„Два брата, једна вера“ – Вартоломеј у посети Италији

Вартоломеј се помолио на миси у Салерну и примио од католика део моштију апостола Матеја.

Поглавар Фанара, патријарх Вартоломеј, борави у посети Италији, наводе италијански извори. Он се 4. маја 2023. године, заједно са кардиналом Ђузепеом Беторијем, молио на служби у римокатоличкој базилици Сан Лоренцо у Фиренци. Истог дана, у Надбискупској палати у Салерну, представљен је програм посете поглавара Фанара под називом „Два брата, једна вера“.

Поглавар Фанара је 6. маја заједно са римокатоличким надбискупом Андреом Беландијем учествовао у миси у главној катедрали у Салерну. После богослужења, Вартоломеју уручен је део моштију апостола Матеја.

У свом говору поводом овог догађаја, поглавар Фанара је навео да су се православци и католици окупили „данас у овој древној катедрали, молећи се и чекајући један дан да будемо заједно око једног Хлеба и једне Чаше“.

Раније смо већ известили да папа и поглавар Фанара разговарају о заједничком датуму празновања Васкрса.

Извор: „Борба за веру“

+++

Иларион се поново сусрео са својим вољеним папом

Папа Фрања се 29. априла 2023. године, током посете Мађарској, састао са митрополитом будимпештанским и мађарским Иларионом, преноси vaticannews.va.

Сусрет поглавара РКЦ и митрополита Илариона одржан је у присуству нунција Мајкла Воласа Банаха и трајао је око 20 минута у становима Апостолске нунцијатуре, резиденције папе током његовог путовања. Папа се загрлио са јерархом Руске православне цркве и пољубио му напрсни крст. (Напомена уредника – Иларионово целивање папске руке скромно је изостављено, присећајући се скандала са целивањем руке папи од стране актуелног поглавара РПЦ МП Кирила).

Митрополит Иларион је папи говорио „о животу Будимпештанско-угарске епархије Московске Патријаршије, о њеним друштвеним и образовним активностима, као и о њеној интеракцији са Естергомском и Будимпештанском надбискупијом Римокатоличке цркве и структурама других хришћанских деноминација. У знак сећања на сусрет, митрополит Иларион је папи Фрањи поклонио четири тома његове шестотомне монографије „Исус Христос. Живот и учење“, преведене на италијански језик“, саопштила је прес-служба Мађарске епархије Руске Православне Цркве.

Ово није први сусрет папе Фрање и митрополита Илариона. Претходно се поглавар РКЦ састао са православним јерархом у Апостолској палати Ватикана 22. децембра 2021. године. Први сусрет папе Фрање и митрополита Илариона догодио се 20. марта 2013. године, дан након избора папе Бергоља на трон Рима. Протеклих година митрополит Иларион се више пута сусрео са папом Фрањом у Ватикану, посебно у оквиру међународног самита „Браћа народи, будућност Земље“, који је организовала Заједница Светог Егидија у Риму.

Извор: „Борба за веру“

Лжепатријарх Кирил каже да му Путин никада није наређивао

Патријарх московски и целе Русије Кирил рекао је да му председник Русије никада није давао никаква наређења, ма шта о томе мислили његови противници.

 „Неки наши противници, упирући прстом, кажу да мало – мало патријарх, како кажу, поступа по налогу председника. Пред Богом, кажем вам: председник никада није давао наређења патријарху, он то не чини, а сигуран сам – као верујући, црквени човек, и неће давати“, рекао је патријарх Кирил у беседи после Литургије у Никола-Угрешком манастиру у Москви у уторак. Литургију је на „Јутјубу“ преносио ТВ канал „Сојуз“.

У Русији, приметио је, данас постоји она „симфонија световне и црквене власти“, о којој се сањало у Византији, али тамо никада није остварена због посебне улоге цара, „који је себе сматрао поглаваром Цркве“.

+++

Коментар уредништва блога "наша вера православна": Као што смо већ више пута рекли на овом блогу, ниједан клирик и верник јеритичке, сергијанске РПЦ МП није у Цркви Христовој, будући да су темељи њеног постојања засновани на злогласној декларацији митрополита Сергија Старогородског, објављеној 16/29. јула 1927. године, која је од свих истински православних клирика и верника одбачена и осуђена, а Руска Црква је сишла у катакомбе. Та иста декларација је донела само немир, а онима који су имали интерес да се објави, остварење њихових циљева и обману милиона "верујућих" Руса, да "имају верске слободе", упркос томе што је срушено и затворено на хиљаде цркава и манастира, упркос томе што је и пре тог несрећног раскола (опет и опет понављамо, који је изазван од стране РПЦ МП!) пострадао огроман број Руса, било да су у питању верници или клирици. У таквом јадном и жалосном стању, чији темељ је поставила безбожна комунистичка власт, а митрополит Сергије лупио печат злогласном декларацијом, РПЦ МП се налази скоро читав век (као и целокупно светско псеудоправославље, које је такође у расколу и јереси, јер није на жалост само Сергијанство "рак рана", која га је отерала у то јадно и жалосно стање!) Што се тиче Кирила, позната је чињеница да је био агент КГБ-а под кодним именом "Михајлов".

