ВАСКРС -
ХРИШЋАНСКА ПАСХА (грч: Χριστιανικό
Πάσχα) - највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни
догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ
Хришћанства: "А ако Христос није устао, онда је празна проповед
наша, празна је и вера наша" (1 Кор 15,14), тј. сва вера и
проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, ниче из тог
најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада
Хришћана у сопствено васкрсење: "јер као што у Адаму сви умиру,
тако ћe и у Христу сви оживети" (1 Кор 15,22).
Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер
на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од
Адама до Св. Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на
старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног
ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је Хришћанска Пасха која
означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот.
Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ћe се Хришћани сећати и
славити своје ослобођење од греха и смрти. Тога дана је новозаветни празник
Васкрс, а на тај дан Црква пева: "Ово је дан који створи Господ,
радујмо се и веселимо се у њему."
Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може
пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу
назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и
весеља, певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те
недеље.
Тропар (глас
5):
Христос воскресе из мертвих, смертију смерт
поправ, и сушчим во гробјех живот даровав.
Несугласице
око датума прослављања
Како је у
прва три века Хришћанства долазило до несугласица око датума слављења Васкрса
(разлика између синоптичара и јеванђелисте Јована у погледу датума Христове
смрти), Црква је на Првом васељенском сабору у Никеји (325), донела општеважећу
одлуку ο датуму празновања Васкрса: Васкрс се слави у прву недељу после првог
пуног месеца који дође после пролећне равнодневице, и после јеврејске Пасхе.
Иако је одлука ο празновању Васкрса донета 325. године, тек је 526. године
успостављена равнотежа између Истока и Запада у погледу датума празновања
Васкрса.
Васкршња
јаја
Код Хришћана
је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају
хришћанска обележја, и исписује поздрав: "Христос васкрсе." По
предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Наиме,
следбеница Исуса Христа Mapиja Магдалена дошла је, после Христовог Вазнесења, у
Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила
га је речима: "Христос васкрсе" и пружила му на дар
офарбано јаје, а по угледу на њу, Хришћани су продужили праксу бојења и шарања
јаја.
Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила
постаје живот. Јер, јаје је само по себи мртва ствар, али под утицајем топлоте,
кад се стави под кокош, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом
снагом развали свој гроб - љуску, и изађе на свет - као што је и Исус Христос
оживео и из гроба устао. Црвена боја је боја радости, због тог радосног
догађаја, и символизује Божанску природу Христову; то је боја Божанске љубави.
Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. Постоје бројни локални
обичаји везани за украшавање (шарање) васкршњих јаја. У воду у којој се кувају
јаја ставља се и освећена водица.
Народни
обичаји о Васкрсу
Домаћица
рано буди укућане да се умију водом. Рано се одлази у цркву, на јутрење и Васкршњу
Литургију, са собом носе јаја, један део подели по цркви, а други после
богослужења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом. Где нема цркве људи
се у селима окупљају око "записа". Ту је долазио
свештеник, ту су се делила јаја, секао колач, први пут мрсило, а мушкарци се
договарали ο литији која се носи сутрадан око села. Уобичајен поздрав је "Христос
воскресе - Ваистину воскресе", и он се употребљава у току целе наредне
седмице. Кад се заврши служба у цркви, људи, жене, деца, свечано обучени, засели
би око ње или на обижњим ливадама, ако је лепо време. Ту се поред јаја јело све
од белог мрса и печеног меса. Пила се ракија и вино, играло, певало и веселило.
У Горњој Пчињи, свако село је приређивало сабор, на коме се први пут, после
вишенедељног поста, играло и певало. Ујутру, У селима јужне Србије, прво се
прима "комка" - причешћују се, и то пошто су сви
укућани свечано се обукли и "поновили" за Ускрс
неким делом одеће или целим оделом. Комка се код куће; прво домаћица спреми
ресе од дрена, коприве и здравца и све то потопи у вино заједно са комадићима
васкршњег колача. После тога је породични ручак, а затим млађарија иде на "вртешку",
која је чврсто усађен стожер на који се стави дугачка греда. На оба краја греде
уденута су по два вертикална клина за које се придржавају играчи, а трбухом се
ослањају ο саму греду. Два играча трчећи врте греду или једноставно неко стане
у средину и заврти их. Да би се вртешка лакше окретала, врх греде се намаже
соком стабљике младог кукурека. Док се једни врте, други играју клиса или
пиљке, играју у колу и певају разне пригодне песме.
У Левчу и Темнићу се каже: "Васкрс је до подне црвен, а од подне
зелен" и "До подне у јаја, а од подне у
коприве", јер Васкрс је падао у дане када су села била у највећој
пролетњој оскудици, након зиме, а пре него је нова летина стигла, те се није
имало довољно хлеба за исхрану.
Деца се изузетно радују Васкрсу и црвеним јајима, којима се туцају. Чије се
јаје разбије, тај губи и предаје ономе који има јаче. Прво офарбано јаје чува
се у кући годину дана и назива "чуваркућа". Сремци месе
посебан васкршњи колач, који зову "буздован", а у
Шумадији се зове "витица". Витицу домаћин ломи уз ручак и
дели свима говорећи: "Све нам крсло и васкрсло".
Синаксар на Свету и Велику недељу Пасхе
Свети Јован Златоусти: Васкршње слово
Светог Григорија Богослова,беседа 45. на Свету Пасху - Васкрс
