него са наредбом (јереја) све да чини; а без воље јереја из цркве да изгони, или друго нешто да чини – да се не дрзне, ако не буде тамо јереја; јер власти ђакон као јереј нема, осим Светих Тајни. А кад отидне јереј негде, ваља он суседа свога другог јереја да моли из другог села, литургију да твори народу. Ако ли тамо не дође јереј, онда код себе општење да чини, и да нареди ђакону народу да даје.

А ово о свештеницима (Четиминеј,28. мај)

Ако се роди дете, и немаром јереја умре не крштено, тешко томе јереју. А ако немаром родитеља умре не крштено, онда тешко тим родитељима. Тога ради већма ваља да се побрину родитељи о крштењу деце, и да пазе (на) време, а нарочито према смрти. Јер дете без знамења, вучији удео јесте; а ознамењено, Христово јесте, и чуваће га (то) знамење. А пошто смо скончали слово о овоме, хвалу да узнесемо Светој Тројици, Оцу, и Сину, и Светоме Духу, и сада и увек, и у векове векова.

Слово Јована Златоуста о смирењу (Четиминеј,31. мај)

Молим вас дакле, чеда, Господа ради смирење љубите, пошто се и Сам смирио Господ ради нас до смрти и распећа. Зато и ви дакле, будите подобни Њему (слични), и тако да победимо гордост ђавољу својим смирењем. Јер Господ је ради смирења рекао: који год хоће већи бити међу вама, нека буде од свих мањи, и свима слуга, и свима раб. Јер који год узвисује себе, тај ће се понизити; а који год смирава себе, тај ће се узвисити; и сва зла, која хоће на њега, да се скруше. Јер човек, који узвисује себе, он иде у предњаја ада у бездну огњену. Зато вас молим, чеда, послушање стеците без преко-словија (без против-речења). Јер послушање је животу вечном мати, а преслушање је мати погибије. Пошто ћемо послушањем и смирењем ући у Царство небеско, и живот ћемо вечни наследити.

Слово Јована Златоуста, како ваља поштовати јереја (Четиминеј,1. јун)

Слушајте Павла како говори: браћо, покоравајте се наставницима вашим, јер они бде о душама вашим, како ће слово оддати они у дан Судњи о вама, и тога ради одвише поштујте њих. Јер ти о својем само бринеш, да уредиш житије твоје лепо, а о другом не мариш. А јереј ако уреди свој живот, а за тебе не мари и лепо те не управи, са злима ће се осудити. Ако закон има не-прав, онда не слушај њега; а ако право учи, онда не гледај житије његово, него слова његова слушај, и не говори: како мени говори, а сам то не твори? Али то је његово дело: да се не лењи, него да говори свима; а ако он не говори, суд ће примити. Па ако не послушаш њега, осудићеш се, као што говори Господ: ко слуша вас, Мене слуша; а ко се одмеће од вас, од Мене се одмеће; и ко на вас хули, на Мене хули. Не, браћо, не ваља овце на пастира да хуле; јер овај по све дане за тебе и за твоју браћу, и за све службу приноси, ујутру и увече Бога моли, у цркви и ван цркве крстове носи, па је и ту за тебе молитва. Па кад то све промислимо, свакако лепо да снабдемо њега као Оца. А ако још говориш: прљав је и зао; шта је (то) теби (шта се то тебе тиче)? ако и добриј за тебе Бога моли, шта ће успети, ако си ти неверан? а ако је и скверан (прљав), то тебе скверна његова неће повредити (прљавштина), ако си ти веран; пошто је сва благодат од Бога. Јер јереј само уста своја отвара, а све Бог чини. Коме слава, сада и увек, и у векове векова…

Поука Јована Златоуста (Четиминеј,2. јун)

