Љубите непријатеље своје (Лк. 6,35)

Свети свештеномученик Јосиф Петроградски "Љубите непријатеље своје (Лк. 6, 35). Рећи то лако је, али како је тешко испунити. То је много више од обичне љубави према ближњем. То је величанствени тријумф љубави, сама суштина њена и најдубљи њен израз. Да би се срце запалило љубављу према непријатељу, мора се пребивати у посебном,благодатном стању душе и посебно свише дарованом благоустројењу срца; мора постојати та неизрецива и неописива пуноћа која је испуњавала душу првомученика Стефана, коме је, каменованом, лице сијало као у анђела и који се молио за своје мучитеље: Господе, не урачунавај им грех овај! (Д.А. 7,60). О, како је у том, за њега величанственом моменту тако мало земаљског било у њему. Шта су за њега представљали погубитељи? Пред њим је било отворено небо, Син Божји са десне стране Оца. Небеска слава спустила се у његову душу и озарила је потпуно неупоредивим боговиђењем. А погубитељи, сажаљења достојном злобом, присуствовали су томе а нису могли да спрече. У том тренутку они су чак представљали његове добротворе, поспешујући његов брзи одлазак из тела и погружавање његове душе у океане блаженства и созерцања небеског. У том блаженом тренутку зар је могао измучени страдалник да завапи другачије него гласом свепобедне љубави према непријатељима!".

Свети свештеномученик Јосиф Петроградски,(Део увода књиге "Дневник једног монаха",објављене у септембру 1905. године)