“Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи: и одмах отиде. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. Тако и онај што прими два, доби и он још два. А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун с њима. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и скупљаш гдје ниси вијао; па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао, и скупљам гдје нисам вијао: Требало је, зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши ја бих узео своје са добитком. Узмите, дакле од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.” (Мат. 25: 14-30).
Под човеком се подразумева Христос, а под
слугама хришћани. Таланти превасходно представљају дарове Духа Светога које
хришћани добијају на светом крштењу, али и реч Божју. Свакоме Бог дарује
онолико таланата, то јест благодатних дарова колико одговара његовим
способностима и снази, некоме више, некоме мање.
Ова разлика је само привидна јер Господ на крају тражи више од онога коме
је дао више, а мање од онога коме је мање дао, али и једноме и другоме и више
него довољно за сопствено спасење али и да би сведочили реч Божју пред другима
и на такав начин помогли и њихово спасење.
Пројаве ових дарова су, како каже апостол
Павле, различите (1. Кор. 12:4), а то стога да би се хришћани међусобно
допуњавали, заједнички усавршавали и духовно напредовали. А што се тиче речи
Божије, сваки хришћанин је дужан да усвоји јеванђелску проповед и да је својим
животом спроведе у дело. Свети апостол Јаков каже: „Будите делатници
речи, а не само слушаоци. Јер ко постане делатник речи, а не заборавни
слушалац, тај ће бити блажен у делању свом”.
Сваки хришћанин је дужан да развија и
умножава дарове, онако како су то учинили први и други слуга. А онај који
не ради на умножавању датих му талантата, биће посечен као јалово дрво и бачен
у огањ вечни.
О каквим даровима је овде реч? О даровима
духовним, о благочешћу и страху Божјем, о смирењу и кротости, о чежњи за
духовном и телесном чистотом - целомудријем, о усрдној молитви и делатној
љубави према ближњем, о ревности за цркву Божију и ширењу речи Божије,
итд.
Повратак господарев, означава Страшни суд,
тренутак када свако на основу свог живота, треба да пред Богом положи
рачуне и на основу њих буде награђен или осуђен. Први ће бити од Бога похваљени
„као слуге добре и верне“ и ућиће у вечну радост Царства Небеског, а
други, „слуге зле и
лењиве“ пошто се од њих одузме и онај првобитни дар, биће осуђени и бачени
у таму најкрајњу, зато што су закопали Божије дарове и нису радили на њиховом
умножењу на своје духовно усавршавање, и нису их употребили на славу Божију и
на спасење својих ближњих.
Ова јеванђелска парабола о талантима нас
наводи да се покајемо, да користимо драгоцено време, да повадимо
из земље наше закопане таланте и потрудимо се да их, уз помоћ Божију, умножимо
"за достизање човека савршена и мере раста пуноће Христове"
(Еф.4:13.).