Ако навику имаш у гресима (наук о гресима), наложи на себе страх Божији и муке вечне, и одолећеш свакако; јер није труд оставити гњев човеку који те опечалио (нанео ти бригу и жалост). Која је мука молити се Богу, Који даје, и просити миријаде добара усрђем? која мука, никоме ништа зло не рећи? која препрека, одбацити суревњивост и завист? који је труд, љубити ближњега? које страдање, не оглашавати срамна слова, не клеветати, нити вређати? која беда, не заклињати се? која препрека, не помиловати? Јер ако гладујеш, покажи самим делима (на делу): ако видиш убога, помилуј; ако имаш непријатеља, помири се са њим; ако имаш пријатеља који лепо напредује, не завиди му; ако видиш жену лепо-личну, мимоиђи је; да не би само уста гладовала, него и око, и слух, и ноге, и руке, и сви тела твога удови. Знано да буде, да се не испитује молитвено место, него нарав (питајемо јест). Јеремија је дакле у рову био, али је Бога умолио. Данило у рову лавовском, али је Бога призвао. Три отрока у пећи, али су Бога призвали. Јов је на ђубришту седео, али је Господа видео. Мојсеј је на мору био, па говори њему Бог: што вапијеш к Мени? Разбојник на крсту, али је рај отворио. Па и ти где год јеси, или на путу, или на мору, или на тргу, или у било којем храму и месту, моли се у чистој савести, и Бог ће те послушати. Јер Његова је земља, и крајеви њени, и на сваком месту владавине Његове.

Слово Јована Златоуста, да се не проповеда божанство невернима (Четиминеј,4. јун)

Рекао је Господ: не дајте светиње псима, нити бацајте бисере пред свиње; иако је пре тога наредио Господ говорећи: као што сте чули ушима, проповедајте на раскрсницама. Али није ово друго противно првоме, јер ни тада није наредио свима просто рећи. А све овде људе, који безаконо живе, и свакако немају истиниту приљежност према вери, назвао је свињама, пошто су недостојни таквог слушања. Ово је дакле и Павле јављао говорећи: плотски човек не прима духовно, јер лудост је њему (јуродство), и неће да прими Господње заповести. Зато и наређује: да им се не отворе двери њихове (врата заповести Господњих), пошто по природи не могу њих да навикну (да науче). Јер ни свиња не зна шта су бисери (жемчуга); па тако ће и светиње погазити (плотски људи), пошто не знају шта су оне, и потом ће се наоружати на њих (против њих). И лепо рече: вратиће се и растргнуће вас, и биће лецемерни кротошћу, док не науче; а кад буду научени, ружиће, оговараће и смејаће се, како су нас преварили. Тога ради и Павле Тимотеју пише, говорећи: многи лажно приступају к вери, од којих се и ти чувај; јер се веома противе нашим словима (речима). И опет на другом месту говори писаније: сине, (пази) да те не преваре мужеви нечестиви, јер се радују они о свему, које ненавиди Господ. Тога ради жестока ће на њих погибија доћи, и свакиј не-спашениј од Господа у њу ће упасти.

Слово Јована Златоуста о томе, да се не кунемо, јер је страшно
(Четиминеј,10. јун)

