Синод расколничке и јеретичке Београдске патријаршије, на свом заседању 31.8.2021. године, донео је акт
(прилог 1.) којим се - на предлог епископа бачког Иринеја Буловића од 22. јула
2021. године – забрањује наступ "клирицима" на Интернету без претходног
одобрења надлежног "епископа". Истовремено, "епископима" се препоручује да
најпре „добро проуче духовне потенцијале оних којима дају благослов за јавни
наступ...“
"Патријарх" Порфирије је одлуку Синода већ спровео у делo; јуче је разаслао акт "свештенству" митрополије београдско - карловачке (прилог 2.).
Шта ово
практично значи?
Несумњиво је
да ово значи додатно заоштравање екуменистичко-новотарске диктатуре у расколничкој и јеретичкој Београдској
патријаршији.
Но, кога ће
ово првенствено погодити? Да ли "правоверне"?
Колико је нама познато, тамо где царује раскол и јерес, правоверних нема, а самим тим ни оних који би мисионарили, било на интернету или ван њега, јер како ће јеретик, хулитељ на Духа Светога ширити реч истине Божије, будући да је и сам не исповеда!?! Оне које многи сматрају "правовернима" (а као што рекосмо због молитвеног општења са расколницима и јеретицима из Београдске Патријаршије сво то њихово лажно "правоверје" пада у воду! - п.п.) би се могла дотаћи само забрана наступа у јавности, која је такође актима предвиђена, па их надлежни "епископ" може тиранисати до миле му воље.
Што се тиче
Интернет наступа и мисионарења, као што рекосмо, правоверних нема, али зато има сијасет
новотараца. Мада су екуменци и новотарци људи који се Бога не боје и људи не
стиде, ипак - рекло би се по овим актима - не могу да отрпе срамоту коју им
наносе њихови поједини новотарски "Јутјуб" проповедници.
Ти
заиста јесу „без духовног потенцијала“, без правог теолошког знања (окићени
новотарским дипломама), чак и без адекватног интелектуалног капацитета и општег
образовања... Једном речју, Синод схвата да су ови људи за њих брука и
срамота. Као пример, насвешћемо три таква случаја, о којима је било речи и на сајту "борба за веру" (сајту тзв. "ревнитеља изнутра", који додуше пишу о дешавањима у светском псеудоправослављу, па и у Београдској Патријаршији, ал који због молитвеног општења са тим истим расколницима и јеретицима и сами спадају у оне који исповедају лажно правоверје, будући да и у тим писанијама и разобличавању јеретика и расколника не иду до краја,јер би, народски речено, "сасекли грану на којој седе" и признали да су и сами могу да се ухвате "руку под руку" са онима које тобоже "разобличавају" - п.п.).
То су "свештеник" Предраг Поповић из епархије браничевске (овде: и овде:)
и "калуђери"
Рафаило
Бољевић (овде: и овде:)
и Арсеније
Јовановић из митрополије црногорско-приморске (овде: и овде: и овде:)
(овај
је, додуше, далеко образованији од прве двојице, који су аналфабете у
Православљу и генерално полуписмени, али је тим пре опакији и отровнији у
пропаганди јеретичких учења).
Синод је,
дакле, констатовао (покушавајући да се одбрани од сопствене срамоте - п.п.) – да ови људи „често
наносе велику штету општем духовном стању верног народа, намећући има своје личне
интерпретације вере, догми и пастирски често упитних порука“.
У том смислу
одлуку Синода, међутим, треба схватити као "збачен Курта да узјаши
Мурта", па ће тако, претпостављамо, уместо пулуписмених новотарских нет -
проповедника, наступити "тровачи" јачег калибра, попут, рецимо,
Велибора Џомића, Саве Јањића, Зорана Ђуровића и сличних...
Следе акти:
