Заиста, браћо, велики је пред Богом муж милостиви. А милостиња са љубављу бива, и са добрим произвољењем. Не мисли како, кад дајеш не добијаш благодат, него (баш) велику корист прилажеш (себи); а човек, који не даје, тај ништа (за) себе не добија, осим погибије. А ваља чути и ово, како: боље је не чинити добра, него ли учинити, па онда унивати и оскорбљавати се. Зашто скорбиш, човече? зар се не надаш на оддавање од Бога? Ваистину, умножиће се теби злато на небесима. Али, ако овде хоћеш оддавање, зашто онда остављаш милостињу? Јер милостињом, а не куповином многи су и овде примили (оддавање); али људе, који су примили овде, не облажавамо. Јер неће бити плате (мзде, награде) боље од ове, људима који се овде радују примању (плате). Јер тако ти неће дати тамо плату Христос, Који је пострадао за нас крвљу. Зато не испитуј кад дајеш милостињу, него оно што ти је наређено чини са сваком марљивошћу, а нарочито људима у беди руку помоћи подај. Ако ли је и човекоубица, или разбојник, али пошто проси хлеба Бога ради, дај му; јер знамо, да ће се урачунати теби у плату. Но дакле, Владика Својим сунцем осијава њега равно са тобом, а ти судиш њега да је недостојан дневне хране. Зато њега не испитуј, јер Христа ради прихваташ њега. Ако ли нећеш све да помилујеш, и искусно избираш (искусна), говорећи: о томе ћу се побринути једино, а за оне нећу марити; ово није ништа велико. Него велико је дакле: ако угледаш човека који зло страда, помилуј га, да би се и ти удостојио од Бога милости. Јер тога ради назива се милостиња, да би и недостојнима давали. Јер ако се од недостојних одвраћамо, а достојни к нама не долазе, коме ћемо онда дати? Јер ако хоћеш да испитујеш, онда ће тако и Бог чинити (испитивање) о нама, па ћемо од Вишњег Његовог човекољубља отпасти. Зато ако негде видиш (сиромаха), не прођи, него помилуј њега. Разуми дакле, како ти о рабима бринеш, како требовање њихово да испуниш? А овај ће више теби од њих послужити, (и) пристаће теби у дан Судњи, и избавиће те од огња. Шта ти овакво могу раби твоји учинити? А милостивога, не само помиловани од њега, него и непомиловани љубе њега, због оних бивших доброчинстава. Ако ли се нешто (зло) догоди њему, онда сви моле за њега Бога, говорећи: Боже, учини са њим милост, и отклони скорб од њега, и да дођу њему сва добра. Јер мером се не даје милостиња, него љубављу срца. Као што је она удовица две бакрице на дар Богу принела, и више од богатих била је похваљена, јер је велику имала веру; па ради тога цело имање није поштедела, него је цело имање Богу принела. Ако веру прима неко, онда никакве препреке од убогости не прима. Тако, кад нема доброчинстава, онда никакве користи немамо од имања. Тога ради богати, који су зли у суштини, више од убогих муку ће примити, пошто нису били милостиви, и нису говорили: да подамо милостињу. Ако дакле са душевном љубављу не дају, онда никако муке неће избећи. Јер мером даванога не суди се о милостињи, него љубављу срдачном. Прихватимо, браћо, ова слова у срца наша, у Христу Исусу Господу нашем; Коме слава, сада и увек, и у векове векова.Амин.
