У Светском савезу цркава, тачније у његовом
представништву у Србији (београдска патријаршије), нас погрдно и поспрдно зову
„зилоти расколници старокалендарци“.
У намери да нас представе као дебиле, три битна детаља
смећу с такозваног ума, хипнотизованог врачаром из племена чергарскога,
Танасијем Јефтићем.
1. Наиме, наш Бог, Исус Христос, такође је Зилот („Ја сам
Бог Зилот“ 2. Мојс.20:5).
2. И наш Бог, Исус Христос, био је назван расколником од
правоверних ауторитета официјалне цркве. И то оних који су Му поверовали (Јован
8:31, 48): „Не кажемо ли ми добро да си ти Самарјанин, и да је демон у теби?“.
И Он је на ту оптужбу само одрекао да је демон у Њему, а није одрекао да је
расколник – „самарјанин“. Јер, да, Он јесте заиста, наизглед, био „расколник“ –
као Првосвештеник, Васељенски Архијереј, није служио у Храму, својим ученицима
и следбеницима заповедао је „оставите их“ (Матеј 15:14), а затим недвосмислено
посведочио да је религија Храма и сва њена јерархија скупа са народом
безблагодатна (Лука 13:35: „Ево, оставља вам се дом ваш пуст“; реч Духа Светог
у Богослужењу: „Шта Ти учини безблагодатна синагога јудејска!“).
3. И наш Бог, Исус Христос, док је био у плоти на земљи,
био је старокалендарац. По „старом“, јулијанском календару Се уписао у матичне
књиге Римског Царства, по јулијанском календару је плаћао порез ћесару. И по
јулијанском календару Се у Цркви Својој сваке године изнова рађа и крсти,
распиње и васкрсава, на Небо узноси и Духа Светог раздаје. Око Њега, Сунца
Правде, у Колу кружи и Небо у вечности, и земља у времену, у ритму Никејског
Колодара.
А Он Сам заповедио је, Духом Својим Светим: „Подражатељи
бивајте Богу“ (Еф.5.1). И ето ми, по мери својих ништавних моћи, и у томе
подражатељи смо Богочовека, и с радошћу примамо исте поруге које је и Он примао
од своје лажне браће.
А и све оне Србе који мимо и изван Христа ревнују да Му
се уподобе, позивамо да и они буду расколници попут Њега и нас - расколници од
Светског савеза цркава, официјалне садукејско-фарисејске секте храма јерусалима
србског, београдске патријаршије.
Евсевије П.
