Ових дана поводом устоличења "епископа" Методија у Ђурђевим ступовима свима
је скренуло пажњу када је "епископ" Ћулибрк скочио са падобраном за ову прилику.
Силан народ се одушевио али мени ту нешто не штима…
Није ми јасно јесмо ли се ми Срби толико отуђили од православља (на жалост, велика већина Срба је отпала од Цркве Христове, још пре скоро читав век, следећи на путу у пакао расколничку, јеретичку Београдску Патријаршију, а заједно са њом и целокупно светско псеудоправославље - примедба уредништва блога "наша вера православна") да нам
није јасно да овако нешто не приличи једном "епископу"(да су они који су данас на епископским катедрама у црквама светског псеудоправославља истински епископи, не би исповедали јерес, не би газили Свето Предање, не би се истицали гордошћу и пљувањем по сопственом народу и његовој жртви и не би га кроз раскол и јерес водили у пакао, него би се трудили као прави пастири да спасе душе овог народа, што они, на жалост, скоро читав век не чине, него српски народ има посла са вуковима у овчијој кожи, што данас ретко ко види и схвата шта му је чинити да би спасио душу своју,а то је да се одвоји од таквих и да их не сматра Црквом Христовом, што они, ваистину и нису! - примедба уредништва блога "наша вера православна")? Нису ли епископи ту да
буду пример свима осталима? Нису ли се одрекли имена, навукли тамну мантију да
се не би истицали и били горди? Шта је следеће, наступ са Лепом Бреном?
У почетку пре неколико година био сам одушевљен са појавом "епископа" Јована Ћулибрка. Прочитао сам и пар његових интервјуа и схватио да се ради о
јако образованом човеку. Студирао у Загребу, магистрирао у Израелу. Па сам онда
чуо да је човек слушао Joy Division а касније је постао "владика", заиста
фасцинантно. Међутим, временом се слика искривила. Јасно је да нешто не штима
са тим владиком који падобранац беше а и сада има добре везе са многим људима
из безбедносних служби.
И онда налетим на снимак у коме "владика" умањује број жртава у Јасеновцу,
исмејава Гидеона Грајфа који је написао књигу о Јасеновцу у којој је користио
податке америчке војске. Гидеон је извео потпуно независно истраживање што је
за сваку похвалу јер хрватски историчари све наше књиге називају ”српско претеривање”
па је ово истраживање из Израела и те како битно. Ипак, ово се "владици" не
свиђа ("нормално је" да му се не свиђа, јер слуга лажи не подноси Истину. Као што не подносе православно исповедање вере и као што се ватрено труде да овај народ максимално духовно зближе са његовим кољачима, што им је и успело кроз унију са расколничком и јеретичком римокатоличком црквом 1965. године, тако исто се труде и на маргинализовању и умањивању страдања српског народа, у чему "владика" Јован Ћулибрк посебно предњачи. Његово ватрено пљување по жртви српског народа и умањивање броја Срба пострадалих у усташким логорима широм НДХ довољно говори о томе да ли је то "епископ" коме треба указати љубав и поштовање или је то неко ко је достојан највећег презира - примедба уредништва блога "наша вера православна"). "Владика" то боље зна и каже "да је 83.000 имена које има музеј у Београду
боља полазна тачка за истраживање" (многи критикују нас истински православне хришћане што, сагласно учењу Цркве, сагласно Светим Оцима, исповедамо да ван Цркве нема спасења, нема истинског хришћанства, нема светости. Никоме од нас, упркос томе што сагласно учењу Цркве, Србе пострадале у логорима широм НДХ не сматрамо светим мученицима, никада не би пало на памет да умањује број Срба пострадалих од стране оних, са којима се расколници и јеретици светског псеудоправославља данас уједињују и братиме, са којима молитвено опште и са којима исповедају да верују у истог бога.Што се тиче тих расколника и јеретика из светског псеудоправославља, то што исповедају и јесте истина,али тај бог,није Бог хришћански,него сатана! - примедба уредништва блога "наша вера православна").
Због свега овога му је академик Србољуб Живановић, кога изузетно ценим,
написао одговор па нема потребе да се даље уносим у ову причу.
Како је то могуће? "Владика" српске цркве (расколничке и јеретичке Београдске Патријаршије. Београдском Патријаршијом, уместо "српском црквом" је називао и отац Јустин Ћелијски, који је на крају и остао са тим расколницима и јеретицима у молитвеном општењу, али који је и сам имао бар трунчицу ревности да призна да то није Српска Црква! - примедба уредништва блога "наша вера православна") који навија за једну страну? И
најгоре од свега "владика" Јован је "владика" Славонско-Пакрачки, епархије под
којом се налази Јасеновац и Јасеновачки манастир.
