Тако је 8.
јуна, Порфирије био на свечаном обележавању „Папиног дана“ у Загребу, где ни
обичних римокатоличких кардинала није било, али
- ето – био је „српски патријарх“! Има ли краја понижавању Срба које
нам долази из Београдске патријаршије?
А шта је
слављено на том „Папинчеву“?
"Повијесно
сјећање на 7. липња 879. године, дан када је папа Иван VIII. благословио
хрватског кнеза Бранимира и признао му власт над цијелом Хрватском, што се
сматра првим дипломатским признањем хрватскога народа. Због тога је 7. липња у
Хрватској и Дан дипломације.“
И још?
„30.
обљетница успоставе дипломатских односа Свете Столице с модерном Хрватском.“
- после које
је почео покољ и прогон Срба из Хрватске!
И још?
„Десета
обљетница похода папе Бенедикта XVI. Хрватској.“
И још?
„Како су Папину дану назочили и представници других вјерских
заједница, монс. Лингуа се осврнуо и на екуменизам и међурелигијски дијалог,
теме које се убрајају у приоритете понтификата папе Фрање.“
И још?
"Званицима
се обратио и изасланик предсједника Владе РХ министар вањских и еуропских
послова Гордан Грлић Радман... и подсјетио на бл. Алојзија Степинца који се
успјешно супротставио југославенској комунистичкој диктатури која је жељела
успоставити националну Цркву и прекинути везе с Римом: “Надбискуп Степинац и
вјерна хрватска паства били су спремни прихватити велику жртву како би остали
саставни дио свеопће Католичке Цркве.”
Е том и таквом скупу, на коме су прослављани и величани србски крвници, присуствовао је „српски патријарх“. Шта ли би му рекли Срби пострадали у усташким логорима широм НДХ од Јадовног до Јасеновца? Шта ли би му рекли Срби који су своју крв проливали ратујући против тих истих усташа у ратовима 90их,као и многобројна србска нејач коју су те исте усташе свирепо мучиле и убијале, угледајући се на своје „славне претке“? Шта ли би му рекли Срби које он и његови предходници већ деценијама (на жалост,успешно) гурају у окриље јеретичке римокатоличке цркве и унију са њом(више о унији цркава светског псеудоправославља са јеретицима римокатолицима прочитајте овде)?
Но, већ на
Спасовдан, после (не)спасовданске „литије“, кад јој време није (овде:), Порфирије
држи запаљиву беседу, којом чеше уши лаковерних, истих оних који имају очи, а не
виде, уши, а не
чују и који таквим јеретицима у светском
псеудоправослављу, као што је Порфирије Перић одушевљено кличу „аксиос“, уместо
анатема!
За наше
читаоце доносимо у наставку вест о оба ова догађаја, да би могли сами да
расуде.
+ + +
Свечано
обиљежен Папин дан у Апостолској нунцијатури у Загребу
„Апостолски нунциј у РХ надбискуп Гиоргио Лингуа уприличио је
у понеђељак 7. липња свечано обиљежавање Папина дана у Апостолској нунцијатури
у Загребу. Будући да је његова служба двострука – представљати Светог Оца пред
државним властима, али и у мјесној Цркви – на свечаност су били позвани
представници свјетовне и црквене власти.
Избором
датума монс. Лингуа свечаност је повезао и с изванредним засједањем ХБК 8.
липња, али и с повијесним сјећањем на 7. липња 879. године, дан када је папа
Иван ВИИИ. благословио хрватског кнеза Бранимира и признао му власт над цијелом
Хрватском, што се сматра првим дипломатским признањем хрватскога народа. Због
тога је 7. липња у Хрватској и Дан дипломације.
Монс. Лингуа
подсјетио је да је Света Столица већ ушла у 30. обљетницу успоставе
дипломатских односа с модерном Хрватском. Најавио је и обиљежавање 25.
обљетнице од потписивања прва три Уговора између Свете Столице и РХ, могуће у
просинцу ове или у травњу идуће године.
Осврнуо се и
на актуалну ситуацију у Хрватској протеклих нешто више од годину дана – потресе
и пандемију – за вријеме којих смо спознали људску крхкост, али и били
свједоцима задивљујуће солидарности и дирљиве храбрости. Споменуо је и молитву
Светог Оца на Тргу Св. Петра у Ватикану за крај пандемије, када нас је
подсјетио да смо сви “на истом броду” те да више не можемо размишљати само о
себи, већ морамо наставити заједно у солидарности која је излаз из ове кризе.
Зато нас Папа потиче да се угледамо у св. Фрању који је, “гђе је год ишао,
сијао сјеме мира и корачао са сиромашнима, напуштенима, немоћнима и одбаченима,
с најмањом браћом и сестрама”.