Швајцарски медији: Патријарх Кирил био агент КГБ-а?

Према тврдњама швајцарских листова “Le Matin Dimanche“ i “Sonntagszeitung“, досије који има федерална полиција о човеку који је данас духовни поглавар Руске православне цркве потврђује да је Кирил био део обавјештајне службе КГБ у време Совјетског Савеза, објавио је France 24.

Та два медија су, како се наводи, успела да прегледају Кирилов досије у швајцарском савезном архиву, наводи агенција AFP.

Почетком седамдесетих, патријарх Кирил, који ватрено подржава руску инвазију на Украјину, живео је у Женеви, као представник Московске патријаршије у Светском савету цркава (WCC).

Мисија данашњег патријарха руске цркве Кирила, кога је КГБ инфилтрирао под кодним именом “Михајлов“, била је да утиче на рад WCC.

Руска православна црква је одбила да коментарише Кирилову шпијунску активност у Женеви, док је WCC тврдио да нема информација о том случају, наводи AFP, позивајући се на писање швајцарских медија.

Архиве су, према тврдњама два швајцарска листа, показале да је циљ тадашњег СССР био да подстакне Светски савет цркава да осуди Сједињене Државе и њихове савезнике и да ублажи критике недостатка верских слобода у Совјетском Савезу.

Патријархов нећак Михаил Гундјајев, који тренутно представља Руску цркву у WCC у Женеви, међутим, инсистирао је у изјави за “Le Matin Dimanche“ да његов ујак “није био агент, иако је био подвргнут ‘строгој контроли’ КГБ“.

Извор: kodex.me

+++

Такође, овде можете прочитати један део из телеграма саучешћа, који је упућен на адресу јерменског католикосата (јеретици монофизити!), где се наводи да и лжепатријарх Алексеј II и лжемитрополит Кирил (Гундјајев) поводом упокојења католикоса јермена Гарегина рекоше да узносе сугубе молитве о опукојењу његове душе у насељима праведних! Да ли су то истински пастири Цркве Христове или вукови у овчијој кожи?

Одоговор се, несумњиво, сам намеће! 

Такође, не треба да чуди ни то што је и Алексеју II, у виђењу које је имао, рекао Свети Теодосије Кијевопечерски. То, такође, недвосмислено сведочи о томе да ли је јеретичка, сергијанска РПЦ МП Цркв Христова и на ком се путу налази!

+++

О Владимиру Путину је такође сувишно говорити, будући да је пре више од деценију изразио жељу за обновом Соломоновог храма, где је, самим тим изразио жељу  за скорим доласком антихриста. Ако је толики "верник", као што лжепатријарх Кирил тврди, треба да зна да је управо обновљење Јерусалимског храма један од снакова скорог зацарења антихриста и наступања последњих времена. Будући да постоје тврдње да је Путин јеврејског порекла, није ни чудо што се радује свом лажном местији, само нас чуди то како разни духовни тровачи, као што је ,,Агироит" рекламирају дотичног, малтене као ,,руског цара", иако по ниједном критеријуму не може да се сматра за таквога. Руски цар није шуровао са јеврејима, палио свеће на менори, у јеврејским синагогама, нити би се молио испред Зида плача, као што је то својевремено учинио Владимир Путин.

                         

„Распад Украјине: српска лекција“

Сабор УПЦ, која је под јурисдикцијом Руске православне цркве, усвојио је одговарајуће
 допуне и измене устава о управљању УПЦ, које значе њену потпуну самосталност
 и независност, наведено је саопштењу објављеном на сајту УПЦ

 „Када се Црква умножава морамо знати да је то у духу Јеванђеља Христовог и речи Његове, да се она не дели, него се умножава и расте растући у љубави, умножавајући се у љубави. Црква се не дели по својим саставним деловима у свеопштем јединству Цркве Христове и заповести Христове да би се затварала у себе, да би неговала искључиво нешто што има земаљски циљ, него се умножава и организује тако да оно што је земаљско, оно што је дар од Бога на најбољи могући начин се умножава, расте.“ Ове речи Патријарха Порфирија Перића изречене приликом доделе Томоса о аутокефалности Македонској Првославној Цркви – Охридска Архиепископије, могле би да послуже као образац и оправдање за све садашње и(ли) потенцијалне расколнике односно сепаратисти у остатку православног света. Ветрови сепаратизма појавили су се и у ратом захваћено Украјини. Наиме, на недавном Сабору Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, на чијем челу се налази Митрополит кијевски Г. Г. Онуфрије, донете су одлуке о, најблаже речено, удаљавању од Патријарха московског Г. Г. Кирила, подстакнуте актуелном политичком ситуацијом и ратним дешавањима. Наиме, Сабор архијереја Украјинске Православне Цркве донео је одлуку о повратку на позиције вишег Владимир степена самосталности у односу на Московску Патријаршију. Ипак, фактичко уситњавање Цркве, коју екуменисти покушавају да закамуфлирају празним фразама о љубави, као и сваки сепаратизам, неминовно воде ка слабљењу Цркве, а у конкретном случају, крајњи циљ је потчињавање фанарском Патријарху који већ деценијама сања о позицији тзв. Источног Папе одн. Папе на Босфору.

Да се обрасци понављају (са посебним освртом на Српску православну цркву) уочио је и господин Владимир Семенко, главни уредник угледног руског информативно-аналитичког портала „Аминь“, чије запажање вам преносимо у наставку:

Процеси секуларизације, пре или касније компромиси са светом, имају јединствен карактер; у свим помесним православним црквама функционишу приближно исти обрасци, сличне су етапе и карактеристике.

С тим у вези, чини нам се да су процеси који се тренутно покрећу у УПЦ по много чему слични онима који су одавно покренути и теку, рецимо, у Грчкој (Јеладској) или Српској Цркви.

Патријарх српски Порфирије уручио архиепископу Стефану Томос којим се потврђује
 аутекефалност Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије

Jасно је да главна борба није око тога који ће предстојатељ и у ком облику бити помињан у различитим епархијама УПЦ и не око тога где и ко ће кувати миро. Све су то питања, свакако важна, али не и најсудбоноснија. Борба је да Украјинска црква постане „као и све друге“, да се на крају уклопи у тај либерално глобалистички мегатренд који се иза кулиса већ дуже време агресивно намеће целом свету. Што се Цркве тиче, главно питање је њен однос према модернизацији и екуменизму као најважнијој компоненти озлоглашеног „либералног хришћанства“.

Ситуација у Украјини је немерљиво компликованија од српске, а паралеле су ипак очигледне. Истински православни народ, који ревносно стоји у правој вери, изложен је најжешћем притиску споља. И врло често тај притисак није чак ни индиректан, већ директан, када се глобалистички функционери, „менаџери апокалипсе” лате посла. Све се врти око, чини се, не директно црквеног, већ политичког проблема.

У српском примеру, ово је судбина  Косова и Метохије, свете земље за Србе, у украјинском случају главна борба се врти око проблема тзв. „независности“, потребе „патриотске“ опозиције Москви.  У овом случају  покушаји да се проблем реши, ограничавајући се на чисто спољна средства (притисак државе и расколника, формирање неовлашћеног окупљања ПЦУ  под окриљем цариградског патријарха Вартоломеја) нису дали жељени резултат,  јер прогон увек уједињује верујуће, а пламен вере у украјинском народу је и даље веома јак. Сходно томе, тада почиње утицај на неке кључне личности унутар институције цркве.  Када ти људи предузму неке кључне кораке, наизглед изазване, опет, спољним, политичким факторима, то не прође незапажено. Урушавање изнутра, модернизација саме Цркве и напредовање екуменизма иду руку под руку.

Треба напоменути да су код православних Срба процеси отпадништва унутар саме црквене институције, као и у Украјини, од самог почетка укључивали и изражен политички аспект. Реч је, наравно, о апсолутно незаконитом одузимању и отимању Косова  од Србије, које је за српски народ светиња, као резултат НАТО агресије 1999. године, у којој су терористи албанске нарко мафије играли улогу пешадије уз подршку НАТО (пре свега америчке) авијације. Као што знате, резултат деловања САД-а и њихових савезника под изговором наводног етничког чишћења Албанаца (дејства НАТО-а нису одобрене од стране УН) било је одвајање Косова и Метохије од Србије. Права сврха агресије била је преоријентација саме Србије ка Западу (овај задатак је генерално остварен). После повлачења војске СР Југославије са Косова, тамо је почео прави геноцид над православним Србима. Као резултат тога, 164.000 Срба и 24.000 Рома је било присиљено да напусти регион, а многе православне светиње на Косову (као и цивилна инфраструктура) су уништене бомбардовањем.

За Српску Православну Цркву ово је била страшна трагедија. По благослову тадашњег патријарха српског Павла и Архијерејског Синода Српске православне цркве, 2004. године, поднета је тужба Европском суду за људска права против европских земаља умешаних у агресију (поступци Сједињених Држава нису у надлежности ове комисије). Непосредно овим питањем у име Српске цркве  бавио се епископ косовски Артемије. Тужба је експлицитно говорила о очигледној кривици снага КФОР-а што је након повлачења Војске Југославије са Косова и њеног преласка под контролу ових међународних мировних снага, тамо интензивиран геноцид над Србима. Довољно је напоменути да је током неколико „мирних“ година које су протекле од НАТО агресије на Косову уништено више од 115 православних светиња (углавном манастира и цркава).

Након подношења тужбе и покретања парнице 2004. године, почео је снажан притисак на патријарха Павла и чланове Синода од стране спољних снага заинтересованих да стопирају овај случај. Због тога је у мају 2005. године Сабор СПЦ повукао тужбу, а владика Артемије се, упркос свим притисцима, снажно залагао за наставак процеса. Непосредно пре тога, у марту, потписан је меморандум између Синода Српске цркве и представника међународне заједнице о обнови порушених светиња, који би се при својој реализацији, сводио углавном на површне поправке и  далеко од тога да би довео до  праве обнове цркава и манастира, од којих су многи, као најстарије грађевине, имале не само сакралну, већ и трајну уметничку вредност.

Владика Артемије се није сложио са предајом Косова Албанцима и наставио је борбу против Запада који је стајао иза њих. Добивши благослов патријарха Павла, развио је активну  дипломатску активност, обилазећи многе земље и сусрећући се са низом утицајних  политичара из иностранства. Без изузетка,  свуда је будио болну косовску тему. Све је то довело до тога да је већ тада почео да бива подвргнут жестоким притисцима синодалних власти Српске цркве, који су се посебно интензивирали после смрти патријарха Павла 2009. године и избора Преосвећеног Иринеја за новог предстојатеља. Услед тога је извесни амерички адмирал јавно најавио да ће на Косово и Метохију доћи владика спреман на сарадњу. Ово је значило да владика  Артемије мора бити уклоњен. На томе су тада вредно, упоредо радили  представници српске световне и црквене власти. Јасно је да је реч о чиновницима Синода, а не о целој Српској цркви. Иначе, на ову тему постоје веома интересантна истраживања Викиликса, објављена у скраћеном облику на српском језику. Патријарх Иринеј је изабран 22. јануара 2010. године, а почетком фебруара посетио је амбасадорку САД-а  Мери Ворлик. Том приликом  обећао  је да ће  по питању владике Артемија ствар бити решена. Врло брзо је почео прогон  правоверног владике.

Његово преосвештенство епископ Артемије Радосављевић на рушевинама
 храма Свете Тројице у Петричу, Косово и Метохија, 2004.

Владика Артемије ни даље није пристајао на  компромисе, услед чега је био подвргнут забранама (забрана богослужења а затим и рашчињавање), што је учињено  уз знатан број флагрантних канонских прекршаја (на пример, није добио времена да припреми одговор на оптужницу, изнет на 32 странице, који је могао да прочита само на заседању црквеног суда).

Не признајући одлуке Синода Српске православне цркве  донете под спољним притиском, после низа перипетија, владика Артемије је створио „Рашко-призренску епархију у егзилу“, коју Српска црква није признала (све њене чланове сматра расколницима), којој се придружио велики број православних Срба како у самој земљи тако и у расејању  а многи људи су ради одржања чистоте вере давали  велике донације. Према неким проценама, до једне трећине свих активних православних Срба ушло је у ову алтернативну црквену структуру, мада је то, наравно, немогуће израчунати са апсолутном тачношћу. Дакле, „народно“ православље, на челу са владиком ревнитељем , у ствари  се дистанцирало од официјалних. Није потребно ни напомињати да разлог за то није био само проблем Косова који је „процурео” од секуларних и црквених званичника,  јер убрзо после описаних догађаја у Српској цркви је почела брза модернизација и екуменистички процеси су се квалитативно убрзали.

Дакле, с једне стране, патријарх Иринеј је стално говорио да је посета папе Фрање Србији неприкладна. У Србији је живо сећање на страшни геноцид хрватских усташа над православним Србима током Другог светског рата, чијег  кардинала Степинца („бискуп геноцида“) је Ватикан недавно прогласио блаженим (беатификација је први степен канонизације међу папистима). Српска црква се увек фокусирала на овај проблем.

Но,  убрзо се реторика новоизабраног патријарха српског променила и он је почео да изјављује да су „православна и римокатоличка црква блиске, много смо више уједињени него што смо подељени.” “. Почео је да говори о папи Фрањи као о „човеку у кога свет има потпуно поверење“, који „има многе особине хришћанског епископа“. Убрзо после ових речи, на Васкрс, закрвоточила је икона Спаситеља (град Добој, место Лужан, црква Светог Петра и Павла).

Патријарх Иринеј и још један „ревносни“ прогонитељ епископа  Артемија, митрополит Амфилохије, преминули су, према званичној верзији, „од заразе корона вирусом“.  Иринејев наследник, садашњи Патријарх српски Порфирије, док је још био митрополит загребачко-љубљански, виђен је како целива руку папи на екуменистичком  скупу у Асизију 2016. године. Дакле, процес се наставља у „правом“ смеру.

Дакле,  шта је следеће? Могућ је нови раскол унутар УПЦ. У Србији је постојао један  епископ исповедник – Преосвећени Артемије, који је претрпео много неправде и клевета од  црквених кругова и њима потчињених слуга из медија  и окупио око себе приличан број верујућег народа. Овако правоверних  епископа може бити још и у Украјини. То могу бити митрополити: Агатангел Одески, Лука Запорошки, Антоније Бориспољски и Броварски, Августин Белоцерковски и Богуславски и др. На званичном нивоу, по свему судећи, екуменизам  ће ојачати (и већ је ојачао). Највероватније ће се либерално-екуменистичким новотаријама, до краја, одупрети  последња линија одбране  истинског Православља у Украјини: Кијево-печерска, Почајевска, Свјатогорска лавра.

Извор: "Православље Живот Вечни" - блог тзв. "ерп у егзилу"

+++

Коментар уредништва блога "Наша вера православна": У духу Јеванђеља Христовог није ништа од онога што се скоро читав век чини у помесним црквама тзв. светског псеудоправославља, у које спада и јеретичка, сергијанска РПЦ (МП). Свакако, тужно је посматрати сва та силна одступања од вере православне, давање "аутокефалије" разним самозванцима, као што је случај са тзв. МПЦ (ОА), али се такође ту поставља питање, ако су ту исту "аутокефалију" дали они који НИСУ Црква Христова, макар ту и не било речи о мешању Константинопољске патријаршије - Фанара, у целу ту процедуру, да ли таква "аутокефалија" има праву тежину и значај? Сматрамо да је одговор јасан и недвосмислен, НЕМА, али ни то на жалост, не спречава псеудопастире -
вукове у овчијој кожи из помесних цркава тзв. светског псеудоправославља, да их додатно разбијају кроз сва та своја непочинства!

Такође, што се тиче некаквог "исповедништва владике Артемија", све је то више трагично, него комично, будући да ту нема ни и од исповедништва, јер пребивао је у молитвеном општењу са онима који већ скоро читав век нису Црква Христова и од таквих је, уосталом и "крштен,замонашен" и од таквих је добио и "епископски чин"! У исто време је дисао најгором мржњом и презиром према истинским исповедницима вере православне, онима код којих нема, нити је икада било свејереси екуменизма, заједничких молитава са разним јеретицима, нити су се таква непочинства, таква од одступања од вере икада толерисала, а још мање се толерисало гажење Светог Предања,
чему су се ти храбри исповедници вере православне ревносно супроставили и за разлику од "владике" Артемија нису називали "Црквом,благодатнима", оне који су под вишеструким анатемама Светих Отаца и Васељенских Сабора због нарушавања и гажења Светог Предања, без ког по речима Светог Нектарија Егинског, не постоји Црква! Али очигледно, то сви ти "силни богослови, исповедници" као "владика" Артемије не исповедају, јер да је другачије, одавно не само да би се одвојио од расколничке и јеретичке Београдске Патријаршије, него би се присајединио Цркви Христовој, док тој истој расколничкој и јеретичкој Београдској Патријаршији не би ни једног јединог момента признавао "благодатност", будући да тамо где царује раскол и јерес, Цркве нема, спасења нема, хришћанства нема, светости нема! То је Светоотачко исповедање вере, али опет и опет понављамо, то није исповедање вере "великог исповедника" - "владике" Артемија. Да да драги Бог да се они које је оставио иза себе, а које је повео на пут који води у ад уразуме и покају и да се присаједине Цркви Христовој, без које нема спасења!  Амин, Боже дај!

+++

Што се тиче "владике" Артемија и анализе "вјерују" тзв. "ерп у егзилу", текстове везане за ту тематику можете пронаћи овде, овде, овде и овде.

Празан путир

Десет је година после убиства Свете Царске Породице, "отац" Гаврило Проскуровски вршио је помен Цара Николаја-Мученика на светој Литургији, упркос указу којим су "црквене власти"(јеретичка,сергијанска РПЦ МП - напомена уредништва блога "наша вера православна") изразиле пуну лојалност совјетском режиму. Али једнога дана, видевши на "Литургији" групу совјетских агената са револверима, он се уплаши и помену безбожне совјетске владаре и власт. Чудо које је Господ тада учинио преноси се и данас, а кажу да је "свештенику", по изласку из цркве, истог часа побелела дуга коса.

---

Недавно је објављен запис из времена комунистичке власти у Русији о "свештенику" Гаврилу Проскуровском, који је 10 година после убиства Свете Царске Породице још увек славио Цара Николаја на Великом входу: „Наш најпобожнији, велики владар, цар Николај Александрович и његова жена, блажена царица Александра Фјодоровна...“ и тако до самог краја - како и доликује, на старински начин. А народу се то јако допадало (зато што није схватао и видео обману и лицемерје својих "клирика"! - примедба уредништва блога "наша вера православна"). Овај свети помен Цара-Мученика био је "невидљиви зрак светлости" који је пробијао сатанску таму која је захватила земљу (истинско поштовање Светих царских новомученика Романових је имала Руска Катакомбна Црква, која их је права и канонизовала за Светитеље, чији су се пастири и верни народ Светих царских новомученика Романових увек сећали у својим молитвама и који су истицали колико је за једну истински православну државу неопходна монархија,као облик владавине.То исто поштовање се не може приписати јеретичој,сергијанској РПЦ МП,где ако је,као и у овом примеру постојао неки изолован пример,он је по нама био чисто лицемерје и на суд и осуду,а не на здравље и спасење,будући да како се могу истински молитвено поштовати Свети царски новомученици Романови тамо где је призната безбожна комунистичка власт, од чије руке су они мученички пострадали!?! Никако! - напомена уредништва блога "наша вера православна").

