Овде су изложене књиге са сајта Светосавска Србија:
Псалтир Светог цара Давида
Псалтир Светог Јефрема Сирина
Нови Завет
Молитвеник
Жичка беседа Светог Саве о правој вери
Архимандрит Иларион Троицки Нема хришћанства без Цркве
Свети Илија Мињати О вечним мукама
Свети Илија Мињати Беседа на Благовести
Тајна безакоња - Страшно виђење из 1909. године
Житије и опширна расправа о вери Светог Григентија (Григорија) Омиритског са јудејцима
Свети Анастасије Синаит О чудесима од јеретика
О ,,архиепископу" Лазару Журбенку
Двоипочасовни интервју србског радио Сутон-а са схимонахом Серафимом 24 маја 2009. г. о отпадништву званичних ”цркава” у свејерес екуменизма.
Овде је изложен материјал везан за ЦИПХ Грчке (и Кипра) :
Апологија зилота матејеваца
Православље или смрт
Житије,чудеса,посланица и неколико духовних беседа Светог Матеја Мироточивог (Карпатакиса)
схимонах Епифаније Чернов
Велики
исповедник Православља - прогоњени и затварани од КГБ катакомбник схимонах
Епифаније Чернов, духовно чедо Светог Теофана (Бистровог), архиепископа
Полтавског и Перејаславског (†1940), наследник Светог Теодосија Кавкаског (који
је и послао сву своју катакомбну паству управо њему пред своје упокојење),
чувен је по својим дивним беседама и текстовима, изобличавањима на основу
Јеванђеља и канона Цркве разних јеретика екумениста и сергијанаца, као и
појединих псевдокатакомбника као што је то био на пример шарлатан-содомита
Лазар Журбенко (од кога имају ”апостолско прејемство” такозвани ”тихоновци”, те
самим тим и псевдоепископ Немања/Акакије Станковић.Схимонах Епифаније (познат и
као монах Антоније Чернов), после напуштања своје Отаџбине 1978.г. долази у
Швајцарску и увидевши отступнички дух Руског зарубежја, тј. ”Руске Заграничне
Цркве”, сазнаје за Истиниту Православну Цркву Грчке и на кратко се
присаједињује флоринцима - не знајући тачно њихово вероисповедање, као и
одсуство апостолског прејемства код истих. Увидевши сву лаж и обману флоринских
полустарокаленадрских/полуновокалендарских шизматика, присаједињује се
Истинитој Православној Цркви Грчке (и Кипра), од које прима и велику схиму, те
којој и остаје веран до свог упокојења.
Сахрана
архиепископа атинског Андреја 6.10.2005.г. у Светопреображењском манастиру -
Кератеа.
На радост
свих истинитих православних хришћана и на посрамљење свих богобораца и
црквобораца објављујемо и видео са обреда откопавања часних остатака
архиепископа атинског Андреја. Након прања његове часне главе (која је као што
се то и најјасније види жута као дукат) а при прању осталих његових часних
костију, монахиње које су их прале сведоче да је као крв текла из њих - што
уосталом може да се види у некој мери и при прању његове часне главе...
О
догматско-канонској правилности старокалендарске Цркве Истинитих Православних
Хришћана Грчке и јасној БОЖИЈОЈ ПОТВРДИ да је „Јеладска Црква Христова” остао
управо тај народ, а не обновљенческа јерархија новокалендарска, сведочи (поред
јасних канона) и ово предивно и превелико чудо Божије када се на свеноћном
бдењу мале групе старокалендарских православаца уочи празника Воздвижења Часног
Крста по старом календару, 14. септембра 1925. године, негде око 11,30 часова
ноћу појавио предиван блештећи Крст који је обасјавао својим лучама само цркву
и присутан верни народ. Више од 2000 побожних верника, послани полицајци (да
растуре скуп и ухапсе свештеника) као и многи људи из Атине, видевши то
предивно божанско знамење и чудо попадали су на земљу и у страху и радости, у
ужасу и сузама прослављали Бога Свемилостивог и Часно Дрво – Крст Христов.
Тројица полицајаца чак су и монаси потом постали, а старокалендарској Цркви ИПХ
убрзо су пришле многе хиљаде верника,чије су недоумице око јасних канона Цркве
– биле разрешене Самим Богом! То сијање је трајало око 45 минута, и затим је
Часни Крст ишчезао оставивши у умиљењу и великој утехи исповеднике православне
вере. Пошто се то чудо прочуло у целој Грчкој, оно је потпуно разрешило све
недоумице о томе ко је остао у Истинитој Цркви Христовој, а ко је од ње отпао у
раскол... У току 2. светског рата новокалендарци су отели и ту цркву и лукаво
оформили женски манастир како се старокалендарци не би ту сакупљали, те како би
то највеће чудо двадесетог века исчезло из сећања људи. И тешаху се синови и
кћери новокалендарске: ...од лажи начинисмо себи наду и пре- варом се покрисмо
(...) И примиће плату неправде (...) који се наслађују преварама (...) и који
неће да се обрате... (Исаија 28, 15; 2 Пт. 2,13; Јеремија 8.5).
