Како владика Николај каже, нема случајности, јер ко „верује у случајности у Бога не верује“.
Човек и
његова жена нису могли имати децу. Живе у Швајцарској и како је био вредан и
одан радник код неког Швајцарца, који није имао никога на свету, Швајцарац му
препише све своје имање и он малтене преко ноћи постане богат човек. Међутим у
животу му се узнедало.
Жена је
имала неколико спонтаних побачаја и ниједну трудноћу није успела пренети преко
пар месеци. Жена психички то није могла поднети и имала је потпуни лом живаца и
на крају оде у једну психијатриску установу. Он сломљен, дође кући, у Босну на
одмор и у новинама прочита за једну породицу из околине Бањалуке који имају
много деце и никакаве услове за живот.
Помисли:
Какав је ово живот, ја имам све и немам ништа, а они имају децу и само бриге и
проблеме. И спакује се , накупује пун ауто свачега и одвезе тој породици. Када
је дошао код њих, каже им, да од тог дана, он ће водити бригу о њима. Да што
год им треба само од њега траже. И врати се у Швајцарску, где га дочека здрава
жена.
Она убрзо затрудни
опет, мада је било питање да ли ће се то више икада десити и он јој исприча шта
је урадио. Она га замоли да оставе све своје обавезе и опет оду тој породици .
И они опет оду и свашта однесу.
И жена роди
здраву девојчицу, а недуго потом роди и здравог дечака. И дан данас они се
брину о тој породици и само у томе виде да су некако од Бога измолили своју
сопствену породицу. На неки начин, они су захвални тој породици, на својој.
Многи данас
верују у Бога, а заборављају на милост, заборављају на болесне и на изнемогле.
Има оних који за Бога не знају, али им срце са Богом пребива.
Слава Богу
на овима људима са милостивим срцем!
Аутор:
непознат
