1.
Ум
има потребу за три врлине које свагда промишљају о њему: за [својим] природним
стремљењем, за храброшћу и за марљивошћу…
2.
Ако
ум у себи угледа три врлине, повероваће да је достигао бесмртност: расуђивање
које верно одваја једну [ствар] од друге, предвиђање свега пре времена и
неслагање са оним што је страно.
3.
Три
врлине увек дају светлост уму: не примећивање лукавства ни у коме, доброчинство
онима који нам чине зло и трпљење без смућивања свега што долази. Те три врлине
рађају друге три, веће од њих: љубав, мир и кротост.
4.
Четири
врлине душу чине чистом: ћутање, држање заповести, (само)притешњавање (у свему)
и смиреноумље.
5.
Ум
свагда има потребу за четири врлине: за молитвом Богу и непрестаним припадањем
Њему, за пружањем пред лицем Бога, за неузнемиреношћу у односу на било ког
човека да би избегао суђење, и за глувоћом према ономе што му говоре страсти.
6.
Четири
врлине као зидине ограђују душу и дају јој могућност да спокојно уздахне од
немира које изазивају непријатељи: милост, безгневље, дуготрпљење и избацивање
сваког семена греха. Противљење заборавности их све чува.
7.
Четири
врлине по Богу помажу младости: поучавање сваког часа, неуморност, бдење и не
рачунање себе ни у шта.
8.
Четири
ствари скрнаве душу: лутање по граду без чувања очију, дружење са женом, дружење
са славним овога света и наклоност ка разговорима са сродницима по телу.
9.
Помоћу
четири ствари јача блудна страст у телу: претераним спавањем, једењем до
ситости, смехом са празнословљем и украшавањем тела.
10.
Са
четири ствари се помрачује душа: мржњом према ближњем, његовим понижавањем,
завишћу и роптањем.
11. Због четири ствари душа постаје
пуста: преласцима са места на место, наклоношћу ка забавама, пристрашћем према
стварима и шкртошћу.
12. Због четири ствари јача гнев:
погађањем, држањем своје воље, жељом за поучавањем и држањем себе за разумног.
13. Три ствари човек тешко стиче, иако
оне чувају врлине: скрушеност, плач због грехова и држање смрти пред очима.
14. Три ствари пројављују власт над
душом, све док она не доспе до високе мере: заплењеност (тј. пристрашће), лењост
и заборавност. Оне уму не дозвољавају да се саживи са врлинама. Заборавност се
са човеком бори до последњег издисаја, подвргавајући га безплодности. Оно је
снажније од свих помисли и рађа свако зло. Оно разара све што човек зида у
себи.
15. Ето дела новог и дела старог човека!
Ко воли душу своју и не жели да је погуби, чиниће дела новог човека, а ко воли
удобност (за тело) у овоме кратком времену, чини дела старог човека и губи
своју душу. Показујући новог човека у Свом телу, наш Господ је говорио: Који
воли душу своју изгубиће је (Јн.12,25), а који изгуби душу своју мене
ради, наћи ће је (Мт.10,39). Он, који је Владика света и који је разрушио
преграду непријатељства (Еф. 2,14), такође говори: Нисам дошао да донесем
мир него мач (Мт. 10,34), и Још: Дођох да бацим огањ на земљу; и како
бих желео да се већ запалио (Лк.12,49). Они који иду за Његовим светим
учењем имају огањ Његовог Божанства, услед чега имају и мач духовни којим секу
прохтеве свога тела. И Господ им даје радост, говорећи: Мир вам остављам,
мир свој дајем вам (Јн.14,27).
16. Ето, како су они који су се постарали
да погубе своју душу у овом веку и који су одсекли своје жеље постали свете
овце [погодне] за жртву Њему. Када се Он буде јавио у слави Свог Божанства,
позваће их на Своју десну страну, говорећи:Ходите благословени Оца мога;
примите Царство које вам је припремљено од постања света. Јер огладњех, и
дадосте ми да једем… (Мт.25, 34-35). Ето како они који губе своју душу за
ово кратко време и опет је налазе у време невоље, добијајући далеко већу
награду него што су очекивали. Они, пак, који су вршили своју вољу, чували су,
наравно, своју душу у овом грешном веку, али ће се у час Суда обелоданити
срамота њиховог слепила, јер су, заслепљени таштином богатства, заобилазили
заповести Божије, очекујући да ће бескрајно пребивати у овом веку. Због тога ће
бити као проклете козе и чуће страшну одлуку Судије:Идите од мене проклети, у
огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладњех, и не
дадосте ми да једем… (Мт.25,41-42). Њихова уста ће се затворити и они неће
наћи шта да кажу због своје немилостивости и сиромаштва. Додуше, они ће
рећи: Господе, када те видесмо гладна… и не послужисмо ти?(ст. 44). Но Он
ће им затворити уста говорећи: „Ко је учинио добро једноме од ових који верују
у мене, мени је учинио“.
