Свети Игњатије Брјанчанинов,Аскетски
Огледи
О љубави према ближњем
Шта може бити дивније, сладосније од љубави према ближњем?
Љубав је – блаженство, мржња је мучење.
Сав закон и пророци су се усредсређивали на љубав према Богу и ближњем (Мт.
22,40).
Љубав према ближњем је стаза која води у љубав према Богу: зато што је Христос
благоизволео да се обуче у сваког нашег ближњег, а у Христу је – Бог (1 Јн).
Немој мислити, највољенији брате, да је заповест о љубави према ближњем била
блиска нашем палом срцу: заповест је духовна, а нашим срцем су овладали тело и
крв; заповест је нова, а наше срце је старо.
Наша природна љубав је оштећена падом; њу је потребно умртвити – то заповеда
Христос – и преузети из Јеванђеља свету љубав према ближњем, љубав у Христу.
Особине новог човека све морају бити нове; никаква стара својства му не
приличе.
Пред Јеванђељем љубав која долази од узбуркане крви и телесних осећања нема
никакву вредност.
И какву она вредност може имати, када се при загрејаној крви заклиње да ће
положити душу за Господа, а кроз неколико сати, када се крв охлади, даје
заклетву да га не познaje?(Mт. 26,33,35,74)
Јеванђеље одбацује љубав која зависи од узбурканости крви, од осећања телесног
срца. Оно каже: Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам
дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог
и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. И непријатељи човјеку
постаће домаћи његови (Мт 10,3436).
Пад је потчинио срце владавини крви, и преко крви, владавини кнеза овог света.
Јеванђеље ослобађа срце из тог ропства, из тог насиља, и доводи га под
руковођење Светог Духа. Свети Дух учи да је свето волети ближњег.
Љубав која је вођена, храњена Светим Духом – јесте огањ. Тај огањ гаси огањ
природне, плотске љубави, оштећене грехопадом.[1]
„Онај који каже да је потребно имати и ту и другу љубав, обмањује сам себе“,
рекао је свети Јован Лествичник.[2]
Какав је пад наше природе? Такав, да онај који је по природи способан да воли
ближњега са горчином, мора себе нарочито принудити како би га волео онако како
Јеванђеље заповеда да га воли.
Најпламенија природна љубав лако се преокреће у одбацивање, у непомирљиву мржњу
(2 Цар 13, 15).
Природна љубав се исказивала и ножем.
У каквим ранама је наша природна љубав! Каква тешка рана је на њој – страст!
Срце којим је овладала страст спремно је на сваку неправду, на свако безакоње,
само како би удовољило својој болесној љубави.
Лажна су мјерила мрска Господу, а права мјера угодна му je(Пр.
11,1).
Природна љубав свом миљенику доноси само земаљско; о небеском она не мисли.
Она се бори против неба и Светог Духа; зато што Дух тражи распињање тела.
Она се бори против неба и Светога Духа; зато што се налази под влашћу духа
лукавог, духа нечистог и палог.
Приступимо Јеванђељу, највољенији брате, погледајмо се у то огледало! Гледајући
се у њега, свући ћемо старе хаљине, у које нас је обукао пад, и украсићемо се
новом хаљином, коју нам је припремио Бог.
Нова хаљина је – Христос. Који се Год у Христа крстисте, у Христа се
обукосте (Гал 3,27).
Нова хаљина је – Дух Свети. Обући ћете се у силу с висине (в.
Лк 24,49), рекао је Господ за ту хаљину.
Хришћани се облаче у особине Христове, дејством свеблагог Духа.
За хришћанина је могуће то облачење. Него се обуците у Господа Исуса
Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте (Рим 13, 14), каже
апостол.
Прво, руковођен Јеванђељем, одбаци непријатељство, злопамћење, гнев, осуђивање
и све што стоји насупрот љубави.
Јеванђеље заповеда да се молимо за непријатеље, да благосиљамо оне који нас куну,
чинимо добро онима који нас мрзе, да не чинимо ближњем све оно што не желимо да
он нама чини.
Потруди се, ти који желиш да следиш Христа, да све те заповести испуњаваш на
самом делу.
Веома је недовољно: само са задовољством прочитати заповести Јеванђеља, и
задивити се високом моралу који оно садржи у себи. Нажалост, многи се тиме
задовољавају.
Када приступиш испуњавању заповести Јеванђеља: тада се чврсто супротстави
задовољавању владара твог срца. Ти владари су: твоје сопствено телесно стање,
којим си потчињен телу и крви, и пали духови, под чијом влашћу је земља –
телесно стање човека.
Телесно мудровање, његова истина и истина палих духова, траже од тебе да не
испустиш своју част и друге надмоћи, да их заштитиш. Али ти са храброшћу издржи
невидљиву борбу, вођен Јеванђељем, вођен самим Господом.
Жртвуј се свима како би испунио јеванђелске заповести. Без таквог жртвовања ти
их не можеш испунити. Господ је рекао Својим ученицима: Ако хоће ко за
мном ићи, нека се одрекне себе (Мт 16,24).
Када је Господ са тобом – надај се победи: Господ не може да не буде победник.
Измоли за себе победу код Господа; измоли је непрестаном молитвом и плачем. И
неочекивано ће доћи дејство благодати у твоје срце: ти ћеш изненада осетити
најсладоснији занос духовне љубави према непријатељима.