И тако се наставило и након што је примио указ "митрополита" Сергија (Старгородског), који је 1927. године издао чувенy „Декларацију“ изражавајући пуну лојалност совјетском режиму. У њој је признао совјетску власт за истинску и закониту руску власт, која се стара о народном добру, „чије су радости – наше радости, и њене туге – наше туге“. "Отац" Гаврило је, међутим, добро размислио о томе и постидио се. Затим, помоливши се, решио да настави помен цара на православни начин(мада, то никако не може и не би требало да га оправда за останак у молитвеном општењу са јеретичком,
сергијанском РПЦ МП - напомена уредништва блога "наша вера православна").

Убрзо после тога, служећи недељну "Литургију" (ако се јеретичка и расколничка служба уопште може назати Светом Литургијом! - примедба уредништва блога "наша вера православна"), изашао је са "Светим Даровима" (по учењу Светих Отаца,јеретици и расколници немају Свете Тајне! - примедба уредништва блога "наша вера православна") и почео, као и обично: „Најблагочестивији, Велики Владар наш...“ Али онда је погледао и тачно наспрам њега била је група совјетских агената који су држали своје револвере! "Отац" Гаврило је грцао и наставио: „Сов-нар-кома(1) и сви најблаженији, најправеднији Цик(2), победничка црвена армија и њени народни комесари и сви чланови Револуционарног војног савета Савеза Совјетских Социјалистичких Република, да памти Господ Бог у Царству Своме“. Тако је помен славио према (јеретичком) указу "митрополита" Сергија, који је захтевао да се на овај начин помену сатански владари (које је, Руска Катакомбна Црква више пута анатемисала, уосталом као и јеретичку,сергијанску РПЦ МП! - примедба уредништва блога "наша вера православна").

Тада је дошло време да се он, као "свештеник", причести. Изрекавши задате молитве - видео је да је путир празан! По Божијој заповести "нестало је Тело и Крв Христова" (хлеб јеретички није тело Христово.Каква је разлика између светлости и таме,таква је разлика између Православног Причешћа и јеретичког. Православно просвећује, јеретичко помрачује;једно сједињује са Христом,друго - са ђаволом;једно оживљује душу, а друго - убија. Причешће из јеретичких руку јесте отров, а не прост хлеб. - примедба уредништва блога "наша вера православна") "због богохулне молитве" (није проблем искључиво у таквој,богохулној молитви,проблем је у томе што је дотични "свештеник" свесно имао молитвено општење са јеретицима сергијанцима и што од самог почетка његове "службе" у тој јеретичкој псеудоцркви, по учењу Светих Отаца, није могло бити ни говора о постојању Светих Тајни. Свако другачије размишљање и признавање постојања Светих Тајни у таквој јеретичкој псеудоцркви је најоштрија самобмана, не само себе, него и верног народа, који такве "пастире" следи на пут у погибао,а уједно и најоштрије супростављање учењу Светих Отаца! - напомена уредништва блога "наша вера православна")!

Како је завршио "Литургију", ни сам се не сећа. Кажу да му је по изласку из цркве истог часа побелела дуга коса. Затим је сазвао народ, клекнуо пред њихове ноге, говорећи: „Опростите мој грех, добри људи. Сетио сам се сатане по светим даровима. Ја више нисам ваш пастир“ (као што рекосмо, непомјаника се сећао од самог почетка своје "свештеничке службе",а што се тиче народа, никада од када је био у молитвеном општењу са јеретицима сергијанцима и није био њихов истински пастир, него вук у овчијој кожи! - напомена уредништва блога "наша вера православна").

Исте ноћи се спаковао и заувек напустио село. Кажу да се заветовао на ћутање. „Језик мој сагрешио је, од сада нека престане“(на жалост,не само језик, него и он сам, кроз останак у молитвеном општењу са јеретицима сергијанцима. Искрено се надамо да је то молитвено општење на крају прекинуо на спасење душе - примедба уредништва блога "наша вера православна").

(1) Веће народних комесара
(2) Сверуски централни извршни комитет

Извор: Holy Fathers of Orthodoxy

На крају ће тражити жигосање

 „Министар спољних послова“ јеретичке,сергијанске РПЦ Московске патријаршије Иларион Алфејев тражи увођење QR кодова и изолацију невакцинисаних

Москва. 8. новембар. „Интерфакс“ – „У Руској Православној Цркви верују да у ситуацији пандемије, када земља губи више од хиљаду људи сваког дана, режим QR  кодова оправдава себе.

„Режим QR-кодова је режим који се оправдао у многим земљама и у нашим крајевима где је постојао и примењује се“, рекао је митрополит Иларион, шеф Синодалног одељења за спољне црквене односе, у програму „Црква и свет“ ТВ канала „Русија 24".

Архијереј је подсетио да у Русији сваког дана од корона вируса умире више од хиљаду људи. „То је исто као да у рату сваки дан губимо пук, при таквој стопи умирања можемо говорити о катастрофи широм земље. Од почетка новембра Русија је на првом месту по броју умрлих од коронавируса по дану. Ово је веома ужасна статистика. И мислим да смо ми сами у многоме криви за ово што се сада дешава“, истакао је Митрополит.

Одговарајући на питање водитеља о томе како би Руси реаговали на широко увођење QR кодова по угледу на Европу и казне за њихово одсуство, Митрополит је рекао: „Пре или касније ћемо доћи до овога. И што пре дођемо до овога, то ће бити боље."

Осим што би вакцинација требало да буде обавезна, он је истовремено изнео мишљење да људи који из неког разлога не желе да се вакцинишу треба да остану код куће како не би постали потенцијални извор заразе за друге, или за њих треба размотрити списак места где се могу појавити, а где не.“

+++

Откривена бела књига СЗО: План вакцинација деце без сагласности родитеља?!
Дешифрована Агенда 2030. Уједињених нација: Ево како ће се успоставити глобална моћ владара света и шта ће се десити са човечанством
Сале Коларевић: ДАНА ХИЈЕНА – ВЕЛИКА ПРЕВАРА У ИМЕ ФАРМАКОНАЦИЗМА
Борба за слободу или прихватање ковид логора
У Канади обавезна вакцина! Срби се буне, траже верско изузеће, али СПЦ не издаје потврде!
Висока забележена смртност у земљама категорисаним као „Шампиони вакцине против Ковид-19“. Вакцинисани имају повећан ризик од смртности у односу на невакцинисане
Евгипије: Заговорници вакцинације остали без аргумената
Зашто струка, а не наука
Шведско истраживање потврдило да Ковид вакцине не пружају трајну заштиту и да имунитет примаоца пада НА НУЛУ у идућих неколико месеци
Корона случајеви се намерно пумпају како би се створило оправдање за увођење Ковид сертификата
Dagens Medicin: Ивермектин би могао окончати пандемију

Храм Ваала у главном храму војске Руске Федерације

Јеретичка,сергијанска РПЦ МП опет и опет наводи зло на Русију! - Храм Ваала у главном храму војске Руске Федерације

Сада је постало сасвим јасно ком је богу био принесен вечни гробни огањ донесен на дан Духа Светога у главни храм оружаних снага Руске Федерације (следи у наставку). У њему се врши поклоњење Ваалу, а не Христу. А у улози главног жреца овог незнабожачког храма нашао се поглавар јеретичке, сергијанске Руске Православне Цркве Московске Патријаршије Кирил (овде:).

Како је известио 47news, 22. јуна, у главном храму Оружаних снага у Московској области отворена је изложба "заједничке хуманитарне мисије руских научника и војске у Сирији". У оквиру изложбе у храму био је постављен капител угаоне пиластрије храма Бела (Ваала – ред.) (Палмира, Сирија), који је направила група стручњака компаније „Препород“ по пројекту реконструкције храма и дигиталног модела који је урадила радионица Атјанца на основу хиљада снимака са земље и ваздуха.

Референца:

Храм Баала (Бела, Ваала) у Палмири - храм посвећен локалном врховном Богу Ваалу, који је чинио састав комплекса рушевина древног сиријског града Палмире и био главно "светилиште" града. Храм је био својеврсни хибрид источне и античке архитектуре: пројекат је изведен у стилу храмова Блиског Истока, а фасаде - према узору грчких и римских храмова. Изграђен је 32. године наше ере (једна од најстаријих зграда). 30. августа 2015. милитанти радикалне терористичке групе Исламске државе извели су експлозију на простору храма, уништавајући његову централну структуру готово у потпуности.

Ваал – хананејски (феничански) бог ветра, кише, плодности и физичке похоте. У култу Ваала и његове жене Астарот вршена је „свештена проституција“. У Старом Завету се помиње да је служење Баалу укључивало и приношене људских жртава, чак и сопствене деце (Јер. 19:4-6). 

Капител је направљен савременом опремемом са ручном прецизном дорадом из израелског кречњака. Овај материјал је донесен из истог региона, и максимално је близак оном од кога су градили храм у Палмири. У децембру прошле године капител је био изложени у згради Генералштаба у Санкт Петербургу.

Главна експозиција изложбе, која ће трајати од 23. јуна до 25. августа, постављена је у галерији на 2. спрату Главног храма Оружаних снага Русије. Макета демонског „светилишта“ постављена је управо тамо. Мада,будући да је у питању јеретички храм Сергијанске РПЦ МП, који је препун антихришћанске симболике, посвећене безбожној и антихришћанској комунистичкој идеологији, на жалост, није ни чудо што је и та макета управо тамо нашла своје место! Господи,спаси и помилуј и отвори духовне очи Рускоме народу,да бежи од тих вукова у овчијој кожи и од молитвеног општења са њима, јер оно не води у Живот Вечни,него у вечну смрт и таму најкрајњу!

