Ако нас мучи гневна помисао, приморавајући нас на злопамћење и подстичући нас на јарост, наговарајући нас да нанесемо зло ономе који нас је ожалостио, онда треба да се сетимо речи Господа: Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова (Мт. 18, 35; Мк. 11, 26). Тако, сваки који жели да добије опроштај својих сагрешења, сам је дужан да најпре у срцу своме опрости брату своме; јер Господ је заповедио да се молимо за опроштај дугова као што и ми опраштамо. Јасно је, ако ми сами не опростимо, ни нама неће бити опроштено (Мт. 6, 12; 15); зато треба да разумемо, макар ми и мислили да чинимо добро, али гнев не одлажемо, то Богу није угодно. Оци су говорили: „Ако би гневљив и мртвога васкрсао, молитва његова није угодна“, а то су рекли не да би показали како би гневљив могао да васкрсава, већ колико је мрска његова молитва.
Зато ми нипошто не смемо да се гневимо, нити да наносимо зло брату,
не само делом или речју, већ ни оком, јер неко може једним погледом да увреди
брата свога, а гневне помисли треба брзо отклањати. Велика је победа над њима
када се молимо за брата који нас је увредио, како саветује Ава Доротеј, оним
речима: „Помози, Господе, брату моме, и ради његове молитве, помилуј и мене
грешнога“…
Молитва за брата је љубав и опроштај, а призивање његове молитве у
помоћ је смирење; и тако се испуњава закон Господњи: Љубите непријатеље
своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас
мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне (Мт. 5, 44). Ономе који
ово испуњава Господ је обећао такву награду која је изнад свих осталих завета —
обећао је не само царство небеско не само утеху и радост, као осталима, већ
усиновљење: да будете, рекао је Он, синови оца својега који је на
небесима (Мт. 5, 45). Сам Господ, који нам даде ову заповест, поучава нас
и Својим примером, да би му подражавали по сили. Колика је зла претрпео Он од
Јудејаца, нас ради грешних, и не само да се није гневио ка њих, већ се за њих
молио Оцу: Оче, опрости им, јер не знају шта чине (Лк. 23, 34). И сви
свети који иђаху путем овим, обретоше благодат; јер не само да нису наносили
зла увредитељима, већ су се молили за њих, покривајући њихове недостатке, и
радовали се њиховом исправљењу, када би дошли у познање, поучавајући
их са милошћу и љубављу.
