Синаксар на
празник над празницима
и изиђе с обилним пленом победе.
На свету и
велику недељу Пасхе празнујемо најживоносније Васкрсење Господа и Бога и Спаса
нашега Исуса Христа.
Овај празник
називамо и Пасхом, што на јеврејском значи прелажење,јер то је дан
у којем је Бог у почетку привео свет из непостојања (у постојање); тог истог
дана превео је израиљски народ преко Црвеног мора и тако га истргао из
фараонових руку; истог тог дана сишао је с неба, уселио се у утробу Дјеве. На
данашњи дан је истргао сав људски род из ада, извео на небо и привео у
првобитно достојанство непропадљивости. Но кад је сишао у ад, Господ, ипак,
није васкрсао све, него само оне који су хтели да поверују у Њега. А душе
светих, које је ад од века држао, Он је ослободио и свима отворио приступ
небесима. Ето зашто, преиспуњени највећом радошћу, светло празнујемо Васкрсење
и потврђујемо радост којом се обогатила наша природа богатим даровима Божијег
милосрђа. Исто тако, исказујући и прекид непријатељства и сједињење с Богом и
самим анђелима, поздрављамо (једни друте) уобичајеним целивањем.
Васкрсење
Господа се десило овако: док су војници чували гроб, земља се око поноћи
затресла јер је анђео сишао с неба и одвалио камен од гробних врата; запањени
стражари су се разбежали, и тиме се, чим је минула субота, негде у освит првог
дана седмице, отворио пут и женама. Пре свих васкрсење постаје познато Мајци
Божијој, која је, по казивању светог Матеја, седела према гробу с Магдалином.
Али да не би било места за сумњу у васкрсење због сродства са Мајком,
јеванђелисти говоре: јави се најпре Марији Магдалини. Она је
видела и анђела на камену, а кад је пришла ближе, видела је и у гробу анђеле,
који и јављају васкрсење Господа. Устаде, говоре они, није
овде; ево места где га положише. Кад је чула ово, она је похитала
према најватренијим ученицима, Петру и Јовану, и саопштила им радосну вест о
васкрсењу. А када се она враћала са другом Маријом, срео их је Христос, и
рекао: Радујте се! Управо онај род, који је раније
слушао: с мукама ћеш децу рађати, требало је први да чује ту
радост. Ношене незадрживом љубављу, оне се приближавају Христу, и желећи да се
стварно увере, додирују Његове ноге. Гробу прилазе и апостоли: Јован се само
надвирио над гробом и отишао, а Петар је ушао унутра и веома брижно разгледао,
додиривао плаштаницу и убрус који је био на Христовој глави.
Магдалина је
рано ујутру поново дошла са другим женама да би се подробније уверила у виђено.
Стајала је напољу код гроба и плакала, а кад се надвирила (над гроб), видела је
два анђела, сва у светлости, који јој, као да је смирују, говоре; Жено,
што плачеш? Koгa тражиш? Исуса тражите Назарећанина распетога? Није овде,јер
устаде. Тог истог трена оне су устале јер су приметиле
Господа. Она се окрену и угледа Христа како стоји, па, мислећи да је градинар,
(јер је гроб био у врту), рече: Господине, ако си ia ти однео, кажи ми
где си гa положио, и ја ћу га узети. А када се Магдалина још једном
нагнула према анђелима, Спаситељ јој је рекао: Mapuja! Кад је
чула Христов мили и познати глас, она је хтела да се приљуби уз Њега, но Он јој
је рекао: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему, као
што сама признајеш, чим још сматраш да сам човек,него иди браћи мојој и кажи
им све што си видела и чула. Магдалина је то учинила, а у зору поново
је с осталима била крај гроба. Жене које су биле с Јованом и Саломијом дошле су
кад је већ грануло сунце. Морамо рећи да су жене, међу којима је била и
Богородица, долазиле на гроб у разно време; јер она и јесте Марија коју
Јеванђеље назива Јосијевом мајком – тај Јосија је био Јосифов син. Није
познато, дакле, у ком (тачно) часу Господ васкрсава: једни говоре: кад су
петлови први пут запевали, други: кад се земља затресла, а трећи говоре још
другачије.
Док се све
ово дешавало, неки стражари су дошли првосвештеницима и јавили им све што се
догодило. Ови су дали стражарима довољно новца и тако су их приморали да кажу
да су Његови ученици дошли ноћу и украли га. А увече, истог дана, када су се ученици
сакупили у страху од Јудејаца и када су врата била чврсто затворена, ушао је
Исус, будући у непропадљивом телу, и, по обичају, благовестио: Мир
вам! Кад су видели Христа, они су се преизобилно обрадовали и кроз
надахнуће (Васкрслог) у савршенијем степену примили су силу Свесветог Духа.
Како је
васкрсење Господа тродневно? Ноћ између четвртка и петка и петак до заласка
сунца је један дан (Јевреји тако рачунају дан); затим ноћ између петка и суботе
и субота до заласка сунца је други дан, затим ноћ између суботе и недеље и
недеља до заласка сунца (јер се део почетка узима као целина) је трећи дан. Или
чак и овако: у трећем часу петка Христос је распет; затим је од шестог до
деветог часа била тама – рачунај то као ноћ, и од трећег до деветог часа – то је
један дан; затим после таме опет обданица и ноћ између петка и суботе – то су
два дана; затим субота до заласка сунца и ноћ између суботе и недеље – то су
три дана – по речима јеванђелисте: и субота освиташе. Кад
Спаситељ, који је обећао да ће нам трећег дана указати милост, на најкраћи
начин учини (то) добро дело, Њему слава и сила у векове векова. Амин.
Свети
Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години (Васкрсење Христово)
Пасха,
Господња Пасха! Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле,
ово Васкрсење анђели певају на небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља
светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се, силом Његовог
Васкрсења, обући сви они који истински верују у Њега и који му се из све душе
прилепљују. Слава, Господе, преславном Васкрсењу Твоме! Анђели певају и радују
се са нама, предвиђајући испуњење свога хора. И нас Господе удостој да Те
васкрслог славимо чистим срцем, видећи у Твоме Васкрсењу прекид трулежности
која нас је изједала, сејање новог пресветлог живота и зрак будуће вечне славе,
у коју си Ти као претеча већ ушао Васкрсењем нас ради. Не само људски, него ни
анђелски језик није у стању да објасни неизрециву милост Твоју према нама,
преславно васкрсли Господе!
Васкрс
Свети Јован Златоусти: Васкршње слово
Светог Григорија Богослова,беседа 45. на Свету Пасху - Васкрс
