Дакле: црвена црква лажно и провокаторски себе назива Московска патријаршија. Она признаје законитост најбогоборније, антихристове власти и, у заправо, бива признавана за закониту Руску Православну Цркву од антирхистове совјетске власти. Отуда је јасно да је она, представљена с лажном јерархијом и лажним свештенством јесте творевина советске власти, и доиста у Господу Исусу Христу, јесте богоотпадничка, црква апостазије (2.Сол.2,3; Откр.13,11), као она која говори језиком аждаје, а има «рогове, као у јагњета». Народ, који иде у ову лажну цркву - са знањем или у незнању, тамо не може задобити благодат. Јер ње тамо нема! Према канонима Свете Саборне и Апостолске Цркве не може бити благодати у оваквој лажној цркви.
«Епископ или свештеник или ђакон који се само молио буде с јеретицима, нека буде одлучен. А ако им је дозволио и да свештенослуже, као служитељи Цркве, нека се свргне» (Књига правила Светих Апостола, правило 45.).
Преподобни Теодор Студит, исповедник, тумачећи Апостолску забрану, каже: «Засигурно не треба улазити у такве цркве са помеутим намерама (због молитве и појања псалама), јер је писано; «ето вам се оставља ваша кућа пуста» (Мт.23.38). Доиста, чим би уведена јерес, Анђео чувар одлете од тих места, по речима великог Василија (писмо 230); и тај храм постао је најобичнија кућа. И «Нећу ући», каже псламопевац, «у цркву лукавих» (Пс.25,5). А апостол каже: «И какво је слагање храма Божијег са идолима?» (2.Кор.6,16) (Том 2., Писмо 214, Методију монаху, стр.622. Санкт-Петербург, 1908.).
Ова лажна црква отпадничка сама најављује истинску антихристову јерес. На њој се обистињује буквално смисао књиге «Откривења» светог Апостола и јеванђелисте Јована Богослова: «И видех жену где седи на црвеној звери која беше пуна имена хулних» (Откр.17,3) «и говораше» њеним омраженим, лажљивим језиком (Откр.13,11).
Православна Сверуска Катакомбна Црква, Црква мученика и исповедника молитвама Његове светости патријарха Тихона , чуварâ митрополитâ Кирила казанског и Агатангела јарославског, Јосифа петроградског, Владимира кијевског и Венијамина петроградског, архиепископâ Серафима угличког, и Димитрија гдовског, епископа Сергија бузулучког и оних с њима, стотине убијених јерараха, хиљаде свештенства и милиони световњака, призивају нас да заједно с њима духовно будемо непоколебиви!
Онај ко признаје совјетску власт за истинску и за своју духовну мајку – епископ, свештеник или световњак – нека иду тамо!... А ми, који примисмо исповедање Катакомбне Цркве и њена два одрицања духовно и верско одрицање советске власти и совјетске цркве, као створене и руковођене од богоборних власти - остајемо онаквима каквима су нам свети сверуски новомученици заповедили да будемо. Амин.
схимонах Епифаније (Чернов),Јеванђелско слово о лажним пастирима(Глас Катакомбне Цркве)
*На фотографији је приказан велики исповедник Православља - прогоњени и затварани од КГБа катакомбник схимонах Епифаније (Чернов), духовно чедо Светог Теофана (Бистровог), архиепископа Полтавског и Перејаславског (†1940), наследник Светог Теодосија Кавкаског (који је и послао сву своју катакомбну паству управо њему пред своје упокојење), чувен је по својим дивним беседама и текстовима, изобличавањима на основу Јеванђеља и канона Цркве разних јеретика екумениста и сергијанаца, као и појединих псевдокатакомбника као што је то био на пример шарлатан-содомита Лазар Журбенко (од кога имају ”апостолско прејемство” такозвани ”тихоновци”, те самим тим и псевдоепископ Немања/Акакије Станковић). Схимонах Епифаније (познат и као монах Антоније Чернов), после напуштања своје Отаџбине 1978.г. долази у Швајцарску и увидевши отступнички дух Руског зарубежја, тј. ”Руске Заграничне Цркве”, сазнаје за Истиниту Православну Цркву Грчке и на кратко се присаједињује флоринцима - не знајући тачно њихово вероисповедање, као и одсуство апостолског прејемства код истих. Увидевши сву лаж и обману флоринских полустарокаленадрских/полуновокалендарских шизматика, присаједињује се Истинитој Православној Цркви Грчке (и Кипра), од које прима и велику схиму, те којој и остаје веран до свог упокојења.
