.jpg)
Неће сваки који ми говори: Господе! Господе ући у Царство Небеско(Мт. 7, 21)
Језиком се,
браћо, не осваја Царство Божје него срцем. Срце је ризница онога блага, којим
се царство купује, срце а не језик. Ако је ризница пуна блага Божјега, то јест
јаке вере, добре наде, светле љубави и добрих дела, онда је и весник тога
блага, језик, веран и мио; ако ли је ризница празна од свега тога блага, онда
је и весник њен лажан и дрзак. Какво срце онакве и речи. Какво срце онаква и
дела. Све, све зависи од срца. Притворство је немоћно и пред људима, још
немоћније пред Богом. Ако сам ја отац, говори Господ кроз пророка Малахију, ако
сам ја отац, где је чест моја? и ако сам господар, где је страх мој? То јест:
чујем да ме зовете оцем, али не видим да ме чествујете срцем. Чујем да ме
зовете господарем, али не видим страха према мени у срцима вашим.
Наша
молитва: Господе! Господе! – красна је и корисна само онда када извире из
молитвеног срца. Сам је Господ наредио, да се молимо непрестано, али не само
језиком, да би нас људи чули, него затворени у клијет срца, да би нас Господ
чуо и видео.
Господе
величанствени и дивни, избави нас од лицемерства и ули страх Твој у срца наша,
да би срце наше стајало непрестано усправно на молитви пред Тобом. Теби слава и
хвала вавек. Амин.