(Позива се на Дела Апостолска, и на лажу и смрт Ананије и Сапфире.) Зато, ако људи, који су само слагали, тако су страдали, а људи који клетву преступају, како ли неће пострадати? Нарочито ако је просто рекла жена: да, за толико (смо продали њиву), и толику је примила казну, и није избегла; помислите ви који се кунете, и преступате заклетву, каквог ћете бити достојни мучења? Благо-времено је и од Старога (Завета) указати данас, љутост преступања заклетве (муке): срп, рече, беше летећи, у дужину двадесет лаката, и у ширину десет лаката. А то: летећи, значи, врло брзи наилазак мучења јавља, који следује заклетвама. Јер то, што је много лаката у ширину и дужину, значи многост, и величину зала; а то, што с неба лети, значи: с вишњег судишта суд се низноси (силази). А српо-видно, значи: неизбежно мучење јавља. Јер као што срп, где год падне, не извлачи се сам једино (о себи), него и (са) главом одсеченом. Тако и казна на људе, који се куну, страшна нека наилази, и неће дакле одступити, ако пре не исправиш дело своје. А ако (ипак) избегавамо (казне) ми који се кунемо, да не дерзајемо (да не будемо смели), јер на наше зло ово бива. Јер шта мислите? Колико њих после Ананије и Сапфире тако исто као они дрзнули се, па нису тако исто пострадали. И како, рече, нису пострадали? Није зато што им је опроштено, него зато што су за веће чувани зло. Зато људи, који много греше, и више нису мучени него што су мучени, треба да се боје и да трепћу (да дрхте). Јер им расту мучења, ради не-мучења и дуго-трпљења Божијег. Зато дакле да не гледамо ово, како нисмо мучени, него ако нисмо сагрешили. А ако грешимо и не бивамо мучени, више треба да стрепимо. Јер реци ми: ако си (ти) имао неког раба, и запретио си њему само, а ниси га тукао. Онда, када ће се више бојати, и када бежи, када бегунац бива? Зар није кад (му) претиш само? Отуда и друг друга васпитавамо (, али) не ваља претити често, да не би страхом више потресли душу, да је не би растрзали више него давањем рана (батина). А друго, тамо је дакле привремено било мучење (древно), а овде је свагдашње (сада). Па немој дакле, ако ништа срповно не страда сада, ово да гледаш; него оно помисли, ако такво (зло) чини. Јер много шта бива сада као и пред потопом, али потоп не бива; јер гееном је запрећено и мучењем. Многи греше као содомљани, али огњени није сишао дажд (киша); јер  је огњена припремљена река. Многи као фараон дрзнули се, али нису пострадали као фараон, нити су потопљени у Црвеном мору; јер пучина их очекује бездне, где није без-осећајем мучење, нити је могуће потопити се, него на много мучени, и жежени, и дављени – и не изнуравају се. Јер многи као израиљци да сагреше дрзнули се, али их нису угризале змије; јер их очекује црв који не скончава уједање. Многи као Гијезије дрзнули се, али нису прокажени постали; јер их очекује уместо проказе, да на пола расечени буду, и да се поставе са лицемерима. Многи су се клели, и заклетву су преступили; па ако су и избегли, да не дерзајемо (да не будемо смели); јер очекује их шкргут зуба. Али и овде ће можда пострадати, и неће избећи, ако и не одмах ту, али у другим гресима, чак и љуће мучење биће. Јер и ми много пута, кад узрок примимо од малог (греха), онда у великом (греху) сав гњев испражњавамо. Зато кад увидиш нешто да се теби (лоше) догодило, помени грех твој онај (претходно); јер ово је и међу синовима израиљевим било. Помените браћу Јосифову, која су продала брата; почели су убијати (брата), па шта више и убили су (га), колико је било до њих. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

Слово светог Јована Златоуста о избору епископа, и како је епископство пуно многих тешкоћа (многих неугодности)
(Четиминеј,11. јун)

Ове дакле и ми да подражавамо. Није притом мени према свима слово, него према онима, који желе началство. Ако верујеш, како је Божији избор, (онда) немој да негодујеш. Јер на Онога (Бога) негодујеш, и против Онога (Бога) гњевиш се; Он (Бог) је изабрао (начелнике). Па ако је Бог дакле изабрао, а ти смеш на овога (начелника) да негодујеш, онда исто чиниш као и Кајин, јер је требало прихватити, како је Богу угодно било; а овај, пошто је пред-поштована била жртва братова, оскорбио се и негодовао је, мада је требало да се умили (да има умиљење). А ја не говорим друго; него како о користи зна по промислу да уређује Бог (по смотренију, по домостроју). Јер много пута наравом дакле ти си кротак (најкроткији), али не нарочит. Опет, теби је дакле житије не-порочно и нарав слободњачки, а у Цркви није само то потребно (довољно). А друго, и један према другоме је сличан (приличан). Не видиш ли, колико се о овоме писаније испунило слово божанско. Но, да рекнем, ради чега је спорна ова ствар постала? Зато што не долазимо као на началство и предстатељство братије, него на чест и упокојење (одмарање). Кад би ти знао, да свима мора да буде епископ, и свијех бремена да носи; и кад другима, који се гњеве, има опроштаја, а њему нигде (нема); кад другима, који греше, има много изговора, а њему никако (нема); онда не би марио за началство ово, и не би трчао (за њим). Јер овај (начелник) пред-лежи устима свијех, судовима свијех, и мудрих и не-мудрих; печалима (бригама и жалостима) сваки дан рањаван бива, сваке ноћи. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