Црква је
посвећена Светом Јовану Богослову.
Истинита Православна Црква Грчке - Кратка историја и коментари (на енглеском
језику)
Флорински раскол 1937-1955 (на руском језику)
+++
Овде
је изложен материјал везан за иконоборачки-тријадоборачки раскол
григоријеваца 1995. године:
Иконоборство-тријадоборство
григоријеваца
У ових 5 аудио записа види
се јасно иконоборство-тријадоборство григоријеваца како у теоријском смислу
(беседа архијеретика Хризостома солунског и разговори са ”митрополитом”
Григоријем месинијским), тако и практичног (разговор схимонаха Серафима са старостом/епитропом
цркве Свете Тројице у селу Ано Коми код Козанија). Превод на српски свих беседа
осим оне са Хризостомом солунским (која је овде прва у низу) се налази у 5.
делу опширног записа из Прилепа 2007. г.
1. клип Хуле Хризостома Солунског 23.10.1995. Асторија
2. клип 01-Схимонах Серафим - Василије Филименгас
3. клип ”Митрополит” Григорије месинијски - брат Димитрије
4. клип ”Митрополит” Григорије месинијски - брат Ангелос
5. клип ”Митрополит” Григорије месинијски - брат Марио
+++
Разговори из Прилепа
везани за иконоборачки-тријадоборачки раскол григоријеваца
Прилеп_август_2007-01
Прилеп_август_2007-02
Прилеп_август_2007-03
Прилеп_август_2007_04
Прилеп_август_2007_05
Прилеп_август_2007_06
Прилеп_август_2007_07
Прилеп_август_2007_08
Прилеп_август_2007_09
Прилеп_август_2007_10
+++
Писмо монахиња Кератее на Светог Саву 1993.г. из којег се најјасније види да су целу гунгулу око наводног иконоборства произвеле три монахиње које су живеле ван манастира. У писму се најјасније оправдава Архиепископ Андреј уз јасну тврдњу свих ниже потписаних монахиња како су оптужбе против њега за наводно "иконоборство" обичне лажи и клевете. Најжалосније од свега је да су се тог кристално јасног става о његовом Православљу одрекле и тадашња игуманија као главна потписница писма, као и следеће две које су (такође као потписнице овог писма) касније биле ”игуманије” григоријевских иконоборачких-тријадоборачких, расколничких женских манастира...
Одговор схимонаха Серафима јеромонаху Јувеналију
1. писмо брату Сергију о календару за 1997.
2. писмо брату Сергију
3. писмо брату Сергију
Намера овога
рада је да открије и разобличи заблуде које у наше време проповедају неки(1) у
вези са чињеницом да се у символичном виду три човека-анђела троипостасни Бог у
периоду пре Христа јавио патријарху Авраму, а после Христа, током 1507. године,
Преп. Александру Свирском († 1533), у православној Русији.
Истина је да
се тој двојици светите ља наше Цркве символично јавио Троипостасни Бог. Та
чињеница оспоравана је разним самовољним и често јеретичким теоријама (које се,
пре свега, односе на јављање Бога патријарху Авраму). У овој књизи изложена су
бројна светоотачка сведочанства (укупно двадесет и пет), као и велики број (420) светих икона са
представом овога догађаја, из готово целог хришћанског и православног света,
како би се јасно показало шта је вековно светоотачко и иконописно предање
православне Цркве када је реч о овом питању.
Осим тога,
изнећемо многе историјске чињенице у вези с тим како се Црква суочавала с
разним јеретицима који су оспоравали јављање Свете Тројице Авраму и који су
одбацивали јављање Божје, као и иконе са представом тога догађаја. Исто тако,
навешћемо саборне одлуке у вези с тим иконама, као и значајне личности које с
њима имају везе.
Фусноте:
(1) Ту
новоизмишљену заблуду–идеологију формулисали су и материјализовали људи који
немају богословско и историјско знање о православном иконопису, што је довело
да тога да је 2004. године у селу Ано Коми код Козанија прекречена и уништена
свештена икона (мозаик) Свете Тројице у виду три анђела. Тај варварски догађај
поделио је народ Божји и подстакао новоиконоборце на неконтролисани и
острашћени прогон најстаријих икона (од 3. века) Православне Цркве. Њихова
мржња својом ревношћу и методама подсећа на старе иконоборце вандале, а
учествовање „моћних митрополита” новоиконоборца Григорија „Месинијског” у свему
томе њихову „истиноправославну” пуноћу чини земљом бесплодном и јаловом.