Предстоји ти још борбе! Потребно је још да будеш храбар! Погледај на предмете
твоје љубави: они ти се веома допадају? Твоје срце је веома привезано за њих? –
Одрекни их се.
То одрицање од тебе тражи Господ, који је поставио закон љубави, не зато да би
те лишио љубави и онога што волиш, него да би ти, одбацивши телесну љубав
упрљану примесама греха, постао способан да примиш духовну, чисту, свету љубав
која је врховно блаженство.
Онај који је осетио духовну љубав са мржњом ће гледати на телесну љубав као на
изопачено унаказивање љубави.
Како се одрећи предмета љубави који као да су прирасли за само срце? – Кажи
Богу за њих: „Они су Господе Твоји, а ја – ко сам? Немоћно створење, које нема
никакав значај.“
„Данас ја још странствујем на земљи, и могу нечем бити користан за моје вољене;
сутра, можда, ишчезнућу са њеног лица и ја сам за њих – ништа!“
„Хтео не хтео, смрт долази, долазе друге околности, које ће ме насилно отргнути
од оних које сам сматрао мојима, и они више – нису моји. Они у ствари и нису
били моји; то је био некакав однос између мене и њих, обмањивао сам се тим
односом, називао сам, признавао их за моје. А да су они заиста били моји –
заувек би ми припадали.“
„Створења припадају само Творцу: Он је – њихов Бог и Владика. Твоје, Господе
мој, предајем Теби: ја сам их неправилно и узалудно присвојио себи.“
За њих је сигурније да буду Божији. Бог је вечан, свеприсутан, свемогућ,
неизмерно добар. Ономе ко је Његов Он је највернији, најпоузданији помоћник и
покровитељ.
Бог Своје даје човеку: човеку људи постају своји, привремено по телу, заувек по
духу, када Бог благоизволи да човеку да тај дар.
Истинска љубав према ближњем заснива се на вери у Бога: она је – у Богу. Да
сви једно буду, говорио је Спаситељ света Своме Оцу, као ти,
Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду (Јн 17,21).
Смирење и преданост Богу убијају телесну љубав. Дакле: она живи таштином и
неверјем.
Чини корисно што можеш и што закон дозвољава, за твоје вољене; али увек их
препуштај Богу, и твоја слепа, телесна, нехотична љубав малопомало ће се
претворити у духовну, разумну, свету.
Ако ли је твоја љубав противзаконита страст, одбаци је као гадост.
Када твоје срце није слободно – то је знак острашћености.
Када је твоје срце у ропству, то је знак безумне, греховне страсти.
Света љубав је – чиста, слободна, сва у Богу.
Она је дејство Светог Духа, који делује у срцу по мери његовог очишћења.
Одбацивши непријатељство, одбацивши острашћеност, одреци се телесне љубави,
стекни духовну љубав; уклони се од зла и чини добро (Псзз,
14).
Указуј поштовање ближњем, као икони Божијој – поштовање у твојој души,
невидљиво за друге, јасно само твојој савести. Твоје деловање нека буде
тајанствено сагласно твом душевном настројењу.
Указуј поштовање ближњем, не гледајући на узраст, пол, сталеж – и постепено ће
у твом срцу почети да се јавља света љубав.
Узрок те свете љубави – није тело и крв, није наклоност осећања – јесте Бог.
Они који су лишени славе хришћанства, нису лишени друге славе, коју су добили
при стварању: они су – иконе Божије.
Ако икона Божија буде бачена у ватру страшног ада, ја и тамо морам да је
поштујем.
Шта се мене тиче ватра, ад! Ту ће икона Божија бити бачена по суду Божијем: мој
посао је да сачувам поштовање према икони Божијој, и тиме да себе сачувам од
ада.
И слепоме, и губавцу, и ономе оштећеног ума, и одојчету, и крајњем преступнику,
и незнабошцу, указаћу поштовање, као икони Божијој. Шта ти имаш са њиховом
немоћи и недостацима! Старај се за себе, да ти не би имао недостатка у љубави.
У хришћанину укажи поштовање Христу, који нам је рекао за поуку, и још ће нам
рећи, када се буде решавала наша вечна судбина: Кад учинисте једноме од
ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт 25,40).
У свом односу према ближњем држи у сећању те речи Јеванђеља, и постаћеш
напрсник љубави према ближњем.
Напрсник љубави према ближњем њоме улази у љубав према Богу.
Али ако ти мислиш да волиш Бога, а у твом срцу постоји непријатно расположење
према макар једном човеку: ти си онда у тужној самообмани.
Ако ко рече: – говори свети Јован Богослов – Љубим Бога, а
мрзи брата својега, лажа је…И ову заповијест имамо од њега: Који љуби Бога, да
љуби и брата својега (1 Јн 4,20-21).
Пројава духовне љубави према ближњем је знак обнове душе Духом Светим: Ми
знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата
остаје у смрти (1Jн 3,14).
Савршенство хришћанства је у савршеној љубави према ближњем.
Савршена љубав према ближњем је у савршеној љубави према Богу, у којој нема
краја савршенству, у којој нема краја у напредовању.
Напредовање у љубави према Богу је бесконачно: зато што љубав јесте
бесконачни Бог (1 Јн 4,16).
Љубав према ближњем је темељ здања љубави.
Вољени брате! Тражи да откријеш у себи духовну љубав према ближњима: улазећи у
њу, ући ћеш у љубав према Богу, на врата васкрсења, на врата Царства небеског.
Амин.
НАПОМЕНЕ:
