Слово Јована Златоуста о људима, који творе многа зла, а не примају овде беде… (Четиминеј,1. април)
Фараон цар
колика је примио дуготрпљења Божија; јер је трпео њега Бог док је творио многа
зла. Видите дакле, како је напослетку за сва зла примио одмазду (освету) и љуту
казну; не само што је од житија овога одвојен, него и онамо ће љуто и
немилостиво бити мучен. Тога ради нама, браћо, много ваља туговати и скорбети и
патити више о онима, који доброчинства овде и здравља примају иако у злоби
живе; и ништа не чине добро, а скорбе и муке и никакву Божију посету код себе
не виде. А кад за зла наша дела наводи на нас казне Бог, и страдања немоћима,
лакше ће нам учинити због таквих (дела) суд. Ако ли по (нашем) сагрешењу
свакога трпи, велика нас очекује зло-осуда. Ако нико не би овде примио зла,
нико не би рачунао Бога (да) је над нама. Ако ли би опет свако по делима
примао, нико не би рачунао да ће бити васкрсење мртвих, кад сви (овде) по
делима примају. Тога ради једне овде мучи а друге оставља; и многи праведни, за
мала сагрешења овде примају казне; а многе зле видимо да су здрави телесно, и
благо-данствују (проводе добре дане), али онамо ће бити таквима већма љуто.
Атанасије Велики је рекао: многи праведни душу вучу на многе дане у болестима
зло; а неки грешни мирно и брзо издишу. Григорије је рекао: много пута
благочестиви људи скорбе и туге раније и у време смрти примају; пошто мале
имају неке грехе, да би се од њих избавили. Јер нема праведнога, који никакве
нема грехе; и нема грешника, који нема ништа добро. Атанасије Синајски је
рекао: из три разлога праведни напрасном смрћу зграбљени бивају: или од
звера и од воде, или од грома и од огња, да би и остали који виде, умудрили се
на добра дела, а други за мале грехе овде страдања примају. Ово онда знајући,
да се не смућујемо. Пророк Исаија је престружен био; Стефан камењем убијен;
Петар Апостол разапет; Јован Претеча мачем посечен; и други многи Свети љуте
беде и различне смрти су примали. А неки грешници насилном и љутом умиру смрћу,
да би се и остали побојали кад њихово кажњавање виде; а они који умиру љуто,
део опроштаја од мука примају. А ти се не чуди, кад некога видиш потонула или
земљом удављена, или са храмине палога, као и о деци Јовљевој, или као о
Маврикију цару, који је Фоки мучитељу предан, и љутом смрћу кончину је примио.
Пошто су Божије судбе непознате; јер кога љуби Господ, тога и васпитава
(детиња, кара). А људи (који су) зли, и у обиљу живе, и не примају беде, такви
ће љуто бити осуђени.
Слово
Јована Златоуста, како: да се не лењимо да читамо (свете) књиге (Четиминеј,1.
април)
Многи
не-читањем божанских писанија, са правог пута су скренули, и залутали и
погинули. А други и књиге читају и несавршен имају разум, тако да су и они са
правог пута скренули, јер је Бог допустио то на њих због величања њиховог;
пошто су знање примили, а правду не творе по само-хтењу. Јер муж књижеван а
пијаница, не може да се управи на истину спасења. И ако неко не читајући књиге
мудрује, такав је сличан стубу, или оплоту, који без потпоре стоји; ако буде
ветар, он пада. Тако и човек, који се умудрује, а није књижеван, ако на њега
дуне ветар, он пада, јер нема потпору слова књижних. И мудрост и књиге, ако се
обоје сместе у човеку, онда су као оба ока у телу, који савршено имају гледање.
Јер су птицама ради тога крила дана, да би од замки човечијих избегле; а људима
књиге, да би сву непријатељску прелест обнажили. Јер многе су прелести лукавих
ђавола, којима лове људе; јер једнога гњевом надимају, а другога завишћу
устрељују, а другога на крађу и неправду уче; а другога на позоришта и на игре
и на плесања поучавају, а другога на пијанство и на блуд варају; а друге на
гордост оштре, и на шкртост уче; а другога на шале, и на пљескање и на песме и
на гусле поучавају (на песме и свирке светске); а друге лењошћу краде, да не би
у цркву долазили; јер многе саблажњава, хотећи од Бога да (их) одвоји, и туђима
од Царства да учини. А Бог је људима открио кроз свете књиге све саблазни
лукавог ђавола, да не превари људе, који се боје Њега. И даровао је на ђавола
Крст честни, а на замке његове свете књиге, које ако послушамо и учинимо речено
(у њима), добићемо живот вечни, и са Светима насељење (удомљење), у Христу
Исусу Господу нашем. Коме слава, сада и увек, и у векове векова.
