Размишљај и
расуђуј, љубљени брате, о томе шта је све учинио Бог за твоје вечно спасење.
Пре свега Он је, у својој богоначалној и савечној замисли, још пре
постања света и пре свих векова (пре но што је створио време),
одлучио да те спасе и да ти припреми своје Царство као плату и награду уколико
будеш хтео да следиш Његов закон,а ево објашњења: као што је Бог својим
бивством и суштаством беспочетан, тако је у себи имао и сабеспочетни промисао
за твоје спасење, а то је, човече, за тебе највећа част. А тоје отуда што
Богу и Оцу није био довољан Он Сам и љубљени Његов Син по природи
и Његов Дух Свети, него је из своје превелике доброте желео
да промишља још и о теби, да би тебе учинио сином својим усвојеним по
благодати и да би те учинио причасником Светога Духа…
Стога, када
је дошло назначено и право време, уследила су и дела беспочетног Промисла о
теби, јер је све што има да се испуни и заврши и по природи и по благодати Бог
припремио на
спасење, на корист и спокојство твоје и свих изабраних, као што вели Павле: Јер
је све вас ради (2. Кор. 4, 15). За твоје спасење је устројена сва
умствена и невештасвена творевина Божија, па и они архистратизи рајски и
небески, божанствени арханђели, па и сви анђели који су толико силни, толико
свети, толико блажени и они су чак ту због тога да би пружали
заштиту и помагали чак и најбеднијем човеку само да се спасе: Нису ли
сви они духови зарад служења који се шаљу да би служили онима који ће наследити
спасење? (Јев. 1, 14). Твога спасења ради Бог је из небића у биће превео сав
чулни свет и тебе је поставио за цара над свим својим створењима, наложивши им
да те служе, како би и ти служио Њега у овоме животу и како би се наслађивао
Њиме у оном, другим речима, да би сеспасао: Јер нас Бог не одреди за гнев, него
да добијемо спасење (1. Сол. 5, 9). За твоје спасење дао је закон и заповести и
послао пророке, који су само тражили начин да се ти спасеш, као што вели
блажени Петар: О… спасењу испитиваше и истраживаше пророци, који прорицаше о
нама подареној благодати (1. Пт. 1, 10). И шта хоћешвише од тога? Сâм Бог се,
са свим својим божанским саврешнством, сав предао старању о том великом делу,
то јест о твоме спасењу, човече! Сам Отац покреће сву свесилност своју и
благовољење да би уклонио све оно што би, као препрека, могло да се нађе на
путу твога спасења, па зато хоће да се на безброј места Старог и Новог Завета
назива Спаситељем, Богом спасењâ наших, Богом спасења, само и једино зато да би
показао коликопоштује и колико љуби твоје спасење. Остави Бога који га је
створио и презре стену спасења својега (5. Мој. 32, 15); Господе Боже спасења
мога (Пс. 87, 1); Бог наш, Бог је Који спасава (Пс. 67, 21).Син и Логос Божији
улаже премудрост своју и свој сопствени труди напор, дефинишући која
су оруђа и средства неопходнада би те спасао и сматра се поносним да се
назива најмилијим Исусом, то јест Спаситељем и то име жели за свагда да задржи
као главно име своје, како у овом, тако и у будућем животу, не би ли те навео
да схватиш, бар по имену Његовом, колико безмерно жуди за твојим спасењем. Надени
му име Исус; јер ће он спасти народ свој од греха њихових (Мт. 1, 21); и опет:
Ја сам Исус којега ти гониш (Дап. 9, 5). Свети Дух, пак, покреће у дело сву
своју безмерну доброту, благост и садејство да би те испунио небеским
благодатним даровима иако Му допустиш да уђе у твоје срцене само да те дарива
својим богатством, него ти дарива чак и самога себе и долази да се настани
у твоме срцу, јављајући ти се на особит и изванредан начин, да би управљао
тобом, бранио те и усмерио ка твоме циљу,твоме спасењу. Тога
ради жели и Он да се назива Духом спасења. „Затруднесмо и мучисмо сеи родисмо
духа спасења твога“ (Иса. 26, 18)*. О, удивљујуће све то чути! Сва Света Тројица се
залаже да доведе до краја твоје спасење,о,човече! Јер, колико год да је велико
дело твога стварања, исто је толико велико, а нипошто мање, дело твога спасења,
јер једне и исте свесилности је учинак привести те из небића у биће, као и
сачувати те потпуним у том бићу, а потом још и спасти. Уопштено говорећи, сврха
и циљ и природе и благодати и вере није ништа друго већ једино спасење твоје
душе, као што и предводник апостола (корифеј),апостол Петар каже:
Примајући крај вере своје: спасење душе (1. Пт. 1, 9).
