СВЕТЛИ
ПОНЕДЕЉАК, ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК (грч: Δευτέρα Διακαινησίμου), први дан по
Васкрсу, у који се песме дана Хришћанске Пасхе поју са истим интензитетом и
жаром, јер се цела Светла седмица сматра као продужетак једног дана - Васкрса.
Зато је богослужење исто као и за Васкрс. Оно после возгласа свештеника, почиње
песмом трикратног "Христос воскресе". На јутрењу пре
шестопсалмија такође се увек пева "Христос воскресе" три
пута, и тек потом се чита шестопсалмије.
Народни
обичаји
У већини
наших крајева Васкршњи празници трају три дана. На Васкрсни понедељак се
настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и
пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У многим
местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.
Тамо, рано изјутра, по завршеној служби у храму, монаси излазе из манастирске
порте, носећи Црквене предмете, на челу са иконом Богородице Тројеручице.
Крећући се лаганим ходом у поворци, поју сво време тропаре Богородици и обилазе
места: Крст цара Душана, спомен место Богородици подигнуто на месту где је
угинула мазга која је донела икону Богородице Тројеручице из Јерусалима,
костурницу где се чувају кости упокојених монаха, а онда се враћају у манастир
и поново улазе у храм.
Велики вашар на Светли пондељак одржава се у Трговишту.
Свети
Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години (Понедељак
Светле седмице)
Благовестећи
Оваплоћење Господње, анђео говори: „Радуј се благодатна“! Објављујући пастирима
рођење Христа Спаситеља, он такође говори: Ево јављам вам радост велику!
Међутим, обавештавајући жене о Васкрсењу Господа, анђео изговара само: „Устаде,
није овде“! Он не додаје: „Радујте се“, јер ћe радост сама собом испунити
њихова срца чим се увере да је Господ заиста устао. Тада је то уверење било
опипљиво: анђео га је припремио, а Господ га је својим јављањем употпунио. И
радост је код свих била неисцрпна! Сада је код нас све украшено – и Црква, и
куће и тргови. Све је у одећи радости, и сви су обузети општом бујицом
радовања. Но, ти се потруди да своју мисао одвојиш од спољашњег и да, сабравши
се у срцу, примиш истину Васкрсења у свој ширини, дубини и висини њеној, како
би се показао радостан не само по спољашности, него како би и у себи самом
носио дух радости, који изнутра извире као извор светле воде која избија из
недра земље.
