„Једном је авва Макарије ишао на Нитријску гору са учеником и рекао му да иде испред њега. Ученик, будући на одређеном растојању, сусрео се са идолским жрецом (многобожачки свештеник) који је журио негде носећи дрва за потпалу. Ученик му се обратио: „Где трчиш, слуго сатане?“ Жрец се наљутио и претукао га тако да је ученик остао да лежи једва дишући, а он је журно наставио свој пут. Прешавши мало жрец се сусрео са блаженим Макаријем који га је поздравио: „Здраво, здраво, трудбениче!“
Жрец је,
запрепастивши се, рекао: „Шта си у мени нашао добро да би ме тако поздравио?“
Старац је одговорио: „Поздравио сам те јер сам видео да се трудиш и да брижно
журиш негде“. „Од твог поздрава сам дошао у умиљење и схватио да си ти велики
слуга Божији. Напротив, онај проклети монах који ме је срео, вређао ме је и
зато сам га пребио.“ Након ових речи жрец је пао пред Макаријеве ноге, загрлио
их и ускликнуо: „Не остављам те док ме не учиниш монахом“. Кренули су заједно.
Дошавши до места где је лежао пребијени монах, подигли су га и однели на рукама
у храм јер није могао да хода… Жрец је примио хришћанство, а затим и монаштво.
Његовим примером научени, многи идолопоклоници су се обратили хришћанству. Авва
Макарије је рекао: „Зла реч добре људе чини злима, а добра реч и зле људе чини
добрима“.
