Једном је
неки морнар доживео бродолом на ненасељеном тропском острву, сасвим самом и
пустом.
Уз много
труда, без алата, радећи само рукама, успео је да направи дрвену шупу како би
могао да се заштити током кишне сезоне.
Чим је
завршио шупу, почела је да пада киша непрестано. Другог дана гром му је спалио
колибу и претворио је у пепео. Сав очајан, као верник, који је прво славио Бога
и захваљивао Му се за своје спасење, сада се расплаче у сузама говорећи :
„Зашто Боже”?, - жалећи се на пропаст.
Док му је
очај плавио срце, чуо је са мора звук трубе великог брода. Убрзо је чамац спаса
био на плажи.
-"Како
сте ме пронашли у овој дивљини? " - питао их је он.
-"Видели
смо, - рекоше му, сигнал дима од ватре коју си запалио"!
Наравоученије
из ове приче није тешко извући.Када и ми боље, и духовним очима, сагледамо и
видимо своје снове, тежње и планове који се претварају у пепео и расејавају,
немојмо очајавати. Треба уз молитву стрпљиво сачекати, са вером и надом, да ће
безнадежну ситуацију, на нашем мору живота, решити спасилачка Реч и трубни Глас
Божији.
Безбројни
животни примери кроз историју, Свето предање, као и само Свето Писмо, речима
Светог Апостола Павла , говоре нам да у животу нема случајности и потврђују ову
истину : „А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро “ (Рим. 8, 28).
Слава Богу
за све што нам даје! Јер све је на крају за наше добро и спасење.
