Десет је година после убиства Свете Царске Породице, "отац" Гаврило Проскуровски вршио је помен Цара Николаја-Мученика на светој Литургији, упркос указу којим су "црквене власти"(јеретичка,сергијанска РПЦ МП - напомена уредништва блога "наша вера православна") изразиле пуну лојалност совјетском режиму. Али једнога дана, видевши на "Литургији" групу совјетских агената са револверима, он се уплаши и помену безбожне совјетске владаре и власт. Чудо које је Господ тада учинио преноси се и данас, а кажу да је "свештенику", по изласку из цркве, истог часа побелела дуга коса.
Недавно је објављен запис из времена комунистичке
власти у Русији о "свештенику" Гаврилу Проскуровском, који је 10 година после
убиства Свете Царске Породице још увек славио Цара Николаја на Великом входу:
„Наш најпобожнији, велики владар, цар Николај Александрович и његова жена,
блажена царица Александра Фјодоровна...“ и тако до самог краја - како и
доликује, на старински начин. А народу се то јако допадало (зато што није схватао и видео обману и лицемерје својих "клирика"! - примедба уредништва блога "наша вера православна"). Овај свети помен
Цара-Мученика био је "невидљиви зрак светлости" који је пробијао сатанску таму
која је захватила земљу (истинско поштовање Светих царских новомученика Романових је имала Руска Катакомбна Црква, која их је права и канонизовала за Светитеље, чији су се пастири и верни народ Светих царских новомученика Романових увек сећали у својим молитвама и који су истицали колико је за једну истински православну државу неопходна монархија,као облик владавине.То исто поштовање се не може приписати јеретичој,сергијанској РПЦ МП,где ако је,као и у овом примеру постојао неки изолован пример,он је по нама био чисто лицемерје и на суд и осуду,а не на здравље и спасење,будући да како се могу истински молитвено поштовати Свети царски новомученици Романови тамо где је призната безбожна комунистичка власт, од чије руке су они мученички пострадали!?! Никако! - напомена уредништва блога "наша вера православна").
И тако се наставило и након што је примио
указ "митрополита" Сергија (Старгородског), који је 1927. године издао чувенy
„Декларацију“ изражавајући пуну лојалност совјетском режиму. У њој је признао
совјетску власт за истинску и закониту руску власт, која се стара о народном
добру, „чије су радости – наше радости, и њене туге – наше туге“. "Отац" Гаврило
је, међутим, добро размислио о томе и постидио се. Затим, помоливши се, решио
да настави помен цара на православни начин(мада, то никако не може и не би требало да га оправда за останак у молитвеном општењу са јеретичком,
сергијанском РПЦ МП - напомена уредништва блога "наша вера православна").
Убрзо после тога, служећи недељну "Литургију" (ако се јеретичка и расколничка служба уопште може назати Светом Литургијом! - примедба уредништва блога "наша вера православна"), изашао је са "Светим Даровима" (по учењу Светих Отаца,јеретици и расколници немају Свете Тајне! - примедба уредништва блога "наша вера православна") и почео, као и обично:
„Најблагочестивији, Велики Владар наш...“ Али онда је погледао и тачно наспрам
њега била је група совјетских агената који су држали своје револвере! "Отац" Гаврило је грцао и наставио: „Сов-нар-кома(1) и сви најблаженији, најправеднији
Цик(2), победничка црвена армија и њени народни комесари и сви чланови
Револуционарног војног савета Савеза Совјетских Социјалистичких Република, да
памти Господ Бог у Царству Своме“. Тако је помен славио према (јеретичком) указу "митрополита" Сергија, који је захтевао да се на овај начин помену сатански владари (које је, Руска Катакомбна Црква више пута анатемисала, уосталом као и јеретичку,сергијанску РПЦ МП! - примедба уредништва блога "наша вера православна").
Тада је дошло време да се он, као "свештеник", причести. Изрекавши задате молитве - видео је да је путир празан! По Божијој заповести "нестало је Тело и Крв Христова" (хлеб јеретички није тело Христово.Каква је разлика између светлости и таме,таква је разлика између Православног Причешћа и јеретичког. Православно просвећује, јеретичко помрачује;једно сједињује са Христом,друго - са ђаволом;једно оживљује душу, а друго - убија. Причешће из јеретичких руку јесте отров, а не прост хлеб. - примедба уредништва блога "наша вера православна") "због богохулне молитве" (није проблем искључиво у таквој,богохулној молитви,проблем је у томе што је дотични "свештеник" свесно имао молитвено општење са јеретицима сергијанцима и што од самог почетка његове "службе" у тој јеретичкој псеудоцркви, по учењу Светих Отаца, није могло бити ни говора о постојању Светих Тајни. Свако другачије размишљање и признавање постојања Светих Тајни у таквој јеретичкој псеудоцркви је најоштрија самобмана, не само себе, него и верног народа, који такве "пастире" следи на пут у погибао,а уједно и најоштрије супростављање учењу Светих Отаца! - напомена уредништва блога "наша вера православна")!
Како је завршио "Литургију", ни сам се не
сећа. Кажу да му је по изласку из цркве истог часа побелела дуга коса. Затим је
сазвао народ, клекнуо пред њихове ноге, говорећи: „Опростите мој грех, добри
људи. Сетио сам се сатане по светим даровима. Ја више нисам ваш пастир“ (као што рекосмо, непомјаника се сећао од самог почетка своје "свештеничке службе",а што се тиче народа, никада од када је био у молитвеном општењу са јеретицима сергијанцима и није био њихов истински пастир, него вук у овчијој кожи! - напомена уредништва блога "наша вера православна").
Исте ноћи се спаковао и заувек напустио
село. Кажу да се заветовао на ћутање. „Језик мој сагрешио је, од сада нека
престане“(на жалост,не само језик, него и он сам, кроз останак у молитвеном општењу са јеретицима сергијанцима. Искрено се надамо да је то молитвено општење на крају прекинуо на спасење душе - примедба уредништва блога "наша вера православна").
(1) Веће народних комесара
(2) Сверуски централни извршни комитет
Извор: Holy Fathers of Orthodoxy