Слово Јована Златоуста о људима, који говоре да нема муке грешницима (Четиминеј,3.
април)
Како дакле,
браћо, да избегнемо муке, кад зло чинимо? или како говорите, да је милостив
Бог, и не мучи грешнике хришћанског рода? Реци ми, брате: ако крадеш, или чиниш
неправду, и грабиш, и блуд чиниш, гњевиш се и завидиш, клеветаш и лажеш и
опијаш се, и друга чиниш зла, и о томе покајања не приносиш, како говориш да
нећеш бити мучен, иако ово чиниш? Кажи ми, зашто су се Свети трудили у свету
овом? Јер једни су били мучени и убијани, и различно су страдали. А други су
постом и бдењем и жестоким (тврдим) житијем удручили тела своја. А други у
пустињама и горама били су у бедама и честим напастима, и у сузама многим; и
они су се сви ради Царства небеског трудили. Ако рекнеш: зли се неће мучити,
онда ни добри Царство неће примити. О браћо, не варајте се слушајући ђавола,
јер од њега је ова прелест. Јер сам слушао неке грехо-љубце да говоре: како на
страх једино муком прети Бог; и такви ће са јеретицима бити осуђени. Реците ми
ви, који лажом Бога творите: Адама праоца ко је наредио из раја изагнати? И за
време Ноја ко је васељену целу потопио? Ко је шесто хиљада у пустињи прехранио?
Ко је дружину Авиронову сажегао? Ко је при Кореју и Датану наредио земљи да
зине, и живе њих да прогута, двадесет и три хиљаде? Ко је седамдесет хиљада
(од)узео у време царства Давидова? Ко је за једну ноћ у време Језекије поморио
сто осамдесет и пет хиљада? И сада дакле, беде примамо ради наших греха, некад
ратом, некад пожаром, некад гладом, и на скоте (на стоку) помор шаље Бог нас кажњавајући,
и на рабе и на рабиње; и некад болести тешке на нас бивају, и смрт на чеда
наша. И за све наше грехе беду нам чини: огањ сажиже, вода потопљава, гром
поражава, муња опаљује; и смрти дакле различне бивају нама за неправде наше.
Јер скот, који је нашим рукама отхрањен, и тај нас растрже, и смрти предаје. И
хлеб, који је за јело дат нама, и тај у грлу застане и угушује нас; а други од
пијанства умиру. Јер многе прљаве овде мучи Бог, ако се од злоба не окану, и не
кају се истинито, и тамо вечном мучењу предаће њих. Ако не би Христос претио
муком, онда би могли говорити, да неће бити муке грешницима. Верујте, браћо,
заиста, да има мука грешницима. Упитај и јевреје и јеретике, а још и саме бесе,
и сви ће ти одговорити једно-гласно, да има суд и мука, и оддавање по делима
свакоме; како Бог грешнике мучи, а праведнике венчава. Онда увери већ душу
твоју, и научи је да се не мете без ума. Јер Адам је сагрешио праотац наш, а не
беше видео ни чуо за некога, како је мучен ради греха; а ми све ово уверљиво
чујемо, и зашто онда немамо вере? Јер чули сте за Кајина, како је због убиства
и зависти и злобе мучен; и за потопом погубљени род човечији због блуда; и већу
од тога казну: спаљивање содомљана, исто због блуда, и друге многе; јер Ноје је
од потопа избављен био, а Лот од огња. Јесте ли видели, како је праведан Бог;
како не погубљује праведника са нечестивима? А и код земаљске властеле видите,
како кажњавају, ако неко зло учини. О браћо, верујте заиста, да има мука
грешницима; четири хиљаде година прошле су од спаљивања содомљана, а и до овога
дана дими се на страх грешницима. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове
векова.