Истичући
избор 7. липња за обиљежавање Папина дана, монс. Лингуа је истакнуо да вјерност
Хрватске Светој Столици сеже још из тога времена папе Ивана ВИИИ. и кнеза
Бранимира: “Од оног чувеног 7. липња 879. године до данас, ваша близина и ваше
заједништво са Светим Оцем су вриједни дивљења. То сте доказали небројено пута
тијеком стољећа.” Нунциј је примијетио: “Знам да није увијек лако
непромијењенима одржати осјећаје заједништва с Римским бискупом: осјећате да
вас неки боље, а неки мање добро разумију. Но, ви сте били узорни у овом
односу, чак и у прилично тешким и контроверзним временима. Од Диоклецијана до
наших дана, бројни су људи у овој земљи крвљу платили своју вјерност Кристу, као
и Петрову насљеднику.”
Подсјетио је
и на десету обљетницу похода папе Бенедикта XВИ. Хрватској. Он је тада похвалио
“црквену виталност” коју је овђе пронашао и позвао на њезино јачање с надом да
ће та виталност “сигурно имати позитивне учинке на свеколико друштво,
захваљујући сурадњи Цркве и јавних установа, за коју желим да буде увијек јасна
и плодна”.
Спомињући
Папине дојмове након похода Хрватској, нунциј Лингуа је особито истакнуо његов
говор у ХНК у Загребу 4. липња, у којем је указао на кршћанске коријене
еуропског хуманизма који у средиште ставља “човјекову савјест, његову
отвореност врхунаравном и истовремено његову повијесну стварност, која је кадра
надахнути разнолике политичке пројекте који имају за заједнички циљ изграђивати
садржајну демокрацију“. Стога је нунцијева порука Хрватској и јучер била
охрабрујућа: “Не бојте се суочити с ‘разноврсним’ политичким пројектима, како
их је назвао папа Бенедикт XВИ., јер само кроз дијалог са свима, чак и с онима
који полазе са стајалишта различитих од наших, можемо заједно корачати према
Истини изграђујући тако ‘социјално пријатељство и братство’ и, према томе, опће
добро.”
Како су
Папину дану назочили и представници других вјерских заједница, монс. Лингуа се
осврнуо и на екуменизам и међурелигијски дијалог, теме које се убрајају у
приоритете понтификата папе Фрање, а надахњују се на Исусовој великосвећеничкој
молитви (усп. Ив 17): “У овој је молитви Исусова мисао упућена свима,
сувременицима и будућим ученицима, вјерницима и невјерницима, јер у њему смо
већ ‘Фрателли тутти’, како каже недавно споменута енциклика у којој је Свети
Отац у ‘Документу о људском братству за свјетски мир и заједнички суживот’,
који су у Абу Дхабију 4. вељаче 2019. потписали папа Фрањо и велики имам
Ал-Азхара Ахмад Ал-Таyyиб, пронашао надахнуће за промицање културе дијалога,
заједничке сурадње и међусобног упознавања.”
Узваницима
се обратио и изасланик предсједника Владе РХ министар вањских и еуропских
послова Гордан Грлић Радман, истичући како се понтификат папе Фрање у Хрватској
прати са симпатијом и великим занимањем, те је у њему примјетно ширење
кршћанске вјере новом евангелизацијом и потпором човјечанству у суочавању с
великим изазовима нашега времена: “Дивимо се Папиној одлучности да остане у
близини сиромашних и рањивих.” Надовезујући се на ријечи домаћина, нунција Лингуе,
о повезаности хрватског народа са Светом Столицом, министар Грлић Радман је
подсјетио на бл. Алојзија Степинца који се успјешно супротставио југославенској
комунистичкој диктатури која је жељела успоставити националну Цркву и прекинути
везе с Римом: “Надбискуп Степинац и вјерна хрватска паства били су спремни
прихватити велику жртву како би остали саставни дио свеопће Католичке Цркве.”
Министар је изразио и захвалност св. папи Ивану Павлу ИИ. и Светој Столици за
све што су учинили за Хрватску у тешким тренуцима борбе за слободу, демокрацију
и национално самоодређење прије 30 година. Најавио је и наставак развијања
изврсних односа са Светом Столицом те споменуо блиске разговоре о свим
изазовима с којима се суочава глобална политика, као и наша модерна друштва.
Завршно је папи Фрањи изразио и најљепше жеље у деветој години његовог
понтификата.
На примању у
Нунцијатури били су хрватски бискупи, редовнички поглавари и поглаварице,
представници кршћанских заједница, међу којима и патријарх СПЦ-а Порфирије,
предсједник Мешихата Исламске заједнице у Хрватској муфтија Азиз Хасановић и
главни рабин Жидовске заједнице у Загребу Луциано Моше Прелевић. Државне власти
представљали су: министар вањских и еуропских послова Гордан Грлић Радман,
потпредсједник Хрватскога сабора Жељко Реинер, савјетник Предсједника РХ за
вањску и еуропску политику Невен Пелицарић, замјеница загребачкога
градоначелника Данијела Доленец. Међу узваницима су били и чланови Дипломатског
збора у РХ.
Обиљежавање
Папина дана пјесмом је увеличала Клапа св. Јурај ХРМ-а.“
Пожар хануке новоизабраног патријарха Порфирија
Митрополит Порфирије признао јеретика за светитеља
