И ту нема греха. Али право расположење у овом погледу је: „Нека буде воља Божија!“ Да ли да се живи, да ли да се умре – тако нека буде, како Бог хоће. Ово расположење мора бити ојачано и доведено до тачке да не изазива никакву забринутост у вези с тим.
Бог никога не оставља. Сви смо његова деца.
Нема посинака. А тешки удеси и животна искушења – све нам се шаље на добро. Кад
бисмо ово могли да видимо, не би било терета ни у чему… Милост ће доћи онима
који се уздају у Бога. Нада нас неће осрамотити. Предајући све на вољу Божију,
сви они који су болесни препустивши се вољи Божијој, и слагати се са оним што
Господ даје. Ово је за мир свих, а посебно болесних. Где да умрем, зар је
важно? Долазе болести уместо покајања….
Не идете у цркву?.. (због болести). Чешће код
куће вапијте Богу! То што не можете, не значи да сте посинак“. Све је од Бога:
и болест и здравље, и све што је од Бога дато нам је на наше спасење. Тако и ти
прихвати своју болест и захвали Богу што се побринуо за твоје спасење. Како је
тачно оно што Бог шаље и то служи за спасење, не можете да тражите, јер ни сами
не знате, можда. Бог шаље нешто као казну, као епитимију, друго као разлог, да
би се човек опаметио; треће – да се ослободи несреће у коју би човек упао да је
здрав; иначе, тако да човек показује стрпљење и заслужује већу награду; иначе и
да би се очистио од какве страсти, и из многих других разлога…
Али ти, када се сетиш својих грехова, кажи:
„Слава Теби, Господе, што си ми наметнуо епитимију у казни“! Будите стрпљиви! И
још нешто: будите захвални! Имајте веру да је све од Бога и да је све за ваше
добро, иако то не видите јасно. За невидљиво је потребна вера, али за оно што
је видљиво чему служи вера? Нека те Господ утеши унутрашњом утехом –
невидљивом… Нека те Господ исцели, и Премилостива Мајка Његова, и Анђео Чувар.
Сетите се напаћених и утешите се њиховим стрпљењем. Сетите се прогоњених,
измучених и потлачених, и надахните се њиховим стрпљењем.