17. Испитајмо себе, љубљени, да ли свако
од нас испуњава заповести Господње по сили својој или не. Јер, ми смо сви дужни
да их испуњавамо по сили својој – мали по својој скромности, а велики по својој
снази. Они који су стављали дарове у храмовну ризницу били су богати. Па ипак,
Господ је био више обрадован због удовице и њене две лепте, зато што гледа на
нашу намеру. Немојмо у срцу свом дати места унинију како нас завист не би
одвојила од Бога, већ испуњавајмо службу по својим скромним [снагама]. Јер,
Господ је учинио милост са ћерком старешине синагоге васкрснувши је; помиловао
је крвоточиву која је све своје потрошила на лекаре пре него што је познала
Њега; исцелио је слугу капетановог због његове вере; помиловао је Хананејку
исцеливши њену ћерку; васкрсао је љубљеног Лазара; подигао је сина јединца
мајци удовици, ради њених суза; није презрео Марију која је мазала Његове ноге
миром; није одгурнуо жену грешницу која је мазала Његове ноге миром и сузама;
позвао је Петра и Јована са њихове лађе, говорећи: Хајдете за мном (Мт.4,19);
позвао је Матеја који је седео на царини; умио је ноге ученицима и Јуди, не
правећи разлику; на апостоле је послао Духа Утешитеља; и на Корнилија је послао
Њега са смелошћу; подстакао је Ананију у Дамаску Павла ради, говорећи: Он
ми је сасуд изабрани (Дап.9, 15); подстакао је Филипа у Самарији ради
евнуха етиопског. Јер, код Њега нема лицемерја ни према малом, ни према
великом, ни према богатом, ни према бедноме. Он иште (добру) намеру, и веру у
Њега, и испуњавање Његових заповести и љубав према свима. Ето шта ће бити печат
душе када изиђе из тела, као што је и заповедио Својим ученицима: По томе
ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу
собом (Јн.13,35).
18. Ко ће их то по Његовим речима
познати, ако не десне и леве силе? Угледавши на души знамење љубави,
непријатељи ће се са страхом повући, а све свете силе ће се обрадовати са њом.
Подвизавајмо се, братијо, да стекнемо такав печат, како нас не би ухватили
непријатељи наши. Господ је рекао: Не може се град сакрити кад на гори стоји (Мт.5,14).
О којој гори Он овде говори ако не о Својој светој речи? Употребимо, љубљени,
труд свој са усрдношћу и разумом, да бисмо испунили Његове речи, које
саопштавају: Ако ме неко љуби, реч моју држаће(Јн.14,23). Нека нам такав
труд буде као неповредив и ограђени град, који нас речју Божијом чува од руку
свих непријатеља наших, све док не сусретнемо Њега. Јер, уколико стекнемо
смелост, развејаће се сви непријатељи наши, силом светих речи Његових, које су
она гора од које се одвалио камен без руку и сатро златни лик од четири
састојка – сребра, бакра, гвожђа и глине, као што је рекао апостол:Обуците се у
све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. Јер
не ратујемо против крви и тела, него против поглаварстава, и власти, и господара
таме овога света, против духова злобе у поднебесју (Еф.6,11-12). Ове
четири власти су онај четворочлани лик који представља непријатеље. Њихову
власт је сатрла реч Божија, као што је написано, јер је камен који је сатро лик
постао велика гора и испунио сву земљу (Дан.2,34-35).
19. Прибегнимо, братијо, под Његов покров
да би нам био прибежиште и да би нас спасао од те четири злобне власти, да
бисмо и ми чули радост са свима светима Његовим када се саберу пред лицем
Његовим са четири краја земље, и када сваки од њих чује сопствено блаженство
које одговара делима његовим. Његово име је моћно да пребива са нама и да нас
крепи, да не попусти нашем срцу да се вара услед заборавности непријатељске, да
нас сачува и да (нам да) да по својој сили поднесемо све што наилази на нас,
ради светог имена Његовог, како бисмо и ми обрели милост са свима који су се
удостојили да стекну Његово блаженство. Њему приличи слава, част и поклоњење,
Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
