О, снажни војници Христови! Ево, ви сте се вашом племенитошћу већ приближили тријумфу, а сада због кукавног улагивања ваших рођака хоћете да уништите вечни венац! Сада научите да се одважност војника Христових не наоружава гвожђем него вером. Не бацајте знамења своје победе због женских суза, не испуштајте врат непријатеља (ђавола) који је под вашим ногама јер ће он, када добије снагу, поново започети битку. Ако је његова прва борба с вама била жестока, друга ће бити још жешћа. Он је разјарен и раздражен (вашом првом победом). Славну заставу својих подвига уздигните високо изнад земаљских пристрашћа и немојте се ње лишавати због испразних дечјих јецаја. Они, које видите да плачу, сада би се радовали кад би знали оно, што знате ви. Међутим, они сматрају да постоји само овај живот, који је у овом свету, и да после окончања живота тела нема живота за душу. Кад би знали да постоји и други живот, бесмртан и без патње, у којем царује вечна радост, уистину би се постарали да заједно с нама пређу у њега и, сматрајући привремени живот ништавним, пожелели би живот вечни…
Овај садашњи
живот је краткотрајан и толико непостојан и неверан да никада није могао да
остане веран чак ни онима који га љубе. Он је погубио све, који су се од
почетка светауздали у њега; обмануо је све, који су га желели; наругао се
свима, који су се њиме гордили; свакога је слагао и никада никога није оставио
необманутог у његовим надама и непостиђеног у његовим уздањима, него се у
потпуности показао као лажљив. Ох, кад би нас он само заваравао, и кад нас не
би водио у страшне заблуде! Најжалосније је то што оне, који га љубе
(овоземаљски живот) води ка свим безакоњима. Он чини да опијање и преједање
буду слатки стомакоугодницима, сластољубиве покреће ка блуду и скрнављењу сваке
врсте. Он лопова учи да краде, гневљивог да се разјарује, а лажова да обмањује.
Он сеје развод мужа од жене, непријатељство међу пријатељима, свађе међу
кроткима, неправду међу праведнима, саблазан међу браћом. Он судијама одузима
правичност, чистоту целомудренима, разум разумнима и морал моралнима.
Поменућемо и најстрашнија злодела, до каквих он доводи оне што га љубе. Ако је
некад брат убио брата, син оца, или пријатељ пријатеља, по чијем су наговору
учинили таква безакоња? На чији знак? Са каквим надама и уздањима? Зар то нису
учинили због садашњег живота, због којег људи, када га претерано љубе, омрзну
један другога и један другоме чине зло, јер сваки за себе тражи да живи у
највећем благостању? Из ког разлога разбојник коље путника, богати угњетава
сиромашнога, горди вређа смиренога, и сваки, који је покоран злу, прогони онога
који то није? Уистину све то зло чине они, који служе овом животу, и желе да
дуго живе и да се наслађују љубављу према њему. Он, садашњи живот, који своје
ревнитеље и служитеље саветује на свако зло, предаје их својој кћери, од њега
рођеној, тј. вечној смрти. У њу су први људи били бачени стога што су се,
будући створени за вечни живот, препустили љубави према привременом, што су
постали робови стомакоугађања, сласти и пожуде очију, одакле су пали у ад, не
поневши тамо са собом ништа од земаљских добара. „Управо тај привремени живот“,
наставио је Свети Севастијан обраћајући се рођацима мученика, „обмањује вас да
својим неправедним саветом своје пријатеље, који иду ка вечном животу,
наговарате да се врате назад. Он вас, часни родитељи, поучава да својим
безумним јецајима одвраћате ваше синове од корачања ка небеској војсци, ка
непропадљивој почасти и пријатељству са вечним Царем. Он вас убеђује, о
целомудрене жене светих, да својим ласкањима саблажњавате умове мученика,
удаљујући их од добре намере и предлажући им вашим саветима смрт уместо живота
и ропство уместо слободе. Ако се приклоне вашим саветима, онда ће још неко
време живети са вама, а затим ће због смрти морати да се раздвоје од вас.