У јасеновачком манастиру на инстаграму се хвале новом часном трпезом.
Гледам и не верујем својим очима, трпеза са хебрејским натписима. Нигде једног
слова ћирилице на овом столу. Питам се јел претварамо православне цркве(на жалост, с обзиром на исповедање вере оних који у њима служе, ти храмови су и без икаквих промена у њима, само по изгледу православни,ал по духу на жалост постадоше пећине разбојничке, места у која никако не треба одлазити на "богослужења", јер то на жалост нису службе Богу хришћанскоме! - примедба уредништва блога "наша вера православна") полако
у јеврејске храмове? Знају ли људи уопште шта је Свети Сава писао о јеврејима и
католицима (и не само Свети Сава, треба се сетити шта је о јеврејима говорио Свети Јован Златоусти, Свети Козма Етолски и многи други Свети Оци. О јеретицима римокатолицима да и не говорим.Многи Свети Оци су и њих ватрено разобличавали, само све то изгледа није довољно данашњим "владикама" и другим "клирицима" у светском псеудоправослављу да схвате да се истих и молитвеног општења са њима требају клонити,јер тамо где царује лаж,не може бити места за Истину,тамо где царује раскол и јерес НЕМА ни речи о постојању Цркве Христове, нема ни речи о постојању благодати Божије, о чему нас уче многи Свети Оци, али та спасоносна Истина је за лажне пастире светског псеудоправославља страни појам - примедба уредништва блога "наша вера православна" )?
Све више људи се враћа православљу у Србији (на жалост, огромна заблуда, јер ако је тај "повратак православљу" уско везан за те расколнике и јеретике из Београдске Патријаршије или за разне "ревнитеље изнутра",као што је тзв. "ерп у егзилу", ту има неупоредиво више штете него користи, јер то није никакав "повратак православљу", него одлазак у још већи духовни мрак! - примедба уредништва блога "наша вера православна") и не треба се дозволити да
различите службе користе "цркву" (што се тиче расколничке и јеретичке Београдске Патријаршије, користиле су је и раније, у време безбожних и богоборних комуниста, где је служба бирала и постављала "епископат" и не би било ништа чудно да је и данас унутар Београдске Патријаршије слична ситуација - примедба уредништва блога "наша вера православна") за манипулацију народним масама. Не желим ја да
дисквалификујем "владику", желим да нам буде савезник. Молим се за господина
Ћулибрка да се врати на прави пут(далеко су, на жалост, сви они од правога пута, што сваки истиити православни хришћанин може да види јасно као дан - примедба уредништва блога "наша вера православна") и да не прави компромисе.
”Из Законоправила:
7. правило Лаодикијског Сабора
Празничне дарове, које шаљу Јудеји или јеретици, не треба примати, нити
заједно са њима празновати.”
Није на владикама да се баве дипломатијом. Сви други то могу, сем њих.
Епископи су ту да буду светле тачке у мраку, да се не сагињу и не узмакну
милиметар када су сви остали слаби.
Уобичајне флоскуле ”требамо помирити два народа и опростити” и ”сви смо
ми Христови” и слично за мене не стоје. Ја се ни са ким нисам свађао, па немам
ни шта да се мирим, а нисам мислио ни да се светим. Усташе су убиле моју
прабабу и друге чланове породице и то треба да се памти. Дужност цркве је да
чува сећање на све наше мученике а не да се бави тражењем доказа и смањивањем
бројева жртава. А за кољаче у Јасеновцу нисам сигуран да ли су били папини или
Павелићеви али знам да од нашег Христа сигурно нису (на жалост,Христови сигурно нису ни они који већ деценијама воде овај народ у понор јереси и раскола,у највеће адске дубине,они са којима су и Срби у време када у стотинама хиљада пострадаше од оних са којима се њихови лажни пастири данас братиме и тада били у молитвеном општењу и који су били у ништа бољој духовној позицији него сада и тада ватрено газећи све оно што се Светим зове...Нека је драги Бог у помоћи томе народу, нека свакоме суди по делима његовим, али ваистину, тешко онима који га не водише, него заводише "за Голеш планину" и уместо ка Господу Христу, поведоше на пут у пакао, као што то, на жалост, и данас чине...Као што рекосмо,по учењу Цркве,ти људи не могу бити Свети мученици,али број пострадалих Срба,нити сва злодела која су почињена над њима у логорима широм усташке НДХ не треба никако умањивати и маргинализовати,јер то би био велики грех пред Богом,а што не трепнувши чине управо они који их лицемерно поштују као "свете мученике",а најветреније пљују по њиховој жртви! - примедба уредништва блога "наша вера православна").
Каже "владика": “Такође, имате бискупа Антуна Шкворчевића, који сваке
године организује сећање на Јасеновац, на које долазе и други бискупи, па је и
папски нунциј био већ два пута”, нагласио је "владика" Јован.
