Прекрасна је
и богољубива навика код хришћана да имају икону Спаситеља и да My се моле. To
је потреба за којом вапије наша душа...
И ето, имамо
иконе Спаситеља, Мајке Божије и друге. Љубав хришћана према њима, са жељом да
увек носе њихове ликове у мислима и у срцу, сама наша природа чулно-духовна,
изазвала је неопходност да се оне изобразе иконописањем и да се ставе на
почасно место у кући, као у нашим срцима или у домовима наших душа; да им се да
најпочасније место и да се поштују пре свега срдачним поклоњењем, а потом и
телесним...
Онога
тренуткa када почињеш да се молиш у духу и истини пред светом иконом, на пример
Спаситеља, тог тренутка до иконе долази дух онога који је насликан на икони,
зато, ако је твоја вера у присуство лика насликаног на икони дошла дотле да ти
видиш то лице живо, тада се оно заиста својом благодаћу ту и налази. На пример,
чудотворне иконе, које говоре, које лију сузе, крв и друго; зато баш сви они
гледају необично живо и изразито.
Шта је
немогуће за Бога, Који може да оживи камен и створи од њега човека? Исто тако
чудесно (дело), Он може да учини са насликаном иконом. Све је могуће ономе који
верује (Мк. 9, 23), и код онога који верује чудесно силази Вишњи. Он се
сједињује са знамењем животворног крста и чудотвори.
Ви гледате у
икону Спаситеља и видите, да Он гледа на вас пресветлим очима, а тај поглед и
јесте слика тога, да Он заиста гледа на вас својим очима јаснијим од сунца и
види све ваше мисли, чује све ваше жеље срца и уздахе. Икона је заиста образ, у
цртама и знацима она представља нешто што је немогуће нацртати и означити,
нешто што може да се постигне само вером.
Верујте да
вас Спаситељ увек посматра и види вас све са свим вашим мислима, жалостима,
уздасима, у свим вашим околностима, као на длану. Гле, на длановима сам те
изрезао; зидови су твоји једнако преда мном, говори Господ (Ис. 49, 16). Како
је много утехе, живота у тим речима сведржитељног Промислитеља!
Дакле,
молите се пред иконом Спаситеља, као да сте пред Њим Самим. Човекољубац је
присутан са њом благодаћу Својом; и очима, на њој насликаним, тачно гледа на
вас. Очи су Господње на сваком мјесту, гледајући (Прич. 15, 3), значи, и на
икони; и слухом изображеним на њој, слуша вас. Али, запамтите да су очи Његове
очи Божије, уши Његове уши Бога свуда присутног.
