Једне хладне вечери за време Божићних празника, дечак од шест или седам година стајао је пред излогом једне радње. Није имао ципеле, а одећа му је била сва у ритама. Једна млада жена, која је туда пролазила, запазила је чежњу у његовим светло – плавим очима. Узела је дете за руку и увела га у радњу. Тамо му је купила нове ципеле и топлу одећу. Изашли су поново на улицу и жена рече дечаку:
"Сада
можеш да се вратиш кући и нека ти је срећан празник." Дечак је погледао у
њу и упитао: "Да ли сте ви Бог госпођо?" Она се осмехнула и
одговорила: "Не сине, ја сам само једно од његове деце."
Дечак на то
рече: "Знао сам да сте у некаквом сродству."
