Циљ нашега живота је да постанемо савршени и свети. Да се покажемо деца Божија и наследници Царства Небескога. Пазимо да не бисмо, можда, зарад овога живота били лишени будућег. Да не би, можда, због животних брига и неспокојстава занемарили циљ нашег живота.
Пост,
бдење, и молитва саме од себе не доносе жељене плодове, зато што оне нису циљ
нашег живота; представљају само средства за постизање циља. Украсите ваше
светиљке врлинама. Борите се да одбаците страсти душе. Очистите срце ваше од
сваке нечистоте и држите га чисто, да би дошао и уселио се у вас Господ; да би
вас испунио Свети Дух својим божанским даровима.
Децо моја
љубљена, сав ваш труд и брига да су у томе. То да буде циљ и тежња
незаустављива. За то сва ваша молитва Богу.
Тражите
свакодневно Господа; али унутра, у срцу вашем, а не негде ван њега. И кад Га
нађете, станите са страхом и трепетом као Херувими и Серафими, јер је срце ваше
постало престол Божији. Али да бисте пронашли Господа, смирите себе до праха,
јер се Господ гнуша гордих, док љуби и посећује смирене срцем. Зато и говори: „Али на
кога ћу погледати? На онога ко је смиренога духа и ко дрхће од мојих речи“
(Исаија 66,22).
Бори се у
доброј борби и Бог ће те оснажити. У борби сусрећемо слабости, недостатке и
грешке наше. Борба је огледало нашег духовног стања. Ко се није борио није
упознао себе самога. Пазите чак и на мале погрешке. Ако вам се из непажње деси
неки грех, не губите наду, него устаните брзо, припадните Богу који има моћ да
вас подигне. Претерана жалост крије у себи гордост. Претерана жалост и безнађе
штетне су и опасне, и често пута преувеличавају се од стране ђавола да би
прекинуо напредовање онога који се бори. У себи имамо слабости и страсти и
мане дубоко укорењене. Све то не може се преломити преко колена, нити помоћи
слабости и тешеке жалости, него трпљењем и истрајношћу, храброшћу, трудом и
опрезношћу.
Пут
који води у савршенство јесте дуг. Молите се Богу да вас оснажи. Да се трпљењем
сусретнете са вашим падовима, и пошто брзо устанете, да хитате а не да стојите,
као деца, на месту где сте пали, плачући и ридајући неутешиво.
Бдите
и молите се да не паднете у напаст. Не очајавајте ако падате често у
старе грехове. Многи од њих су јаки по природи и по навици. Међутим, временом и
приљежношћу побеђују се. Ништа да вас не баца у безнађе.
