Решио мали мрав да иде на поклоњење светињама у Јерусалим. Ту своју намеру објави свим животињама на једном великом животињском збору. Запрепасте се сви од реда. Па како је која дохватила реч, а прво су говориле велике животиње, крену да га коре и грде.
– Баш си ти, тако мали и слабашан, решио да идеш за Јерусалим. Ми, велики
и снажни, неусуђујемо се да кренемо. Па знаш ли ти, колико је мора и гора до
тамо. Па колико је опасности.
Ређали су се дискутанти читавог дана, а мали мрав је покушавао да добије
реч, али како је био мали и најмањи на сабору, никако није успевао. По неко га примети,
па се још јаче брецну на њега:
– Гле ти њега, толика брда и планине, а он ће све то да пређе.
Када дође вече, и сви су већ говорили, дозволише и малом мраву да каже
нешто.
– Ето, ја знам да сам мали и најмањи од свих вас. Знам да има много
опасности на том путу и да је много мора и гора до тамо. Ја знам да је
Јерусалим далеко – aли ја хоћу, да умрем на путу за Јерусалим.
Ми, драга браћо и сестре, не знамо да ли ћемо дочекати коначну победу
Добра у свом животу. Али ми треба да се боримо за ту победу, и смрт да нас
затекне на томе путу. Тада ћемо стати пред нашег Бога Правде.
Ми треба да умремо, сваки у свом животу, на своме путу за Јерусалим.
Амин.
