Послушај шта
говори Соломон, који је много ствари научио из свог искуства. „Велика дела
учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде, начиних себи вртове и
воћњаке, начиних себи језера водена да заливам, накупих себи сребра и
злата, набавих себи певача и певачица, и имах говеда и оваца више од
свијех који бише пре мене у Јерусалиму” (Књига Проповедникова 2,4-7).
Нико није
водио тако сладак живот; нико није био тако славан, тако мудар, тако
моћан; нико није видео да је све ишло толико по његовој жељи. И шта? Ништа
од овога му није користило, јер шта каже после свега овога? „Таштина над таштинама,
све је таштина!" (Проп. 1, 2). Не просто таштина,
већ таштина највишег степена.
Заволимо, молим вас, искрено Бога, не из страха од геене (пакла – нап. „Борба за веру“), већ из жеље да задобијемо Царство. Заиста, реци ми, шта може бити једнако са созерцањем Христа? Не постоји ништа слично. И то је веома тачно, јер каже: „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који га љубе.“ (1. Кор. 2, 9).
Извор:
Омилије на 1. посланицу Тимотеју Светог Апостола Павла