Међутим, они ће се од вас раздвојити тако, што ће поновни сусрет за вас бити
могућ само у вечним мукама, где пламен спаљује душе неверника, где тартарске
(адске, паклене) змије прождиру богохулна уста, где аспиде кидају груди
идолопоклоника, где се слуша горки плач, тешки уздаси и непрестано јецање у
мукама. Дозволите им да избегну те муке, а поштедите и саме себе од њих!
Дозволите им да поново крену ка венцу који им је припремљен. Не плашите се: они
се неће раздвојити од вас. Они одлазе да вам на небесима приуготове светле
обитељи у којима ћете се и ви, заједно са њима и са вашим чедима, наслађивати
вечним добрима. Ако вас овде теше лепе камене куће, колико ће вас још више
утешити лепота вишњих домова, где столови блистају чистим златом и где ложнице
блистају славом, будући да су саграђене од прекрасног камења и украшене
драгоценим камењем. Тамо вртови вечно цветају неувелим цветовима, тамо су
ливаде са слатким потоцима, тамо је ваздух свагда разређен (благорастворен), а
ветар оживљује, доносећи до чула неизрециви миомирис, тамо се дан не смркава,
светлост не залази, а радост се не прекида. Најзад, тамо нема ни уздаха, ни
плача, ни страдања, нити било чега што би растужило поглед. Не може се осетити
никакво злосмрадије, нити се може чути неки тужан, плачан или страшан глас.
Пред очима се показује само што је најлепше, осећају се најугоднији миомириси,
чује са само оно, што весели ухо. Тамо непрестано поју хорови ангела и
архангела, једногласно славословећи бесмртнога Цара. Зашто бисте презрели такав
живот, а заволели овај привремени? Да ли због богатства? Богатство се брзо
исцрпљује. Нека онај, који хоће да га вечно има уз себе, послуша шта каже
богатство. Ви ме толико љубите, каже оно, да бисте желели да се никад не
растанем са вама. После ваше смрти, ја не могу да пођем за вама, али могу да
претходим вашем животу. Ако ме пошаљете испред себе, нека вам као пример
послужи користољубиви зајмодавац и марљиви земљоделац. Један даје злато
ближњем, да би му га овај вратио удвостручено; други пак сеје разна семена у
земљу, да би их одатле узео кад се стоструко умноже. Дужник враћа зајмодавцу
удвостручено злато, а земља сејачу враћа његова семена стоструко умножена. Ако
своје богатство поверите Богу, зар вам га Он неће вратити бескрајно умножено?
Тамо пошаљите, испред вас, своје богатство, и постарајте се да и сами ускоро тамо
пођете. Каква је корист од овог привременог живота? Замислимо да неко поживи
чак стотину година. Међутим, зар се неће догодити да, са наступањем последњег
дана његовог живота, све прошле године и све житејске сласти, изгледају као да
никада нису ни постојале? Остају само ништавни трагови и успомене, сличне
успоменама на путника који је код нас провео један дан. О, праведно се назива
безумним онај, који не љуби превасходни вечни живот, и којем је потпуно туђе
познање истинских добара! О, праведно се назива неразборитим онај, што се плаши
да изгуби краткотрајни живот да би задобио онај други, свагдапостојећи, у којем
насладе, богатство и радост тако почињу да се никада не завршавају, него остају
бесконачни у векове. Ко неће да се приволи том, свагдапостојећем животу,
узалудно губи и овај привремени. Због тога пада у вечну смрт и бива свезан у
аду, где је неугасиви огањ, свагдашње патње и непрестане муке, где живе сурови
духови чије очи блистају огњеним стрелама, чији су зуби својом величином слични
слоновским, чији репови уједају слично шкорпионским, чији су гласови слични
рикању лавова, тако да и сам поглед на њих изазива огроман страх, ужасан бол и
најгорчу смрт. О, кад би се међу тим чудовиштима и мучењима бар могло умрети!
Међутим, оно што је најстрашније од свега, тамо не престају да живе зато, да би
вечно умирали. Не бивају уништени до краја, да би се бескрајно мучили. Остају
цели, да би их својим уједима вечно прождирале змије; изједени удови се опет
обнављају, да би опет послужили као храна отровним змијама и неуморном црву.
