НЕКИ ОД
НЕЗАБОРАВНИХ ПАСТИРА ЦРКВЕ ИПХ ГРЧКЕ
Хризостом
Митрополит
Месинијски
У миру Георгије
Улупатис. Родио се 1883. године у Алагонији Месинијској и као
осамнаестогодишњак (1901.) ступио је у братство аскете - подвижника Илије
Панагулакија (†1918.г.) и у манастир Благовештења у Каламону где се подвизавао
под монашким именом Герасим. У ђакона и презвитера рукоположен је 1926. године.
1934. године као игуман манастира присаједињује се са двадесеторицом браће из
истог манастира Истинитој Православној Цркви, а као резултат прогона због
Исповедања Вере. 1952. године изабран је и рукоположен у Митрополита
Месинијског под именом Хризостом. Од стране новокалендарског гонитеља
Православља "Митрополита" Месинијског Хризостома Даскалакија био је
проганан у манастир Дионидис. Упокојио се 27.4.1956. године. Панихида је над
њим била извршена изван Храма Благовести Богородице у који је био затворен од
стране полиције, а која није разрешила да се отвори! Сахрањен је на гробљу свог
манастира. Његова чесна глава из које излази предиван благоухани мирис данас се
налази у дотичном Скиту Панагулаки. Предивно благоухање његових чесних моштију
је јасан доказ његове православности. Познат је случај који се препричава међу
браћом дотичног скита а који говори о његовој простодушној расудљивости. Наиме,
негде почетком тих педесетих година поново је међу епископима било покренуто
питање о могућности превазилажења размирица са флоринским расколницима и
свеопштег сједињења старокалендараца, а ради циљније потврде православног
вероисповедања. Неки су пак епископи говорили да треба да снисходимо флоринцима
и да се сјединимо с њима, док су други говорили да то не треба да се чини.
Владика Хризостом је по свом обичају ћутао и молио се Богу. Међутим, у једном
моменту је био приупитан од стране других епископа: Шта ти мислиш о томе
Хризостоме? Владика им након краћег размишљања рече: "Замислимо две цеви.
Из једне цеви тече чиста бистра вода, а из друге тече прљава мутна. Уколико би
те две цеви спојили, каква би вода на крају те сједињене цеви изашла? Наравно
прљава." Чувши то, епископи се задивише таквој простосрдачној расудљивости
и сагласише се да је сједињење са флоринским расколницима немогуће.
Матеј II
Епископ Брестењски
У
свету се звао Иридон Лигнос. Родио се 1893. године у Амарусији Атичкој. 1909.
године као шеснаестогодишњак и ученик школе, упознаје се са јеромонахом Матејем
Карпатакисом (тадашњим Игуманом Светог-Вазнесењског Храма у Бирону) и одлази за
њим на Свету Гору у монашку обитељ оца Матеја где су га постригли са именом
Нектарије. Подвизавао се у послушању столара. 1952. године после 23 године
отшелништва у обитељи Светог Мине на Вигли (Света Гора Атонска), био је изабран
за епископа Брестењског због свог врлинског живота. Руководио је својим
словесним стадом као пастир са простотом и благочешћем, у свом централном
Светотројичком храму у Спарти (област Лаконије). У Амарусији је основао
свештену обитељ у част иконе Пресвете Богородице Миртидиотисе. Упокојио се
27.1.1963. године и сахрањен је на архијерејском гробљу епископије Светог
Модеста у Светом Ваведењском манастиру Кератеје.
Спиридон
Епископ Тримитунски
У миру у свету
звао се Георгије Пахиос. Родио се 1888. године у Идонији Етолокарнијској. Још
као дечак од 14 година подвизавао се у Манастиру Ксенофонту под монашким именом
Гедеон. Овде је примио свештенство и био изабран за игумана. 1924. године
одлази у пустињу јер није желео да помиње обновљенченског константинопољског
"патријарха". 1934. године присајединио се јеромонаху Матеју у
братству Свето-Преображењског Манастира у Кувари у којој је и игумановао три
године. 1.9.1948. године био је рукоположен за епископа Тримитунског (под
именом Спиридон) и то једнолично од стране епископа Врестењског Матеја. После
тога он је заједно са блаженим Оцем хиротонисао друге архијереје. Две године се
трудио мисионарећи на Кипру (где је рукоположио 10 клирика, основао манастир и
освећивао храмове) све до његовог протеривања од стране енглеског режима.
