Ево кратког описа живота и страдања монаха
Серафима и његовог блиског пријатеља, епископа Јеротеја. Они су живели у крвава
времена, када је Руски народ страдао под ударима разорног и богоборног
комунистичког режима. Преко шездесет милиона невиних људи побијено је због
своје вере у Бога Живога. Хришћани су били проглашени за "народне
непријатеље" и зверски истребљивани. Но, Црква од Христовога времена
трпи прогоне и ти прогони се настављају и данас.
(Будући јеромонах) Серафим се родио 1897.
Атмосфера која је владала у његовој породици била је врло слична атмосфери коју
је чувени руски писац Фјодор М. Достојевски описао у свом роману
"Браћа Карамазови". Серафимов отац је био површан човек, који је од
своје младости водио распусан живот, због чега је непрестано долазио у сукоб са
својом супругом, Серафи-мовом мајком. То је доводило до непријатних сцена, које
су читаву породичну атмосферу чиниле тешко подносивом.
Све ово је веома потресало изузетно
осетљивог дечака Серафима. Он је схватао да је његов отац потпуни роб
страсти. Будући да није желео да живи на тај начин, Серафим је почео да
се бави јачањем своје воље. Неко време се бавио јогом, али га то није
задовољило. Касније је почео да чита списе Светих Отаца, који су га подстакли
да почне да води строг начин живота. Почео је да спава на голом поду.
Често је путовања до Валаамског манастира да би тамо утолио жеђ
своје богожедне душе.
У међувремену, страшни ветрови револуциЈе
однели су у смрт Серафимовог оца и мајку. У то време Серафим је срео
свог будућег блиског пријатеља младог епископа Јеротеја. Епископ Јеротеј је
убрзо рукоположио Серафима за јеромонаха. Тако је Серафим започео свој кратки
живот слуге Божијег. Богоборна револуција је у међувремену, све више добијала
на свом сатанском замаху, убијајући стотине хиљада верника, свештеника,
монаха и епископа.
На једном од својих путовања, отац Серафим
је био ухапшен као "народни непријатељ" и подвргнут уобичајеном
мучењу коме је богоборна комунистичка власт подвргавала Хришћане Серафимо
здравље је - што од мучења што од затворских услова - било потпуно нарушено те
је добио и туберкулозу. На крају су га пустили из затвора "да умре
код куће", што се убрзо и десило. Јеромонаха Серафима је, на самртној
постељи, његов блиски пријатељ епископ Јеротеј постригао у велику схиму,
која гоедставља највиши степен на лествици монашког усхођења ка савршеном
хришћанском животу. Великосхимник Серафим је тмп само пвадесет и шест
годнна када се упокојио. Један његов оођак на следећи начин описуЈе
Јеромонаха Серафима: "Имао је дубоке, тамноплаве очи, у којима је
сијао сјај, који није био од овога света.“
Серафимов блиски пријатељ, епископ Јеротеј
је био први мученик Руске катакомбне Цркве, који је пострадао за чистоту и
слободу Цркве Христове. Епископ Јеротеј је био познат и омиљен међу верницима
Његова једноставност и његово одбијање да се потчини безбожним комунистичким
властима одвели су га ка мученичком венцу.
Маја 1928. издао га је један његов
"пријатељ", откривши властима Јеротејево скровиште. Када су
бољшевици дошли да га ухапсе скупило се много људи који су хтели да спрече
да епископ Јеротеј буде ухапшен. Међутим, они који су дошли да ликвидирају
убили су га на лицу месга, пуцајући му у главу.
Тај пуцањ је означио почетак новог круга
гоњења истинољубаца Божијих.