Слово Јована Златоуста, како устајати ноћу на молитву (Четиминеј,12.
април)
Узми штит, о
човече, речено, свете молитве, и огради се њима. Устани од сна, и извучи твој
мач, то јест, молитву; и стани крепко по сили твојој, и помоли се од све душе
жељом твојом, и Бог ће ти помоћи брзо, и даће ти крепост и силу да побеђујеш
врага невидљивог, који те дрско напада. Јер није ради тога, браћо, ноћ
сатворена, да увек спавамо и празнујемо, него ваља разделити: једно дакле на
дело, а друго на покој (одмор). Осмотрите, како дакле устају у поноћ рукодељци,
ратари (ратаји) и трговци? Зато и ви сви устаните свако од вас ноћу, и пре свих
дела молитву Богу учините, да вам милост Своју дадне. А кад лежеш да спаваш, то
не погреши (не изостави) ни једне ноћи, да се не клањаш, него колико дакле
можеш, по сили поклоњење учини; јер тим поклоњењем побеђује човек ђавољу силу,
и тиме избива грехове (убија, потире грехове), које је сагрешио тога дана. Јер
тада ноћу и ум ти је лакши према Богу, и могу те онда на покајање обратити ноћне
молитве; (јер) више од твојих дневних молби ноћне слуша Бог. А ако из храмине изађеш
(изникнеш), то ћеш слушати посебно ћутање. Тада ти је и душа најчистија, и ум
твој лакши на молбе. Зато, љубљени, устани ноћу, и приклони колена, и припадни
к Богу у молитви. И више него на дневне молбе приклониће ухо Своје Господ на
ноћне молбе. Помени Давида цара, како је говорио: Седам пута дневно хвалих Те,
Господе; и опет: У поноћ устадох да се исповедам о судбама правде Твоје; и:
Уморих се у уздисању мојем, опраћу сваке ноћи одар мој, сузама мојим постељу
моју оквасићу. Помислите, браћо, ако је цар овај, који је толико имао брига,
тако чинио сваке ноћи; а ми, како ћемо одговор дати Богу, кад у лењости
пребивамо? Говорим вам, браћо и сестре: устанимо ноћу на молитву Богу за грехе
наше, и да се исповедамо Њему. Јер тада, ноћу ни празна слова (речи) не муте
ум; јер како ће мутити, кад сви спавају, и нико не зазире, јер не зева
(зијајет) нико, нити пакости. Како може бити таква молба дању, док ум зна
(памти) многи метеж, и помисли има многе? Јер ако се и већма крепиш дању, али
не можеш такве молитве да принесеш Богу. И да буде храмина наша као црква ноћу,
од мужева и жена састављена. Јер рече Господ: Где су два или три у име Моје
сабрани, ту Сам (Ја) посред њих. Бољи је Богу један који твори вољу Његову,
него миријада безаконика (десет хиљаде). Ако неко од вас има децу, пробуди их
ноћу на молитву Богу, и научи их, да тако свагда чине. Јер нема ништа боље од
такве храмине, где се ноћу молбе творе. Слушајте, шта Пророк говори: Ако Те
помињах на постељи мојој, на јутрењима се поучавах у Тебе. Потрудимо се, браћо,
да се молимо сваке ноћи, да би разрешили свезе греховне. Говорим вам дакле: да
устанемо ноћу, ако не у поноћ, макар према светлу (пре сванућа). Јер ноћ је на двоје
(на два дела) раздвојена: телу дакле на покој, а души на спасење. Устани онда
ноћу, и моли се Богу, припадни уздишући за грехе. Јер ако и милостињу чинимо, а
сами се лењимо на молитву, то не можемо да се спасемо. Тога ради да се не
лењимо на молитву Саздатељу нашем, да спасе душе наше, као благ и човекољубац.
Коме слава, сада и увек, и у векове векова.
Слово светог Јована Златоуста, о милостињи (Четиминеј,13.
април)
Човече,
пошаљи богатство твоје у онај век. Прени се (освести се): ако хоћеш да твоје
богатство не погибне, дај га сиромасима у руке, и наћи ћеш тамо храмине твоје
пуне. Не бој се и не реци: убоги су и сиромашни; али Бог је поручник (јемац) за
њих. Ако нећеш да уручиш убогима, уручи Богу. Јер човек који милује сиромахе,
Богу у зајам даје. Јер Сам (Бог) казује, говорећи, како: Ја сам поручник за
убоге. Ако учините дакле једноме од ових малих, Мени сте учинили, а не убогима.