Упокојио се 18.2.1963. и сахрањен је у Свето-Преображењском Манастиру у Кувари.
Јован
Митрополит Тивејски
и Ливадијски
У свету се звао
Харалампије Баоцакис. Родио се 1908. године у Сперхијади. У младости је био
пострижен у монаштво од стране епископа Врестењског Матеја заједно са свим
члановима његове породице (са родитељима и четворо браће: његов отац Евангелос
постао је монах Јефимије, мајка Саврула - монахиња Софија, брат Василије -
монах Исакије, други брат Јован - постао је касније епископ Трикиса и Спагона
познат под именом Висарион, и још његов брат Димитрије - монах Силит и брат Атанасије
- јермонах Аврамије). Свештенство је примио 1947. године од својег старца
Владике Матеја. Затим је због успешног јерејског служења, такође и због гоњења
за истиниту Православну Веру, био изабран 1952. године за Митрополита Тиве и Ливадије.
Упокојио се 6/19. априла 1964. године измучен монашким подвизима, прогонима
обновљенаца и опширним црквеним трудовима и дужностима. Његови часни остаци
чувају се на архијерејском гробљу епископије Светог Модеста.
Мелетије
Митрополит Атикијски и Мегаридијски
У свету се звао
Константнин Костакис. Родио се 1914. године у Мескалији Ханијској. После
завршетка гимназије и светских занимања, као двадесетседмогодишњак ступио је у
братсвто Светог Преображењског Манастира у Кувари, у послушање свом земљаку
епископу Врестењском Матеју. За ђакона и презвитера рукоположен је 1941. године
од стране Владике Матеја са именом Георгије. 1952. године је после успостављања
свештеног Синода Цркве ИПХ Грчке био изабран за Митрополита Атике и Ариде
(после десет година монашких и јерејских подвига). По њиме основаном
историјском Храму јеванђелиста Матеја у Мандри руководио је словесно стадо
своје епископије спасењу и оставио предиван спомен о себи међу својим верницима
и духовним чедима. Упокојио се 1966. године у 52. години живота мучен болестима
које су га пратиле од младости. Сахрањен је на гробљу Светог Модеста у Свето-Ваведењском
Манастиру Кератеје.
Агатангел
Архиепископ Атински и целе Грчке
Достојни
наследног Архиепископа Матеја - Архиепископ Агатангел родио се 1888. године у
породици благочестивих Елефтерија и Теофаније на острву Принципио
Константинопоља. Завршио је Ризаријску црквену школу, Богословску школу
Атинског Универзитета 1922. године. Радио је као учитељ грчког језика у
бугарској говорној средини митрополије Драме (чак ризикујући својим животом
због околности тог времена 1910-1913.године). Био је проповедник митрополије
Похидске, протојереј Светог Благовештенског Храма на острву Тинос и професор
Педагошке академије Флорине и другде.
И поред свега, савест му је говорила да је следовање новокалендарске цркве пребивање у расколу и изван ковчега Истините Цркве. Чесно и објективно изучавање питања довело га је до решења да прекине са обновљенском новокалендарском црквом и да се присаједини Истинитој Христовој Цркви, што је и учинио 1957. године, те је од тог времена служио цркви као истинити православни свештеник са ентузијазмом и задовољством. Исте те године када се присајединио цркви ИПХ 8.11. је био рукоположен у епископа Тинског. 18.3.1958. године био је изабран за Архиепископа Атинског (у Светотројинском Сабору Храму у рејону Атине - Илиуполи). Главна дешавања која су пратила његово служење у чину Архиепископа било је освећење Светог Мира (на Велики Петак 1958. године); Велики Општецрквени Сабор клирика и народа 1951. г.; анатема хилијазму (1963. године); проклињање "дијалога" с папистима на Свештеном Сабору 2-15.6.1964. године, а такође и регуларни сабори свештеног клира. Упокојио се 21.4.1967. године и био је сахрањен на архијерејском гробљу Свето-Ваведењског манастира Кератеје.
