Владика Артемије нови исповедник – заједнице Светога Духа међу јеретицима

Владика Артемије нови исповедник – заједнице Светога Духа међу јеретицима

СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ ИСПОВЕДНИК, И ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ НОВИ ИСПОВЕДНИК – ЗАЈЕДНИЦЕ СВЕТОГА ДУХА МЕЂУ ЈЕРЕТИЦИМА

Др Артемије Радосављевић, регенсбуршко-призренски, бивши владика и нови исповедник, исповеда: „Христос посредје јеретиков! И јест и будет!“. До свеправославног сабора, који ће их, можда, осудити. Тачније, на коме ће они осудити сами себе.

Он учи: „Патријарх Иринеј је јеретик. Али, он није осуђен. Зато су његове Тајне валидне. Тек осуђеном јеретику престају да буду Свете Тајне валидне“.

А колико је то истинито, како је у аналогним ситуацијама бивало у историји Цркве, и колико су „Свете Тајне“ јеретика бивале „валидне“, можемо видети у предањском примеру последње велике уније сличне данашњој унији са папистима – у време Фирентинске уније и Светог Марка Ефеског (са којим следбеници др Радосављевића нарочито воле да га пореде).

Када је унија свечано проглашена 1439. у храму у Фиренци, сви унијати присуствовали су миси, читали су кредо скупа са папистима, баш као што га данас чита унијат Григорије Дурић, разменили „целив мира“, и нису се причестили латинском обландом, баш као што се ни данас њоме (отворено) не причешћују патријарх унијат Вартоломеј и остали „православни“ јеретици који „молитвено присуствују“ мисама.

Константинопољска патријаршија се тада са свим својим архијерејима нашла у унији са јеретицима папистима. Баш као што се и данас налазе са њима у унији проглашеној 1965, а уз њих и све помесне православне цркве које су се сагласиле са том унијом, и које признају паписте за „Свету сестринску Цркву“ и „место Благодати Божје“ (београдска патријаршија и њене главешине - Герман, Павле и Иринеј...).

Свети Марко Ефески тада, у својој окружној посланици свим Православним Хришћанима, и ондашњим и будућим, о унијатима исповеда и заповеда: „Бежите од њих, као што се бежи од змије! Чувајте се паса! Они су псеудоапостоли, који се претварају да су Апостоли Христови. Слуге сатанине, који се претварају да су слуге праведности. А која је заједница Светлости са тамом, и која је сагласност Христа са велијаром?“.

Др Радосављевић, пак, о савременим унијатима благовести сасвим другачије: „Ми ником нисмо саветовали да не иде код њих. То је ствар личног избора. Патријарх и епископи СПЦ су јеретици, али у њиховом Светом Путиру је Христос!“ То јест, аналогно речима Светог Марка Ефеског - псеудоапостоли и пси, слуге сатанине прерушени у Апостоле Христове, призивом Духа Светога хлеб и вино претварају у Бога. Ко жели, слободно може да иде код лажних апостола и добиће тамо истинског Христа.

1443. сабрала су се три источна Патријарха, на такозваном „малом сабору“ у Јерусалиму – Патријарх јерусалимски, Патријарх александријски и Патријарх антиохијски, са којима је Свети Марко Ефески био у канонском јединству (и чији је опуномоћени представник у Фиренци био). И о унијатима објавили ово: „Све који су потписали унију, и све клирике који су се сагласили са њима, проглашавамо нечистим јеретицима, туђим сваком свештенодејству, црквеном чину и свештеном карактеру, до тог часа док православље не буде подвргнуто свеопштем и саборном разматрању. Они који се не повинују овој осуди, нека су одлучени и туђи Светој Тројици!“.

Ово је био „мали“ сабор који није имао канонско право да суди, осуди и свргне епископе друге помесне цркве односно патријаршије. И то су Патријарси исповедници, наравно, знали (помесну цркву може да суди само свеправославни сабор, епископа не мање од 12 епископа). Ипак, они су констатовали и Цркви објавили харизматски статус унијата (де факто) – да су туђи свештенству, свргнути, док свеправославни сабор не донесе коначну одлуку о њима (де јуре; 1450. сабрао се Свеправославни Сабор, одбацио унију, и потврдио одлуку малог сабора).

Др Радосављевић о савременим јеретицима унијатима констатује и Цркви објављује потпуно супротно од три Патријарха и Марка Ефеског – он јеретике проглашава „благодатним“ свештенослужитељима. Док се на суду будућег свеправославног сабора не докаже супротно.

Он, да би показао благоразумије и расуђивање (као контрапункт „нерасудљивости“ „расколника“ „ревнитеља не по разуму“), у први план ставља принцип презумпције невиности. Колико је принцип презумпције невиности у одступништву уније „благоразуман“ и „хуман“, можемо видети из просте мирске аналогије.

Треба замислити ово. Колектив наставника у елитној школи, организована група сатаниста и педофила, пред очима целог Града деценијама силује девојчице и дечаке (као што јеретици духовно силују децу Божју у Цркви), води их на црне мисе, и слике са својих оргија поставља на огласну таблу, у новине и на интернет. Под пуним протекторатом министарства просвете. Један наставник, који је деценијама саучествовао у томе, после административних трвења са колегама и министарством, у исто време добија и даје отказ у школи. После чега свима објављује додатне доказе о силовањима деце и црним мисама. А затим каже: „Драги родитељи, ви слободно можете да уписујете децу у ту школу; образовни процес у њој је некомпромитован, сви наставници су сертификовани министарством просвете. Они који вам говоре да су наставници у школи сатанисти и криминалци који вам оскврњују децу и да морате децу да испишете из школе ако хоћете да их сачувате, лажу и хуле на целокупно Школство па чак и на Министарство Просвете и Премијера. Ви не смете веровати својим очима и ушима - то што сами видите и чујете да директор школе и наставници јавно исповедају сатанизам, и што воде вашу децу на црне мисе, није валидан доказ. Они неоспорно јесу сатанисти и растљитељи деце, али тек суд има право да их прогласи криминалцима, и да их искључи из образовног процеса. Док се то не деси, ви слободно можете да уписујете децу у ту школу, јер ће деца тамо добити савршено васпитање и образовање. А ако неко баш хоће јер има сумње, може да упише децу у моју нову приватну Школу“.

Вера др Радосављевића, и његових следбеника, да и јеретици унијати свештенодејствују истинске Тајне у Духу Светом, зове се јерес екуменизма. То јест, у питању је иста јерес због које се, наводно, др Радосављевић и одвојио од патријарха и сабора епископа београдске патријаршије.

А у својој духовној суштини, вера и исповедање да и слуге сатанине приносе истинску Жртву Богу у заједници Духа Светога - представља исповедање сатанизма. Консеквентно савршено логично, достојно и праведно – ко оправдава неправду сам неправедник бива, ко оправдава сатанисте сам у духу постаје сатаниста.

 

Евсевије П.