Није нани Фати Орловић ни сметала црква, већ је наговорише Хасо и Хусо да ту причу годинама провлачи медијима. Они увек размишљају унапред, једно 50 година унапред, јер се тад нико неће сећати неке нане Фате да је икад ту живела али србску цркву ће видети свако.
За њих то
није само црква већ доказ да су Срби ту живели вековима, за њих је то граница,
а по потреби ратни штаб и болница.
Црква се
није налазила у дворишту нане Фате, већ на костима србских
мученика.
До пре 150
година ту је била кула турског аге који је ту затварао и мучки убијао Србе.
Турци су
били освајачи који су на србским имањима направили хиљаде џамија, па по „логици“ нане Фате и ми Срби сад треба да тражимо своја имања и да рушимо те исте
џамије, та зборишта демона.
Онда би они
остали без свих џамија саграђених на српској земљи Босни.
У правној
пракси постоји нешто што се назива "вредност саграђеног објекта и вредност
земљишта", али нана Фата није хтела никакву новчану накнаду јер на тој
земљи како каже „хоће да посади цвеће“.
Цркве више
нема, срушена је и нани Фати сада сунце лепше сија...
На једном од
снимака рушења се чује коментар "напокон срушена штала", и нека се
чује јер снимак рушења цркве остаје за вечност, он нема цену...
Нана Фата је
прави пример ове инстант нације и пример задртог Србина, тзв. „Бошњака“.
Носи име по
лику из јефтиних вицева о Босанцима, али од србског презимена није могла да побегне.
Вуче корене
из племена Орловића у близини Гацка, мајка јој се звала Златка а њен предак
Павле Орловић био је заповедник једног дела србске војске на Косову пољу и
борио се управо против оних, који ће касније градити џамије по Босни.
Велика
антисрбска медијска машинерија радила је пуном паром ових дана, ређали су се
наслови типа "Борба са шејтаном у црним мантијама је завршена", а победио
је наслов на Klix.ba "Побили јој породицу па у дворишту подигли
цркву."
Новинар(ако се такви „људи“ уопште и могу назвати новинарима!) је написао све, осим да је седморо Фатине деце живо и здраво.
Фатима,
Сенија, Хурија, Шабан и Златка која носи име по баки, су живи и здрави и имају
своје породице.
Двоје Фатине
деце живи у Америци, где се Фата спрема на одмор када, како каже, „посади
цвеће на месту срушене цркве“.
Када из
правца Приједора кренете према Санском Мосту, дочекаће вас прелепа Сана, мост
који води до џамије чија 4 минарета парају облаке.
Направљена
је на земљи србске породице Брдар.
Чак 23 бисте
„бораца народноослободилачког рата“ уклоњене су из „Парка
народних хероја“ у Босанском Петровцу, како би била изграђена џамија (није штета што су уклоњене бисте,будући да знамо колико је
штете србском народу нанела безбожна комунистичка идеологија и та иста „народноослободилачка
борба“,ал је штета што је на том простору изграђен један објекат који је
збориште демона!).
Земља која
је национализована и узурпирана је земља која припада СПЦ.
У Кључу је
преко пута православне цркве срушен споменик из Другог светског рата и на земљи
која је национализована и узурпирана од СПЦ, подигнута је џамија.
Џамија Краља
Фахда у сарајевском насељу Неџарићи, као и џамија у насељу Мојмило, изграђене
су на земљишту србске породице Млађен.
На земљишту
исте породице, само у насељу Алипашино поље, изграђена је католичка црква.
Џамија у
Раковици код Сарајева изграђена је на земљишту Моме Деспића.
У мостарском
насељу Врапчићи подигнута је џамија на имању Анђелка Лозе.
У
Крижевићима код Олова минарети су подигнути на имању Љубомира Дивљановића .
Село
Ноћајевићи код Ступара послужило је да се направи џамија на имању Србина Владе
Ђерића.
И ово је
довољно,ал могло би се још до сутра набрајати колико има оваквих и сличних
примера.
За разлику од њих ми не живимо у вицу, него у тужној и суровој реалности, где и на местима где су вековима били православни храмови, они граде своја демонска зборишта (џамије,католичке цркве...),а притом се позивају на „правду и право“ када требају бити срушене србске цркве и манастири. Са таквим „правдом и правом“ истинска правда и право немају апсолутно никакве везе!