Коме слава, сада и увек, и у векове векова.
Слово светог Јована Златоуста, о послушању (молитве) људи, који с вером моле
се на сваком месту (Четиминеј,18. април)
Јер Павле
није се у храму светом помолио, него затворен у тамници, и у кладе забијен, ни
право седећи, нити колена преклањајући; јер није било могуће са дрветом
стојати, у коме су ноге закључане; него пошто се са вером молио лежећи у
тамници, тамница се онда потресла, и сужњима су вериге спале, и онда је
стражара тамнице према крштењу привео. А Језекија нити у цркви стојећи, нити
колена преклањајући, него наузнак (на леђима) на одру лежећи у болести, и према
зиду се обратио, и пошто је Бога топло призвао душом умиљеном, већ је осуду о
смрти, изречену на њега, одвратио, и претходно је здравље примио живота, и
приложење година, и целом граду спасење од ратних (напада). И разбојник на
крсту распети, од малих слова је Царство небеско добио. Јеремија у јами блатној
помолио се, и Бог је услишио њега. Данило у ров ка лавовима бачен, призвао је
Бога, и спасио се. Јона у утроби кита у самом желудцу Бога је умолио. И други
многи молитвом су разрушили сва зла, која су их држала, и Божију помоћ су
примили. Такође и сада многи су се молитвом од многих беда и зала ослободили
Божијом помоћију. Зато и ми, браћо, да не тражимо место молитвено, нити
красно-речиво (извитијем) да говоримо дуга слова, него као хананејка што је
говорила: помилуј ме, јер кћер моја зло бесни. (Јер велики је бес и у нама –
грех; јер бесомучнога сви милују, а грешника сви ненавиде). Тако и ти говори:
Господе, помилуј ме. Ако је мало ово слово, али је (велика) пучина човекољубља
Божијег. Где је милост Божија, тамо је све добро. Где год да си, овако говори:
Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога. Ако и не покрећеш уста,
али умом у срцу овако вапи; јер и људе, који ћуте, слуша Бог, јер сам ти црква
јеси, па не тражи место за молитву. Многа писанија говоре о брзини молитвеној:
Мојсеј је бежао из Египта пред фараоном, и море је било спреда, а фараон
позади, а у средини Мојсеј: велика је тескоба била њему, јер није било могуће
њему да моли Бога. И рече њему Бог: што вапијеш ка Мени? Такође три отрока већ
су били убацани у пећ (и) молише се: и молитва њихова угасила је пламен, и
свезе њихове разрешила, и живе их изведела, и преславне показала. Такође и Јов
на ђубришту се помолио, и Бога је милостива учинио. Ако дакле на тебе и напаст
дође, онда к Богу прибегни, и моли се Њему, да те избави. Јер Бог је свуда, и
близу тебе; јер још ти и не говориш, и рећи ће: ево Ја јесам (ево Ме). И још
нећеш скончати молитву, и Он ће ти исцељење дати, ако ум твој очистиш од
скверних страсти.
Слово
Јована Златоуста о страху Божијем, и о томе, како у светој Божијој цркви (ваља)
стојати са страхом и благочинијем (уредно), и лице своје (ваља) крстити
крсто-oбразно (Четиминеј,18. април)
Многе дакле
незналице (невјегласи) машу по лицу својем руком, творећи крста знамење; али се
узалуд труде; пошто не исправљају како ваља (истово) крст на лицу својем; јер
томе махању беси се радују. А ако се неко крсти како ваља (истово), ставља руку
своју на чело, и на желудац, и на десно раме, и потом на лево; то Анђели
гледају и веселе се, ради истинитог крста, који се воображава на лицима
њиховим. И Ангел Господњи записује тада људе, који улазе у цркву Господњу са
страхом, и с вером. Па ако неко дође у цркву и стоји са страхом, и са умиљењем
поклоњење твори према образу Божијем, тај ће примити отпуштење грехова, и
милост Божију. Ако ли без страха, онда такав већи грех добија и одлази. Зато и
ми, кад уђемо у цркву, (ваља) да стојимо са страхом, и да чекамо од Бога велике
милости у овом веку и у будућем; Коме слава, сада и увек, и у векове векова.