”Из Законоправила
45. правило Св. Апостола
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио
буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се
свргне.”
Па јел знате ви "владико" шта је Свети Сава рекао за служење службе са јеретицима римокатолицима? Па није то никакво помирење, то се зове другачије… рецимо ја бих то
назвао духовном колаборацијом. Ако вас гледају јасеновачке жртве сигурно им
није мило то што радите. Није то духовност, то што ви радите је политика и нема
везе са нашим колективним сећањем и вредностима.
У Законоправилу Свети Сава каже да је назив епископ од старогричког епископос,
што значи светионик на брду. Његова је дужност да контролише рад монаха на
својој територији.
Све је више екумениста у нашој цркви који су обични пиони у рукама служби
и великих сила у циљу стварања глобалне цркве и владе. Ми Срби треба да
се вратимо себи и свом извору Светом Сави(за све ово је аутор текста у праву,али на првом месту треба да схватимо да је "Српска црква" већ скоро читав век у расколу и јереси, а заједно са њом и СВИ они који са њом молитвено опште и да самим тим,ту нема истинског хришћанства,нема спасења,нема светости,нема светих тајни! Цркву Христову ни врата адова неће надвладати(јереси по тумачењу Светих Отаца),али требамо као народ схватити да је кроз историју Цркве било мноштво примера када су многе помесне цркве падале у расколе и јереси,што је на жалост већ скоро читав век случај са "Српском црквом" и да се од исте одвојимо. Богу хвала, Црква Христова увек постоји и постојаће, а то је Црква Истинитих Православних Хришћана Грчке и Кипра, где нема молитвеног општења са разним расколницима и јеретицима,где се не служи по више пута анатемисаном папском календару и где се исповеда вера православна! Ту требамо спасавати своје душе,а ако се уз Божију помоћ створе услови, даће драги Бог да се обнови и епископат Српске Цркве,да добијемо свог истински православног владику,за шта је свакако потребно све оно о чему аутор текста у закључку и прича,а то је да се вратимо себи и Светоме Сави,јер враћајући се Светоме Сави,вратићемо се Господу Христу и Цркви Христовој!- примедба уредништва блога "наша вера православна" ).
Данас неке "владике" све ређе помињу Светог Саву, али се зато лажно куну у
Христа (са Којим немају апсолутно никакве везе и то не "неке владике",него СВЕ владике светског псеудоправославља! - примедба уредништва блога "наша вера православна") јер им је тада лакше да обрну тумачење како им одговара. Не може се на
Балкану до Христа, а без Светог Саве без обзира шта вас учили у богословији,
Атини или Ватикану. Џаба вам те науке.
Свети Сава је био изричит, не смем ни да помислим шта би рекао када би
видео стање "наше цркве" (као што рекосмо,то одавно није Црква Христова и ниједан истинити православни хришћанин ту расколничку и јеретичку заједницу не може, не сме и не треба сматрати "својом црквом"! - примедба уредништва блога "наша вера православна") данас и није ни чудо што Законоправило није било
преведено на модерни српски језик све до ове године. Многим "владикама" је више
одговарало да се за ову књигу никад не сазна и да остане заборављена. Е па неће
моћи драги моји.
Црква нису владике, црква смо сви ми( џабе они који данс упорно беже од чињенице да је Српска Православна Црква - Београдска Патријаршија у расколу и јереси користе разна тумачења да се ограде од оних "клирика" у истој који отворено исповедају јерес, кад је чињенично стање да НЕ ПОСТОЈИ ниједан "клирик" у њој који истински исповеда веру православну, јер да га има, такав би из ње побегао главом без обзира и први би кренуо да је отворено разобличава и да позива народ на одвајање од ње! Такође, такав "клирик" би се присајединио Цркви Христовој, а не би водио неке своје самосталне "борбе против ветрењача",сматрајући да је само пуко одвајање од јеретика довољно да би доказао своју православност...Такви су га "крстили,рукоположили,хиротонисали" (ако је реч о "епископу"),тако да му је присаједињење Цркви Христовој неопходно као хлеб насушни, што на жалост, многи лажни ревнитељи и тзв. "ревнитељи изнутра",као што су и они из тзв. "ерп у егзилу" никако да схвате и прихвате! - примедба уредништва блога "наша вера православна"). И ви се питате подједнако као и
људи у мантијама. Ако постоји било каква нејасноћа довољно је да све вратимо
извору – Светом Сави (као што рекосмо,истинског
повратка Светом Сави не може бити без повратка Цркви Христовој, без повратка Господу Христу!). Зато читајте Законоправило Светог Саве тамо је све јасно
речено.
Аутор: Милош Станић
Извор: Милош.ио
