Пар старих слика са једног венчања
(созерцање илустровано свадбеном песмом-тужбалицом)
Последњих година многи Срби почели су да се
освешћују и да схватају одакле по њима удара зло. И где су жвале адове - из
којих је избљунуо огањ, што запали кућу Србинову, све разгради што је
саграђено, све прождера што је умјешено, све однесе што је изаткано, све
разграби што је уштеђено, све раскући што је закућено, све пороби што је
слобођено, све попљува што је освећено.
Па иако су му повез на очи свезали, да не
види, и као животињу га у јарам ујармили, да оре црну земљу и у Небо не гледа,
Србин данас види да је рука која држи крај синџира што му је стегнут око врата,
и бич који му пуца по леђима, и сече му кожу на каише - у Лондону.
Владика Николај је, кушавши и видевши, рекао
Србима: Европа је смрт, вечна смрт.
А Енглеска је квинтесенција Европе, и њена
господарица. Квинтесенција и богиња смрти. Вечне смрти.
А ко је свезао тај ланац око врата
Србиновог, и други крај однео у Лондон, и предао га у руку сатани?
Вјенчаније Срба са сатаном
Србин сваки чуо је питање
што свештеник поставља у Цркви
кад невјесту на вјенчању пита:
Јеси ли се коме обећала?
Мајка наша, Невјеста Србија,
одавно се Христу обећала,
одавно Му вјерна љуба била,
има томе осамсто година
откако се с Христом загрлила,
откако је Немањићу Сава
кротку дјеву под Вјенац привео,
стари сват јој на Вјенчању био,
на Вјенчању са Божијим Сином.
А кад Му је, пре осамдес' љета,
невјерница окренула леђа
и другом се женику заклела
– друже тито ми ти се кунемо –
тај је вепар силовао т'јело,
све чинио што је њему драго,
ал се душе дотакао није.
Јер је Господ сатани рекао
да се Неви душе не дотиче.
Сватови се спремају за свадбу
А онда му,
пре педесет љета,
Срби сами душу предадоше.
Србин Герман, све му име збори,
очух прави, а патријарх лажни,
завладичи Душом Србиновом,
продаде је, Христову Невјесту,
продаде је просцу најгрђему,
гаду људском, сатанском накоту.
И тад рече, гнусни стари сводник:
невјеста је Црква Србинова,
досад она женика не знаде,
и ником се није обећала,
хајте браћо да јој га нађемо,
и да свадбу скупа прославимо.
За то доби за столом прочеље,
међ зверињем људским а ђавољим,
којих би се марва застиђела,
а вепрови дивљи посрамили,
да стари сват старој змији буде,
и здравицу наздравља сатани.[1]
[1] Патријарх Герман је 1965. Српску православну цркву, не
питавши Србе о томе ништа, учланио у Светски савез цркава (јеретичку надцрквену
организацију). И тамо, одмах поставши председник светског сабора јеретика јавно
исповедио: "боже, оче, твоја љубав се пружа на све људе, да
тражимо истину коју досад не знасмо".
Фотографије су начињене 1969. испред катедрале у
Кантерберију, у часу кад англикански надбискуп и српски патријарх Герман у
пуном архијерејском одјејанију излазе на литију после заједничке службе заједничком
богу, великом архитекти свемира, глави једне светске сабирне и апостатске
цркве, Светског сабора цркава. Да urbi et orbi, и граду и васељени, покажу
своје заједништво, своје сједињење у своме богу.
Енглеска, Кантербери, 1969. Испред катедрале, између
«јахина и воаза» у пуном свадбеном руху, поглавар англиканске цркве и поглавар
Српске православне цркве, у литији непосредно после заједничког «богослужења»
Драги моји православни Срби, мила браћо и
сестре. Нека вас ове фотографије, и ова жалопојка, подсете - Герман
вас је црквено венчао са сатаном. И не чудите се што вас сада садисти и
сатанисти енглези повремено бију и силују (а њихове слуге, перверзни латини
повремено милују) - ви сте им продати, у ваше име је склопљен легални
брачни уговор са њима, пред њиховим првосвештеником и пред њиховим олтаром; ви
сте њихово власништво, и имате обавезе. И, при том, ви сте роба којом
џентлмени нису сасвим задовољни, па се зато додатно понашају садистички.
Кад то знате, пред вама је избор, Срби.
Или ћете кротко и послушно прихватити
«реалност на терену» и благослов патријарашки, па у томе браку савесно и
одговорно обављати брачне дужности, и децу рађати својим силоватељима (знате
оно утешно: «смирење и послушање је веће од молитве и поста»).
Или ћете јавно поцепати тај неважећи брачни
уговор са сатаном, пљунути на руку која вас је венчала и благословила на зло,
узети Крст из те губаве руке, и чврсто Га и високо држећи у својој десници,
поћи са Јединим Жеником Србским.
П.С. А онај који мисли и за себе говори да
је Христов Србин, а који ово све не (жели да) види у ових пар старих слика са
венчања (и не чује-не разуме песму-тужбалицу, као аспид глуви што уши затиче -
Псалам 57:5) - њему ово није ни намењено.
Тај нека иде и нека настави да обавља брачне
дужности.
Евсевије П.
На 800 година од Венчања Невесте Србије, на
Светога Саву, 2020. (7528.)
