Казивао је ово поп Георгије, како: неки Старац монах био је у манастиру светог Теодосија, и неразсудан је био о вери, и често је излазио из келије, и где год је нашао некога да пева у цркви, или египћане или јермене, или иноверне јеретике, он је улазио у (њихову) цркву и стајао је до краја певања. А једном се јавио њему Ангел Божији говорећи: кажи ми, Старче, ако умреш, како хоћеш да те погребу: или по египатски, или по јерменски, или по јеретички, или по јерусалимски? А Старац је одговорио њему говорећи: не знам. Тада је рекао њему Ангел: размисли о себи, јер доћи ћу код тебе за три недеље, и казаћеш ми. Тада је отишао Старац код другог монаха разсудљивог, и казао је њему глаголе анђелове. И кад је чуо монах, погледао је на њега оштро (много), и говори њему: да не идеш (можда) у цркве иноверних? А он рече: да, где год нађем певање, тамо идем и слушам, било јермене, или египћане, или јеретике. Тада говори њему монах: о љуто (теби), брате, ако и добру веру имаш, али туђ си се учинио од свете и апостолске Цркве, јер идеш у цркве где се не именују четири Сабора светих Отаца: у Никеји триста осамнаест, и у Константин-граду сто педесет, и у Ефесу двеста, и у Халкидону шесто педесет. Па кад дође код тебе Ангел, онда реци њему, како: јерусалимљанин хоћу да будем. И после три недеље дошао је код њега Ангел Господњи, и рекао Старцу: шта си размислио о себи? А он говори, како: јерусалимљанин хоћу да будем. И говори њему Ангел: добро си ослободио душу твоју од муке. И одмах је предао Старац душу. А ово је све било нама за образ учења, да не слушамо певања латинска, ни јерменска, ни других јеретика, него у вери у којој јесмо, у ту Цркву да идемо, и причешће да примамо, да не би погубили труд врлине, и са нечестивима да не би осуђени били од Господа. Коме слава, сада и увек, и у векове векова.
Четиминеј, 5. децембар