Слово
светог Јована Златоуста о молитви, како не продужавати молитве, него укратко се
молити са умиљењем (Четиминеј,18. мај)
Ваља дакле
молитвенику не дуга слова да простире, него често да се моли; јер мале и честе
творити молитве Христос је и Павлу наредио, и од малих сложења (слогова). Јер
ако се на мноштво простреш слова, и за мало се олењиш, велико ћеш место дати
ђаволу; јер ће приступити да те запне (саплете), и од ума да изведе оно што
говориш. А ако и кратке твориш молитве, у свако време често прихватајући (те
молитве), можеш лако целомудрен бити. А ваља творити молитве са многом
бодрошћу, па нико изговор да нема, говорећи: није лако да се моли човек, који
се брине о житејским стварима, и који се не налази близу дома молитвенога
(близу цркве). Јер где год јеси, можеш поставити жртвеник; јер никако не
забрањује место, нити забрањује месту време. Ако ни колена не преклониш, ако ни
прса не бијеш, нити руке на небо уздижеш, него само ум покажеш топао, и испунио
си (већ) сву молитву. Дозвољено је човеку, и на трг кад изађе, и засебно кад
путује молитве приљежно да твори. Дозвољено је човеку и за трговином кад стоји,
да се моли приљежно, и коже кад шије да пружа душу према Владици, кад није
могуће у цркву ићи, нити има где да твори приљежно молитве. Јер не стиди се
местом Бог, него једино тражи само ум топао, и душу целомудрену. А шта да
говори молитвеник? Као што је хананејка она говорила: помилуј ме, Господе, јер
кћи моја зло бесни; тако и ти говори: Господе, помилуј ме, јер душа моја зло
бесни; јер велики је бес – грех.
Слово светог Јована Златоуста, о гајењу и васпитавању деце (Четиминеј,21.
мај)
Неопходни
предлежи родитељима дуг, да и сами о врлинама бригу имају, и о цело-мудрију
деце да се старају и да их одвраћају од порока. Јер отуда, тако рећи, свако се
рађа зло, јер обичај у злу, са продужењем времена кад оматори, толики направи
порок (порчу), да после никаквим није могуће убеђивањем исправити оне, који су
се једанпут лошим (худим) наравом заразили, и као заробљеници (они) бивају
вођени, куда им ђаво наређује да иду. Јер он већ у свему наредник бива, и такве
погубне даје наредбе (настављенија), какве с вољом (охотију) испуњавају млади, једноставно
гледајући на то, шта је њима сада пријатно, а о скорби, која ће бити потом, не
помишљају. Тога ради молим: дајмо руку помоћи деци нашој, да не би подпали (и)
сами ми због злих дела њихових кажњавању. Или не знате ви, како је Старац Илије
пострадао за то, што није како је требало исправљао он пороке синова својих?
Јер кад рана (јазва) треба да се одсече, а лекар стане фластером (и мелемом) да
је лечи, ускоро ће њу неисцељивом учинити, кад не употребљава одговарајуће
лечење. Таквим образом (тако слично) и старац онај, кад је требао достојно за
дела зла синова својих кажњавање да чини, он је показао велико снисхођење, и
онда казне, која је дошла на њих, и сам је себе саучесником учинио. Тога ради
молим вас, који имате децу, да се побојимо овога примера, и да се побринемо о
васпитању деце; и просто рећи, свако о (домаћим) са-житељима својим да се
брине, и за велики добитак себи спасење ближњега да рачуна; и кад се сви врлини
научимо, да би могли избегавати искушења злога, и стицати свише помоћ; коју да добијемо
сви ми благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, са Којим Оцу, скупа
и Светоме Духу, слава, држава и чест, сада и увек, и у векове векова. Амин.
Слово Јована Златоуста, о људима који узимају разрезе (рјези) на сиротима (Четиминеј,27.
мај)
Кад ћете се
наситити сабирајући огањ на своје главе, лихо-имци (који хоћете више имања)?
Јер оно што су свети Апостоли у књигама одбацили, то лихоимци са похвалом чине.