Димитрије
Митрополит Солунски
У свету се звао
Димос Саротеодолопулос. Родио се 1902. године у Галаксиди Арнасидској. После
завршетка школе радио је као трговац. 1924. године није примио папску
новотарију новог календара и 1925. године је присуствовао на свеноћном бдењу с
ноћи 13. на 14. септембра у црквици Светог Јована Богослова када се десило
јављање Часног Крста на небу! 1942. године био је пострижен у монаштво у
Свето-Преображењском Манастиру у Кувари од стране епископа Врестењског Матеја,
који га је рукоположио и у ђакона и презвитера (1947. године), као и
митрополита Солунског 1948. године. Био је заменик Архиепископа у Свештеном
Синоду после упокојења Архиепископа Матеја 1950. г. и све до избора Агатангела
за архиепископа (1958. године). Руководио је свој Православни народ северне
Грчке из свог централног храма Светог Георгија Солунског. Упокојио се 31.
децембра 1976. године и био је сахрањен на архијерејском гробљу
Свето-Ваведеског Манастира у Кератеји.
Висарион
Митрополит Трикијски
и Стагонијски
У свету се звао
Јован Баоцакис. Родио се 1913. године у Стери Сперхиадијској. Са 26 година био
је пострижен у монаштво у Свето-Преображењском Манастиру у Кувари заједно са
оцем и четворицом браће. У ђакона је био рукоположен 1939. а у презвитера 1941.
године од стране епископа Врестењског Матеја, а под именом Висарион. Због своје
строге православне вере био је гоњен од стране обновљенаца и два пута је био
затворен у затвор. За Митрополита Трикијског и Стагонијског изабран је 1952.
године. Пастирствовао је благочестивим народом Тесалије из централног софијског
сабора у Трикали. Осим тога основао је Манастир Пресвете Богородице
Брзопослушнице у Егалеји Атинској и Манастир Положења Ризе Пресвете Богородице
у Тизи - Трикала. Упокојио се 26.7.1977. године и био је сахрањен на архијерејском
гробљу у Светом Манастиру Кератеје.
Евменије
Митрополит Критски
У свету Емануел
Ситакис. Родио се 1909. године у селу Света Варвара на Криту. Све до 1946.
године када је ступио у братство Светог Преображењског Манастира у Кувари,
трудио се на својој родној земљи. У ђакона и презвитера био је рукоположен
1946. године од стране епископа Врестењског Матеја. За своје исповедање
истините Православне Вере врло жестоко је био гоњен од епископа обновљенаца на
Криту (осам година је био у затвору). Био је изабран за Митрополита Критског
1973. године. Од тога времена и све до његовог упокојења непоколебиво се борио
за распрострањивање истинитог православља на Криту, градио је храмове (саградио
Светотројички храм у Ираклеји), који је био освећен 1980. године) и рукополагао
свештенике. Упокојио се 2.12.1981. године и био је сахрањен на свом породичном
гробљу.
Лазар
Епископ Брестењски
У свету се звао
Георгије Атанасију. Родио се 1917. године у Дракокрити Карбитској. 1945. године
постао је духовни послушник епископу Брестењском Матеју и постао монах
Светопреображењског манастира у Кувари. У ђакона је био рукоположен 1947. а у
свештеника 1948. године од стране епископа Матеја. 1955. године био је изабран
за игумана Светопреображењског Манастира у Кувари а његову интронизацију је извршио Митрополит
Патарски Андреј. Као игуман манастира руководио је завршетком грађења
манастирских здања, блиставог катедралног храма, постригао је на десетине
монаха и припремио за Свети Жртвеник мноштво нових свештеника. За епископа
Врестењског био је хиратонисан 1973. године, у време тадашње реорганизације
Свештеног Синода, постајући паралелно и игуман манастира. Упокојио се 5.9.1979.
године и био је сахрањен у Светопреображењском манастиру у Кувари недалеко од
светог олтара катедралног храма где је био и пострижен. У време његове сахране
из његовог тела је избијао предиван благоухани мирис.
ВЕЧНИ ПОМЕН СВИМ НЕЗАБОРАВНИМ АРХИПАСТИРИМА
ИСТИНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА
