Wednesday, April 6, 2022

"Владика" Максим "богослужио" у Богородичином манастиру у Новим Козарцима, "владика" Никанор покушао да га у томе спречи

У четврту недељу Великог поста, када Црква савршава спомен на Преподобног и богоносног оца нашег Јована Лествичника, писца знаменитог дела,"Лествица раја".
Кроз његово богонадахнуто дело, Црква пред нас износи дивне примере духовног напредовања у хришћанском животу. Четврте недеље прослављамо победника у подвижничком животу и учењу, онога који нас поучава подвижништву као лествици духовног живљења.

Будући да је у протеклих скоро читав век тзв. светско (псеудо)православље пало у блато раскола и јереси, од увођења календарске новотарије 1924. године, јереси Сергијанизма (у расколничкој,јеретичкој РПЦ МП,која је више пута анатемисана од стране клирика Руске Катакомбне Цркве,као и СВЕ помесне цркве које са њом молитвено опште!), увођења нове Пасхалије у поједине помесне цркве(као што је тзв. Финска православна црква),органског чланства у екуменистичком,свејеретичком ССЦ (у ком се налази преко 200 различитих јереси и секти!), уније са јеретицима римокатолицима потписане 1965. године и многих других безакоња,ту о постојању Цркве Христове,апостолског прејемства и благодатности, самим тим не може бити ни речи! Такође, то исто важи и за оне који се лажно "одвојише" од тих истих расколника и јеретика из тзв. светског псеудоправославља
,будући да нико од њих није ни најобичнији мирјанин, а не монах,јеромонах,епископ или свештеник!

У томе такође лежи велика лаж, велика замка тог тзв. "ревновања изнутра", јер нити истински исповедају веру православну, нити за њу хоће до краја, чисто и искрено да се боре, а приликом и најмањег прогона од стране расколника и јеретика из тзв. светског псеудоправославља, такве ствари користе као "потврду православности" и тога "да су на правом путу", а заправо ни једно, ни друго нема везе са Истином, јер су од Истине,као и они против којих се наводно "ревнују" и "боре" и од којих се "одвојише", на жалост километрима далеко...Ако су им поједина браћа у Христу покушавала указати на њихово жалосно стање,били су исмејани и презрени,а заправо,нудили су им оно што сами тврде да овом народу пружају,а то је да сагну главу своју пред Црквом Христовом, да одбаце и да се покају због исповедања јеретичких учења, која ревносно исповедају и да се истински одвоје од светског псеудоправославља и присаједине Цркви Христовој,а то је данас ЦИПХ Грчке и ЦИПХ Кипра. Али те тзв. "ревнитеље изнутра" Истина не занима, него њихова лажна борба, у којој на жалост погубљују многе душе духовно неискусног народа, који није ни свесан тога да му опасност прети са свих страна, па чак и од тих људи којима радосно кличе "аксиос",уместо "анатема!",које сматра "исповедницима вере",уместо да их сматра јеретицима,што заправо и јесу!Да да драги Бог да и ти људи одбаце своја јеретичка учења и да се покају због њих и присаједине Цркви и тада, тек тада, ће заправо истински служити Богу, што до сада не да нису чинили, него, као што рекосмо, чине управо супротно!

Текст о прогону тзв. "ерп у егзилу" од стране "владике" Никанора, који је са својим "свештенством" покушао да спречи "богослужење" у манастиру "ерп у егзилу" у Новим Козарцима ћемо објавити без икаквог скраћивања и измена. И сами ћете кроз текст видети да је све оно о чему они заправо причају и вера коју исповедају небо и земља, тачније да ту нема ни речи о постојању благодати Божије тамо где се исповеда јерес. Такође у "ерп у егзилу" нема говора о чувању истините вере, коју је исповедао Свети Сава, јер уосталом, Свети Сава није целивао руке јеретицима (што се може видети да је учинио један од "монаха" из тзв. "ерп у егзилу", целивавши руку "владики" Никанору), него их је најоштрије разобличавао и истински бранио веру православну, нити је исповедао благодатност разним јеретицима и расколницима и називао их "исповедницима вере"! Тако да у самој "ерп у егзилу" се не може говорити о никаквој "служби Господу Богу",као што се о томе не може говорити ни у светском псеудоправослављу, нити код разних других "ревнитеља изнутра" и разних псеудозилота..."

"Хорепископ новобрдски и панонски" Максим је у својој беседи рекао следеће:

"На сваки прогон, на свако изругивање нас, који настојимо да чувамо веру православну, ми ћемо одговорити смиреним одстојавањем на темељу вере православне и смиреним, побожним подвигом живљења у вери православној. То је отачки аманет, то је пут који су они нама зацртали, међу њима посебно свети Јован Лествичник, кога се сећамо и у овој, четвртој недељи светог Великог и Часног поста."

Само што је проблем код ових речи што нису истините, што у "ерп у егзилу" нема ни помисли о чувању вере православне, а камоли смиреном одстојавању на њеним темељима, нити живота у тој истој вери православној. На Свете Оце и на Светог Јована Лествичника нема право да се позива, будући да они нису били лицемери у вери, него истински исповедници вере православне и у томе лежи, не велика, него огромна разлика између разних расколника и јеретика, који себи желе да присвоје назив "православног хришћанина" и истинских православних хришћана, какви су били Свети Оци Цркве Христове, који ни за јоту нису одступали од вере православне и који су били спремни да истински пострадају за веру православну и таква жртва је угодна Богу,а не лажне жртве лажних исповедника,лажних ревнитеља, лажних православаца, а у суштини, оних који су на истом путу и истом задатку као и они против којих се "ревнују" и "боре".

Нека им драги Бог помогне да одбаце сва та своја јеретичка учења и да се присаједине Цркви. Што се Никанора тиче, на његовом примеру се види колика је лаж и обмана у тој причи о тзв. "аниекуменистима" и онима који "служе по старом",а који се налазе у молитвеном општењу са расколничком, јеретичком Београдском Патријаршијом. Такви се хвале колико су храмова подигли, колико парохија имају, колико "клирика" имају и говоре да су "њихови" (ту су у праву, јер свакако нису клирици Цркве Христове, будући да нити су у Њој, а самим тим нити служе Богу!),а што су им храмови празни (од јеретика и молитвеног општења са њима и треба бежати као што се бежи од змија), што се у њиховим епархијама множе разноразне секте, које одвлаче (уосталом, на жалост, као и они сами) душе нашег народа у погибао, због тога их не боли ни срце ни душа. Због таквих (који се као Никанор вређају када их неко назове јеретиком...а шта је онај који молитвено општи са јеретицима,него јеретик!?!О томе јасно кажу и јасно исповедају Свети Оци,па нека се њима обрати!То исто важи и за молитвено општење са расколницима,међу које спадају и расколници новокалендарци,који се у тзв. "ерп у егзилу" изузетно цене и поштују,за разлику од истинитих православних хришћана, који су заправо Црква Христова,а од таквих су најстрашније презрени и омрзнути!) се и поједини "ревнитељи изнутра" бусају у груди како "у Цркви има благодати" и осуђују истинске православне хришћане, који се истински одвајају од расколничке и јеретичке Београдске Патријаршије, као "расколнике,ревнитеље не по разуму, фанатике" и ословљавају нас са разним другим епитетима (док у исто време у небеса дижу расколнике новокалендарце,цитирају и верују у њихова "виђења" и "пророчанства"...овде није реч само о "ерп у егзилу",него о свим "ревнитељима изнутра" који тако нешто чине и који би пре себи језик одсекли,него да исповеде Истину и да сагну своју главу пред Црквом Христовом и одбаце своја јеретичка умовања и за њих се покају!). Боље ми је и да ме тако зову, али да будем уз Господа нашег Исуса Христа,у Цркви Христовој,него да ме сви воле и поштују,а да будем далеко од Њега и у молитвеном општењу са јеретицима! А такви ће за одвлачење народа са пута Истине и за затварање врата Цркве Христове пред многим Србима жељним Истине,који желе да спасе душу своју,дати одговор пред Богом!Не бих био у њиховој кожи,ако се за то што чине не покају!



+++


"На наставак прогона и покушај ометања светог богослужења одговорено исповедањем вере и смиреним одстојавањем на темељу светог православља

Новоосновани катакомбни манастир Пресвете Богородице Млекопитатељнице у Новим Козарцима код Кикинде је најмлађи манастир епархије Рашко-призренске у егзилу у коме се богослужи тек четири месеца. Можда баш због тих порођајних и благословених мука кроз које пролази сваки наш нови манастир, Мајка Божија нас је наградила да и у овом кратком временском периоду, иако недостојни, будемо благословени чешћим светим архијерејским Литургијама које служе наши архијереји у овом скромном манастиру.

Тако је било и у ову Средопосну четврту недељу васкршњег поста. Свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г. Максим уз саслужење архимандрита Пантелејмона, јеромонаха Методија и јерођакона Онуфрија. Међутим, да није било помоћи Божије, Пресвете Богородице и добрих људи и небеског благослова и духовног покровитељства нашег светог старца блаженоупокојеног владике Артемија, ова света архијерејска Литургија не би била одслужена јер су тако планирали они који се Бога не боје и људи не стиде. И сада се показало да где су искушења већа – ту је и благодат Божија већа.

Рано ујутру, пре свете Литургије, испред манастирске порте су се окупили незвани и недобронамерни гости, епископ банатски Никанор и више од педесет свештеника банатске епархије. То су наша заблудела браћа који су скренули са освештаног, апостолског, светоотачког и светосавског пута СПЦ и чија је жеља и намера да и нас некако приволе да их следимо у неразумним поступцима и понашању и напустимо пут Светог оца нашег Саве – утемељивача и оснивача свете Српске Православне Цркве. Ако у томе не би успели, онда бар да нама и верујућем народу који препознаје где се чува чиста православна вера и света СПЦ, забране да се молимо и служимо Господу Богу.

Присутна је била и патрола полиције. Са њима је разговарао старешина манастира архимандрит Пантелејмон објаснивши да је наш манастир задужбина нашег блаженопочившег духовног оца и Епископа Артемија а не прћија и приватно власништво владике Никанора, да се верни народ ту сабрао да се заједно са нама помоли Богу, да се приближава време служења свете архијерејске литургије, да они који су окупљени испред манастирског дворишта и у самој порти желе у томе да нас спрече и да на то немају никакво право ни пред Богом ни пред људима, а да такође немају упориште у својим нечасним намерама ни у Законима и Уставу Републике Србије. Старешина патроле је имао разумевања за овакве аргументе и заиста се постарао да можемо неометано служити свету Литургију, иако је неколико наших верника физички било спречено, од стране окупљених насилника, да уђу у манастирски конак и капелу и присуствују светој Литургији.

Претходно, а по благослову нашег епископа Ксенофонта, хорепископ Максим се одазвао молби владике Никанора и разговарао са њим неко време испред манастирске капије. У току разговора више пута се чула недвосмислена претња владике Никанора да он са његовим свештеницима неће допустити да се ту служи света Литургија. На крају смо се вратили у манастирску богомољу са речима владике Максима упућених владики Никанору да свако ради свој посао и да ћемо ми служити свету Литургију због које смо се и окупили на тај свети дан у нашем манастиру. Тако је и било, уз Божију помоћ. Света Литургија је одслужена онако како Господ Бог заповеда.

Владика Максим је беседио: „Ни једно добро дело не може проћи без искушења. Искушења проверавају чврстину и утврђују свако добро дело. Тако и у овоме Великом и Часном посту наш подвиг служења Богу, наш подвиг исповедања вере мора да буде опробан огњем искушења. Наша борба за веру, ево, траје већ десет година. Више од десет година траје тај фронт који је отворен унутар Српске православне Цркве за очување њене суштине, која је садржана у чистом догматском исповедању вере православне, вере светосавске, и после сваког затишја та борба се наставља. Многи у тим затишјима нас исмевају и кажу нам: Ко вас то гони? Ти многи могу, слободно, да дођу данас и да виде сцену испред ове катакомбе и да виде и да се увере ко нас гони, ко покушава да омете ову свету Службу. Али, Бог силу не воли и права сила је у Истини Божјој, оној Истини на којој је утемељена Црква Божја, а тиме и наша света Епархија у егзилу…  На сваки прогон, на свако изругивање нас, који настојимо да чувамо веру православну, ми ћемо одговорити смиреним одстојавањем на темељу вере православне и смиреним, побожним подвигом живљења у вери православној. То је отачки аманет, то је пут који су они нама зацртали, међу њима посебно свети Јован Лествичник, кога се сећамо и у овој, четвртој недељи светог Великог и Часног поста. Нека нас свеблаги Господ у таквом једном подвигу укрепи молитвама свете Своје Мајке, молитвама светог Јована Лествичника и свих оних светих отаца који су том лествицом достигли Царство небеско! Да тога и нас Господ удостоји, амин Боже дај!”

Незвани гости су, после свете Литургије, напустили манастир са претњом да убудуће неће дозволити служење Литургије.

На крају подсетимо на речи Господње:

„Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима“ (Мт 5:11-12).

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)"


 Разговор "Владике" Максима са "Владиком" Никанором у Новим Козарцима


Разбојнички напад на катакомбу у Новим Козарцима


Извор: Сајт "ерп у егзилу"

+++

На профилу Далибора Данка Марковића се појавио видео клип у ком се на један неприличан и нехришћански начин приказује целокупна ситуација везана за дешавања у Новим Козарцима. Аутор видео снимка кроз исти покушава да прикаже како је "владика" Никанор дошао код "владике" Максима да се богословски образује. Уосталом, шта Никанор може научити од Максима, када су обојица јеретици,када су обојица ван Цркве Христове?!?Апсолутно ништа! У једном од коментара на овај видео се каже да је "брука екумениста максимално ублажена и на неки начин занимљивије приказана, да и мало дете схвати о чему се ради". Само не знамо шта у свему овоме може да буде "занимљиво"!?!


+++

Анализа православља ЕРП у Егзилу

Владика Артемије нови исповедник – заједнице Светога Духа међу јеретицима

Одломак из полемике православног слуге Божијега и хорепископа једне епархије у Србији

СветиЈован Златоусти, владика Артемије, и цар који долази

+++

Докле проклетство над Србином?

Српска Црква и време апостасије (отпадништва)

Благодат Духа Светога и екуменистичка Српска Црква

Пар старих слика са једног венчања

Зашто су српски јеретици проклети? 

Јединство ,,цркава" се догодило

Реч оунији – заборавним, слабовидим и наглувим бившим Србима

О правом смислу назива ,,Истинити Православни Хришћани"

Исус Христос,зилот,расколник и старокалендарац

Ново-никејска вера

+++

Нико се не може спасити ван Цркве

О неодступном следовању учењу Светих Отаца,о мноштву лажних учитеља,о нестајању наставника побожности

 Размишљање о вери

 Александар Каломирос – Барка

 Александар Каломирос Питање старог календара

 Новокалендарство - Форма екуменизма

Свети Нектарије Егински О промени црквеног календара