Предео (међу) невиних су преступили, и волове удовица у залог узимају, немоћне
свраћају са пута правог. Тешко вама, који сабирате зла, муку ћете пожњети
(бољезн). Од духа гњева Господњег без знања ћете бити (без вјести, у очајању),
и нема места, где ће се сакрити људи, који чине безакоње. У празно, и узалуд се
труде људи који сабирају богатство, од кога им неће бити помоћи, кад не умеју
да живе у њему. Јер многи су домове немоћних разрушили, па зато и нема њима
спасења у имању. И кад се надају да живе, одједном се гасе кончином, и свака
беда наилази на њих, и примају по делима својим. Пошто су одежде са убогих
свукли, па ни водом жедне нису напојили, нити су гладноме дали укрух хлеба
(комад), удовице су отпустили празне, и сироте су озлобили. Зато ће постићи њих
замке, рат и неред, да би се скрушио сваки неправедник. И тешко неправедноме, и
погибија, јер је лице Господње на људе који чине безакоње (против безаконика).
И потребиће Господ од земље спомен њихов (памјат).
Слово о
свештеницима (Четиминеј,27. мај)
Дужност је
дакле јереју овако о народу да промишља: прво молитву да твори свом душом за
народ, затим од смрти да заступа, и у напастима душу своју да полаже за стадо
Христово. И опет: дужност је јереју беднима да помаже, оскорбљене да теши у
печали, и гњев да не држи. Ако пак јереј гњев држи, онда сваки дан греши. Душа
човека, који држи гњев, никада чисто приношење Богу неће принети, пошто има
злобу у срцу својем. Па ако се не помири са ближњим, нити одагна злобу своју,
нека не приступа ка олтару. Помени, шта је теби наредио Господ, говорећи: ако
принесеш дар твој ка олтару, и тамо се опоменеш, да има брат твој нешто на
тебе, иди прво и помири се са братом твојим, и тада принеси дар твој. И не
преступај наредбу Господњу (не преслушај), да не би осуђен био. Не поучи се
лажима, никога не узвиси, нити другога низложи (обори), нити почествуј богатог
на седење на-више, нити презри убогог зато што нема дарове да ти дадне, него равно
њих имај. А клевете не примај брзо, и људе не суди по слушању, јер многи од
зависти по неправди клевећу. Ако ли познаш са многим испитивањем грешнога, не
изобличи њега пред свима, док време њему не подаш (за покајање); јер
изобличавани греси на безстидност воде, и на друга (на пријатеља) се улажу. А
други без ума бивају кад се хули на њих, и на удављење се устремљују. Јер такав
нарав сатанин подстиче људе да чине зло; и кад учини једно зло, подстиче њега и
друго зло да учини; и кад учини, смех причињава изобличењу и хуљењу. И многе
поучава да клеветају, и бива сам подстрекач (подмашивач) и клеветник, и човека,
кога изобличава, чини га да лудује, и другоме, који се веома срами, удављење и
утопљење припрема. И ради ових казни дужност је јереју врло кротак да буде, и
на стадо да пази, и са многим испитивањем спасење њихово да тражи. И кад нађе
грешнога, да не изгони одмах њега из Цркве, да га не дограби сатана, и учини
њега својим човеком. Јер кад одлучен буде (кад одвојен буде) од јереја без
разматрања, дограбиће га сатана, и неће одступити од њега, док га тај не прими.
Не ваља дакле јереју често да одлучава (да одваја од Цркве), или да проклиње
некога.
Слово
Јована Златоуста о ђаконима (Четиминеј,28. мај)
Ђакон дакле
ваља све да чини, али не без воље јереја, и у канонима и потребама црквеним; и
о народу нема власти, него са наредбом (јереја) све да чини; а без воље јереја
из цркве да изгони, или друго нешто да чини – да се не дрзне, ако не буде тамо
јереја; јер власти ђакон као јереј нема, осим Светих Тајни. А кад отидне јереј
негде, ваља он суседа свога другог јереја да моли из другог села, литургију да
твори народу. Ако ли тамо не дође јереј, онда код себе општење да чини, и да
нареди ђакону народу да даје.
