Наша вера православна: О пастиру добром и најамнику

„Пастир добри живот свој полаже за овце. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази и оставља овце, и бјежи; и вук разграби овце и распуди их. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.“ Јв. (10, 11-13)

Већ скоро читав век,заједно са осталим помесним црквама СПЦ се налази у јереси и расколу. Већ скоро читав век овај народ нема истинске духовне пастире

у лику „клирика“ СПЦ,на челу са њеним „патријархом“,него управо вукове у овчијој кожи! Такав је уосталом и Порфирије Перић, који се ни по чему не разликује од својих предходника „на трону Светог Саве“, од момента пада СПЦ у раскол и јерес. Истински пастир Цркве Христове не другује и не моли се заједно са јеретицима,нити прича хвалоспеве о истима,не честита јеретичке празнике,нити хвали оне који су „благосиљали“ усташке кољаче,као што је Ајлозије Степинац, који се „ревносно“ трудио и радио на томе да што више Срба у усташкој НДХ буде покатоличено.

Истински пастир Цркве Христове нема потребу да организује помпу како храни гладне пред камерама, већ то чини увек и на сваком месту,поступајући по речима из Светог Јеванђеља: „А ти кад чиниш милостињу,да не зна љевица твоја шта чини десница твоја“(Мт. 6, 3). Сведоци смо били недавног исценираног „патријарховог“ медијског милосрђа,где је „патријарх“ заборавио и на следеће речи из Светог Јеванђеља: „Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.“ (Мт. 6, 1-2)

То организовано медијско самовеличање изузетно je разрадио покојни „митрополит“ Амфилохије,заговорник стварања тзв. „Црногорске православне цркве“ (уосталом, из имена митрополије црногорско-приморске је избацио реч „српска“!) и прстенлија архијеретика папе, створивши од себе култ личности,у чему му данас „ревносно“ помажу они који већ по његовом упокојењу „иконопишу“ јеретичке „иконе“ са његовим ликом. Оно што је заједничко „патријарху“ Порфирију и покојном „митрополиту“ Амфилохију је изузетнa блискост са ватиканским круговима где се налазе највећи мајстори манипулације. Тако да смо сличне трикове већ видели код архијеретика папе Франческа који је прао ноге мигрантима опонашајући Богочовека Христа на тај начин,а и сами одлично знамо да ни у чему није сличан Господу Исусу Христу. Јасно је као дан да он нема искрене побуде, а о лику и (не)делу архијеретика папе довољно говори и чињеница да је отац Јустин Ћелијски написао за архијеретике папе у својој књизи „Православна Црква и екуменизам“ да се налази у највећем паду у историји човечанства после Адама и Јуде. Поред тога стиче се утисак да тренутни „патријарх“ покушава да опонаша у медијима „патријарха“ Павла, који је такође, као Порфирије, да га други виде истински скромно живео, крпио је одећу и обућу, возио се у трамвају (а сада, необично „случајно“ фотографишу ,,патријарха“ Порфирија како пешачи „Мостарском петљом“). Многи у својој глупости или боље рећи наивности сматрају да је разлика у томе „што је „патријарх“ Павле то чинио искрено избегавајући било какве медије, док о подвизима „патријарха“ Порфирија оркестрирано брује медији“.Суштински,између њих двојице и њихове лажне скромности нема апсолутно никакве разлике,а поготово је нема када се анализира њихово исповедање вере (што се тиче „патријарха“ Павла идолопоклонство заведених Срба иде толико далеко да су му недавно у цркви Светог Марка направили јеретичку „икону“ у виду мозаика и тај мозаик ће се налазити у олтару цркве Светог Марка).

Свевременост Христових речи се показује и у нашем времену, реч је о његовим светим поукама о добром пастиру и најамнику. „Пастир добри живот свој полаже за овце. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази и оставља овце, и бјежи; и вук разграби овце и распуди их. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце“ Јв. (10, 11-13). Попут рендгена прецизно и овогодишња Васкршња посланица „патријарха“ СПЦ показује опет и опет да он није онај добари пастир спреман на жртву за своју паству, него управо да је најамник који се приклања свету, трудећи се да буде покоран Ћесару (Вучићу и Кризном штабу) и онда када Ћесар задире „и у оно Божије“.

Видевши таму на све стране,чувши из уста „пастира“ СПЦ, не речи истине, него речи којима се проповеда и исповеда најгора лаж и обмана, хула на Духа Светога, видевши да се „клир“ и „патријарх“ СПЦ,као и многи други „пастири“ у црквама светског псеудоправославља боје више корона вирус п(л)андемије и да немају страха Божијега, будући да у Бога одавно не верују и одавно Му истински не служе,будући да су од Њега отпали, будући да су отпали од Цркве Христове у мрак раскола и јереси, народ од тих вукова у овчијој кожи бежи и присаједињује се Цркви Истинитих Православних Хришћана Грчке (и Кипра), на тај начин чувајући своју Цркву и веру све до коначног тријумфа Православља, до момента када ће се пастири добри наћи на светосавском трону где се тренутно налазе узурпатори и „вукови у овчијим кожама“ (Мт. 7, 15).

А међу те исте вукове у овчијим кожама можемо слободно убројати и разне псеудозилоте,“ревнитеље изнутра“(тзв. „монаха“ или боље рећи немонаха Антонија,Никодима Богосављевића,као и тзв. „ерп у егзилу“,а уз њих и разне псеудозилоте,међу којима је у Србији најбројнија секта Акакија Станковића,тзв. „СИПЦ“)

+++

Што се тиче Порфиријевог страха од тзв. „корона вируса“,тај страх је јасно показао и у манастиру Тумане у Недељу мироносица.

Погледајте и сами његов улазак у цркву (снимак ниже), када се крсти (види се тај детаљ) и такозвано целивање иконе – односно он прилази икони до довољне удаљености, сагиње се као да ће је целивати (што је лицемерна акробатика), али је не целива! Да је истински целивао папи руку – то је признао (овде:). Али, православну икону није – да се не зарази. Па то је, драга браћо и сестре, дно дна! Поглавар СПЦ не верује у благодатност свете иконе, већ се боји да ће се преко ње заразити!

А ко га дочекује у Туману? Недлежни корона-„епископ“ Игњатије, и то са маском на лицу! Са маском коју не скида ни током литургије! Е сад, како обични „верници“ да се не плаше да ће се заразити преко њихове руке, ако се они плаше да ће се заразити од Божијих светиња(од Светих икона) и у Божијим светињама?! Зар ће Дух Свети сићи на оне који на Њега и на тај начин хуле?!? А и „патријарх“ Порфирије, и корона-„епископ“ Игњатије и сви ови маскирани у цркви су уз то што су расколници и јеретици, а уједно и хулитељи Духа Светога, јер верују да је вирус јачи од Трећег Лица Свете Тројице - Духа Светога!