Из беседе изговорене три дана
након доласка Светог Григорија у Солун.
Крајњи исход живота по Богу сада је са Христом скривен у Богу и није
још у потпуности откривен. Када пак буде потпуно откривен, ми ћемо се уподобити
Њему и постати наследници Божији и санаследници Христови, задобивши она вечна и
непропадљива блага које ни око не виде, ни ухо не чу, ни у срце човеку не
дођоше, будући да она далеко превазилазе и вид и слух и мисли. За оне пак који
живе по телу угодности не само да су пропадљиве и привремене, него су у тој
мери безначајне и ништавне да се пореде са неким рошчићима и са храном за
свиње.
Из беседе о свечасном Христовом
Претечи и Крститељу Јовану.
Ако за
доброчинства Божија немамо чиме другим да узвратимо осим да поново призовемо
Бога, чиме ћемо онда надокнадити када сагрешимо у односу на Њега и постанемо
криви пред Њим?
Из беседе о томе да је
непрекидно обраћање Богу путем непрекидне молитве и псалмопојања темељ и залог
сваког добра и удаљавање и избављење од сваког зла и сваке тешкоће.
Свако је време
погодно да се постави темељ спасоносном начину живота. Да би указао на то,
велики Павле је рекао: „Већ је час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење
ближе него када поверовасмо. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо се у оружје
светлости, да ходимо поштено као по дану“ (Рим. 13, 11 – 13)
Из беседе на Рождество
Пренепорочне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије.
Преступање
заповести Божје, дакле, постаје узрок сваке смрти и душе и тела: и
оне смрти која припада садашњем веку и оне која припада оним бесконачним
мукама. А права смрт јесте када се душа распреже од божанске благодати, а
спрежеса грехом.
Из посланице пречасној монахињи
Ксенији
