И једно и
друго, и душа и овај свет, драгоцени су за нас, љубазни слушаоци. Драгоцена је
душа, јер њоме живимо, њоме се крећемо; драгоцен је овај свет, јер се у њему
наслађујемо, у њему налазимо спокојства и све оно што је потребно за садашњи
живот. Драга је душа, јер ко воли да умре, да се с душом растаје? Мио је и
свет, јер ко не жели удобан живот и друга светска добра? Али шта из двога треба
за нас да буде драже: душа или овај свет? Дозволите ми да метем на вагу и једно
и друго, да видим шта је скупље. Без сваке сумње, браћо, за нас је боље и
корисније оно, што је лепше, драгоценије и корисније. Сравнимо сада душу и овај
свет. Зар није леп овај свет? У њему је толико високих и почасних дужности,
толико чинова, толико златних и скупоцених украса, толико лепих лица, толико
зграда дивно саграђених, а осим тога толико слатких и пријатних другарстава,
друштава, пировања, весеља, уживања и утеха, а изнад свега, привремених сласти грехова!
Тако је леп овај свет, да нехотице вуче себи и очи и срце човечје, као што
магнет привлачи гвожђе, и нико не жели да одводи очи од његове лепоте. Није се
узалуд свети пророк Давид молио: Одврати очи моје да не виде ништавила (Пс.
119, 37).
Можда би неко
рекао: Пророче Божји, уклони сам своје очи да не виде таштину, да не гледају на
њу, окрени се од ње. Али свети пророк одговара: Не могу сам од себе да их
одвратим, јер се веома загледаше у ништавило и непрекидно га гледају, те моје
снаге нису у стању да их у томе победе и само Бог може то учинити. Ти, дакле,
Господе, одврати очи моје да не виде ништавила.
Кад је тешко
и очи одвојити са овог света, онда је још теже одвојити од њега срце. Тако нам
је леп и мио овај свет? – А да ли наша душа има неку лепоту? Али шта је душа?
Душа је биће, које је разумно, невидљиво, бесплотно, бесмртно, најсличније
Богу, које носи слику свога Творца. Разгледајмо пажљиво само једну реч –
најсличније Богу. Шта је лепше од Творца васељење? Разуме се – ништа, јер је Он
извор сваке лепоте. А шта је између свих небесних и земаљских створења
најсличније Богу? Ништа, осим два створења: Анђела и човечије душе. Само је у
овим бићима показана слика Свете Троице. Али је људска природа узвишена изнад
анђела још оваплоћењем Сина Божјега: Јер не прима од Анђела Јединородни Син
Божји, него од семена Аврамова прима (природу – Јевр. 2, 16), искупљујући душу
Својом крвљу, обнављајући у њој стару сличност са Собом и улепшавајући је још
више и лепше. Овде, скупивши све красоте овог света, сравни их са красотом
човечје душе и гледај шта је лепше, свет или човечја душа. Када душа човечја,
искупљена крвљу Сина Божјег и одређена за његову вечну невесту, јесте лепше од
небеске красоте, звезданог сјаја и сунчане светлости и слична красоти
Творчевој, онда шта је према њој сва лепота овог света. Зар не оно исто што и
мрак према сунцу, јер овај, проклети свет није сличан Богу, сем, можда, свом
господару, коме служи, кнезу овог света, ђаволу, који је сасвим мрачан и никад
не може побелити.
Погледајмо
сад шта је драгоценије: душа или овај свет. – Како ви мислите, да ли је
драгоцен овај свет? Своја богатства људи често цене више од своје душе. За
злато и сребро и друге ствари полажу своју душу, носећи је, као новац, на
трговање. На пример, плаћени војник (комита) оде у рат само због користи, –
носи своју душу и Бог зна да ли ће се с њоме вратити! Трговац, опет, предузима
далека путовања ради добитка, – носи своју душу и Бог зна да ли ће је вратити!
Разбојник пак иде у разбојништво, да би нешто добио, – носи своју душу и Бог
зна да ли неће бити убијен! Или лопов иде у крађу, – носи своју душу и ко зна,
можда ће га ухватити и обесити! Једном речју, човек непрестано полаже своју
душу за светска добра. Да ли желите да вам покажем правог оцењивача свих
светских ризница? То је божји угодник, свети Андрија, Христа ради јуродиви. Он
је једном видео ово. Један дивни младић, који је сишао с небеске висине, држао
је у руци три венца: један златни, други бисерни, а трећи од белих и црвених
цветова. Свети Андрија му приступи и рече: Да ли продајеш ове венце? И ако их
сам не могу купити, ти ме сачекај, док одем и кажем своме господару, па ће ти
он за њих дати злата колико хоћеш.“ А он је одговорио: Веруј ми, да кад би
донео злато целог света, ни онда не бих дао ни једног цветића ни теби ни
другоме.“ Чујете ли цену свих светских богатстава, они не вреде ни колико један
рајски цветак! Али, прекрасни младићу, зашто је тако скуп један рајски цвет, да
за њега нећеш ни злато целог света? Зато, одговорио је, што рајски цвет има
такву лепоту, коју не може људски ум да постигне и језик да искаже. Он има
радосто-творну силу, тако да својом лепотом и неисказаним миомирисом толико
весели човечије срце, да када би човек увек на њега гледао, не би зажелео ни да
једе ни да пије и не би осећао никакве болести, а осим тога онај цвет не вене,
но увек цвета.“
А погледајмо
богатство овог човека, да ли оно има такву снагу, да ли не вене, да ли не губи
своју лепоту, и да ли заиста увесељава човечије срце. Да, увесељава, али за
најкраће време, а великом жалошћу испуњује задуго, јер коме виче Апостол:
Ходите ви сад богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас.
Богатство ваше иструхну и хаљине ваше поједоше мољци (Јаков. 5, 12).
Сада нека
сваки зна цену свих светских богатстава: она не вреде ни колико један рајски
цветић! – Него покушајмо да дознамо цену човечје душе, хришћанске. Кад је један
цвет тако драгоцен, да се богатства целог света не могу с њим упоредити, онда
је тим више човечија душа, ради које је рај посађен и украшен богато од Бога.
Вредност човечје душе је онолика, колика је вредност крви Сина Божјег, јер
свети Апостол вели: Нисте пропадљивим сребром или златом искупљени, него
скупоценом крвљу Христа, као безазлена и пречиста јагњета (1. Петр. 1, 18-19).
Измери крв Сина Божјег, па ћеш измерити вредност душе, оцени оваплоћење Сина
Божјег, оцени Његова чуда, страдања, крст и смрт, – оценићеш и душу. Нека сваки
размисли о томе на какву је високу цену поставио душу Син Божји: више неба,
анђела, више свог божанског престола и Свог Небеског Царства, јер је ради ње
све ово оставио, на земљу сишао, Себе није поштедео, душу је Своју за њу на
Крсту положио… Сада овде види вредност душе човечје!
Најзад, шта
је корисније, душа или овај свет? Корисније је оно што је дуговечније, чиме се
може дуже користити, што је дуготрајније. Али да ли је некоме познато, колико
се може користити светом, једну или две године, десет или сто? Заиста, нико не
зна да ли ће поживети у светским добрима и један дан, од јутра до мрака, од
вечера до сванућа, јер свакоме свагда јавља Јеванђељска труба: Безумниче, ову
ноћ узеће душу твоју од тебе, а што си приправио чије ће бити? (Лк. 12, 20).