Поклоњење вечном(пакленом) огњу у главном храму војске Руске Федерације

Монтажа „вечног огња“ у главном храму војске Руске Федерације

Милан Старчевић: Пагански главни храм Оружаних снага Руске Федерације

Коронаверски врх јеретичке,сергијанске РПЦ МП затвара врата храмова за старије људе

 

Јеретичка,сергијанска Руска Православна Црква Московске Патријаршије позвала старе особе да на Божић не иду на Службе "због короне".

Јеретичка,сергијанска Руска Православна Црква Московске патријаршије, у лицу коронаверца "патријарха" Кирила и осталих јеретика сергијанаца, позвала је старије особе међу "верницима" да на Божић остану код куће и не долазе у храмове како би избегли коронавирусну заразу.

У РПЦ МП кажу да се исповест и причешће могу обавити и код куће. "Патријарх" Кирил је раније приметио да се због пандемије број парохијана смањио за скоро половину. РПЦ МП препоручује својим старијим  "верницима" да остану код куће на Божић и да се уздрже од посећивања цркава како би наводно смањили ризик од заразе корона вирусом.

Други по рангу руски екумениста и коронаверац председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије "митрополит волоколамски" Иларион, у емисији „Црква и свет“ на ТВ "Россия-24", рекао је да у већини региона Русије нема ограничења за посету црквама, мада је на неким местима број истовременог боравка у њима ограничен. Поред тога, у неким парохијама јеретичке,сергијанске Руске Православне Цркве МП у далеком иностранству, према његовим речима, неки такође неће моћи да славе Божић у цркви.

„Ми, наравно, нашим парохијанима, укључујући оне који живе у Москви и бројним регионима Русије, не препоручујемо посећивање цркава кад год је то могуће, већ препоручујемо праћење служби путем директних преноса“. Уверио је, такође, да је РПЦ МП спремна да на одговарајућим основама испоштује све санитарне захтеве власти.

Поред тога, према његовим речима, за старије парохијане који не могу да дођу у храм, организује се кућна посета "свештеника" како би могли да се исповеде и причесте.

Уредништво руског сајта „Москва Трећи Рим“ на ову вест дало је следећи коментар:

„Он (Иларион) савршено добро разуме да је то физички немогуће, јер већину људи у храмовима чине старије особе, па "свештеници" неће моћи да посете стотину, две или три стотине пензионера како би их причестили.

Гунђајевци (следбеници јеретичког,сергијанског "патријарха" Кирила Гунђајева - п.п.) су на празник Рођења Христовог намерно лишили старе људе црквених Тајни (које сергијанска,јеретичка РПЦ МП свакако не поседује! - п.п.), које су оне – као ником другом – крајње потребне. Пензионери могу да иду у тржне центре, да путују препуним јавним превозом, итд., али не могу да дођу у цркву на исповест и причешће. Ко има ум, нека разуме!“

Дно дна јеретичке,сергијанске РПЦ МП - У Чеченији објединили цркву и џамију

"На територији 46. засебне оперативне бригаде у престоници Чеченије, граду Грозном отворен је први храмовни комплекс у историји снага Руске националне гарде (Росгвардије) који се састоји од цркве и џамије.

Директор Росгвардије Виктор Золотов је изјавио да је Русија земља која подржава традиционалне вредности, и да су верске институције поуздан ослонац.

„Отварање храмовног комплекса је симбол нераскидиве везе између прошлости и будућности, симбол религиозних и универзалних веровања. Сигуран сам да ће у овом храмовном комплексу пронаћи помоћ сви којима буде неопходна“, рекао је директор Росгвардије.

Лидер Чеченије Рамзан Кадиров је истакао  да отварање комплекса демонстрира јединство две религије и сложност народа мултинационалне Русије.

„Пре годину дана сам указао на историјски значај настанка првог храмовног комплекса у земљи који обједињује православну цркву и џамију. Ислам и хришћанство позивају на љубав, поштовање сваког човека и ми изјављујемо: нико неће успети да изазове мржњу међу нама“, поручио је Кадиров.

Комплекс чини православни храм назван у част Светог кнеза Данила Московског и џамија која ће носити име Хероја Совјетског Савеза Мовлида Висаитова.

У централном делу, између објеката, налази се обједињавајућа плоча са цитатима из Јеванђеља и Курана.

Православни храм је изграђен у традицији владимирско-суздаљске архитектуре, док је џамија направљена у традицији византијско-турске архитектуре.

Објекти су идентични по величини – површина је 12 са 16 метара, висина 25 метара.

Сваки од њих може да прими до 200 људи. Прес-служба Росгвардије истиче да се такав пројекат реализује први пут у историји Руске националне гарде."

Извор: "Спутњик"