Слово Јована Златоуста, поучно о пијанству
(Четиминеј,15. јун)

Ево дакле ја, љубљени, често учење чиним, надајући се да забраним (да прекинем) пијанства навику злу, али и сада напротив видим (пијанство). Тога ради патим, како узалуд поучење бива. Јер и ратар ако посеје, а земља не дадне плода, онда се веома жалости (печалује), а ја више скорбим; јер онде је (печал) због телесних трудова, а овде је (скорб) због душевних. Јер колико је већа од тела душа, толико је и ова скорб већа од оне (печали). Јер свијех нас тело је мртво, а душа безсмртна; тога ради о њој треба бринути више (печаловати). А тај је окајан (јадан) и проклет, који плот више од душе љуби, и свет овај изнад Бога. Јер крепост сваког човека у бедрима његовим стоји (живи), а мисал добра у срдачним ушима пребива. Па кад се много преједе човек, и почне препуњена утроба срце да гњечи према ребрима, онда добра мисал побегне, пошто тескобу не трпи, и тада се зла мисал усељава на њено место. И ако њу постом не одагнате, онда се добра мисал неће вратити више на своје место; и биће последње човеку томе горе од првога. А ум у човеку пребива у врху главе, између мозга и темена; пошто је цар целом телу и самој души. Јер ум је добар и душу спашава, а безумље је погибија души и телу, као што се и у Причама говори: блажен човек, који мудрост нађе, и до старости одржи разум добар. И Давид рече: уразуми ме, и бићу жив; и друго много писаније о томе говори: да кад почне да се опива човек неки, онда пиће њему у стомак иде, а воња његова (испарење) у главу. Тада дакле ум воњу злу (испарење) не трпи, и бежи ван, и неће се вратити на место своје, док се не истрезни опијениј (човек). Ако ли не почне да излази из њега смрад пијанства, потом добри ум неће се вратити у њега, него злиј ће се уселити на место тога (доброг ума), и зло ће погубити тога човека, и учиниће га окајаним (јадним), и горим од идола. Јер идоли не могу ни добра ни зла чинити, а пијаница све зло чини. И ако се такав не лиши (не окани) опијености зле, онда ће се са идоло-служитељима осудити. Јер није лишио (забранио) Бог да се једе и пије на закон, али не на пијанство. Јер, ако опијениј нешто учини зло, он не зна шта је учинио; а трезвениј ако учини грех, каје се о томе. Јер говори писаније: пијанице и блудници Царство Божије неће наследити. Много пиће мало даје да се промисли (смислити). У пијанству се свака злоба свршава; а на меру пиће здравље чини; а без мере (пиће) души погибију чини. Зато од овога (пијанства) да нас избави Господ Својом благодаћу и човекољубљем.

Слово Јована Златоуста о покајању
(Четиминеј,22. јун)

Кад душа обузета буде многим страстима, и у дубину зала дође, презире даље сва добра дела, и тако у последње очајање долази. Па ако било шта тада огласиш од светог писанија на исправљење, не прима (према) сазнању дела, него, било муке, било чиме, и да запретиш да боли, остаје не-обратљива (не-окретљива). Господ Бог наш, не кад хоћемо ми, него кад Он хоће, тада помаже; у ранама и бедама од страдања избавља, и у своје време, као благ и човекољубиви лекар, свакога подвижника исцељује. О тешко људима, који привлаче (и привезују) гресима као ужадима, које је (значи) прилагати ка првом сагрешењу друга, и трећа, и која су потом нечиста блуђења и неправде. Јер је ваљало људима, који су увезани у грехе, уместо сабирања и прилагања ка злим везивањима (сплетенијем), (ваљало је) разсипати грехе и истребљивати; јер не грешити човечијој природи није могуће. Као што нема човека без правде на земљи, тако нема ни без греха. Могуће је дакле од сагрешења одмах људима да се промене и покају, и да не сабирају зла ка залима. Као што људи који уже плету, и кад хоће да се сконча уже према плетеноме, опет друго прилажу продужавајући и савијајући уже; тако дакле људи који су навикли и у залима пребивају. А од тога да нас избави Господ Својом благодаћу; Коме слава, сада и увек, и у векове векова.