А ово о
свештеницима (Четиминеј,28. мај)
Ако се роди
дете, и немаром јереја умре не крштено, тешко томе јереју. А ако немаром
родитеља умре не крштено, онда тешко тим родитељима. Тога ради већма ваља да се
побрину родитељи о крштењу деце, и да пазе (на) време, а нарочито према смрти.
Јер дете без знамења, вучији удео јесте; а ознамењено, Христово јесте, и чуваће
га (то) знамење. А пошто смо скончали слово о овоме, хвалу да узнесемо Светој
Тројици, Оцу, и Сину, и Светоме Духу, и сада и увек, и у векове векова.
Слово
Јована Златоуста о смирењу (Четиминеј,31. мај)
Молим вас
дакле, чеда, Господа ради смирење љубите, пошто се и Сам смирио Господ ради нас
до смрти и распећа. Зато и ви дакле, будите подобни Њему (слични), и тако да
победимо гордост ђавољу својим смирењем. Јер Господ је ради смирења рекао: који
год хоће већи бити међу вама, нека буде од свих мањи, и свима слуга, и свима
раб. Јер који год узвисује себе, тај ће се понизити; а који год смирава себе,
тај ће се узвисити; и сва зла, која хоће на њега, да се скруше. Јер човек, који
узвисује себе, он иде у предњаја ада у бездну огњену. Зато вас молим, чеда,
послушање стеците без преко-словија (без против-речења). Јер послушање је
животу вечном мати, а преслушање је мати погибије. Пошто ћемо послушањем и смирењем
ући у Царство небеско, и живот ћемо вечни наследити.
Слово
Јована Златоуста, како ваља поштовати јереја (Четиминеј,1.
јун)
Слушајте
Павла како говори: браћо, покоравајте се наставницима вашим, јер они бде о
душама вашим, како ће слово оддати они у дан Судњи о вама, и тога ради одвише
поштујте њих. Јер ти о својем само бринеш, да уредиш житије твоје лепо, а о
другом не мариш. А јереј ако уреди свој живот, а за тебе не мари и лепо те не
управи, са злима ће се осудити. Ако закон има не-прав, онда не слушај њега; а
ако право учи, онда не гледај житије његово, него слова његова слушај, и не
говори: како мени говори, а сам то не твори? Али то је његово дело: да се не
лењи, него да говори свима; а ако он не говори, суд ће примити. Па ако не послушаш
њега, осудићеш се, као што говори Господ: ко слуша вас, Мене слуша; а ко се
одмеће од вас, од Мене се одмеће; и ко на вас хули, на Мене хули. Не, браћо, не
ваља овце на пастира да хуле; јер овај по све дане за тебе и за твоју браћу, и
за све службу приноси, ујутру и увече Бога моли, у цркви и ван цркве крстове
носи, па је и ту за тебе молитва. Па кад то све промислимо, свакако лепо да
снабдемо њега као Оца. А ако још говориш: прљав је и зао; шта је (то) теби (шта
се то тебе тиче)? ако и добриј за тебе Бога моли, шта ће успети, ако си ти
неверан? а ако је и скверан (прљав), то тебе скверна његова неће повредити
(прљавштина), ако си ти веран; пошто је сва благодат од Бога. Јер јереј само
уста своја отвара, а све Бог чини. Коме слава, сада и увек, и у векове векова…
Поука
Јована Златоуста (Четиминеј,2. јун)
Слово
Јована Златоуста, да се не проповеда божанство невернима (Четиминеј,4.
јун)
Рекао је
Господ: не дајте светиње псима, нити бацајте бисере пред свиње; иако је пре
тога наредио Господ говорећи: као што сте чули ушима, проповедајте на
раскрсницама. Али није ово друго противно првоме, јер ни тада није наредио
свима просто рећи. А све овде људе, који безаконо живе, и свакако немају
истиниту приљежност према вери, назвао је свињама, пошто су недостојни таквог
слушања. Ово је дакле и Павле јављао говорећи: плотски човек не прима духовно,
јер лудост је њему (јуродство), и неће да прими Господње заповести. Зато и
наређује: да им се не отворе двери њихове (врата заповести Господњих), пошто по
природи не могу њих да навикну (да науче). Јер ни свиња не зна шта су бисери
(жемчуга); па тако ће и светиње погазити (плотски људи), пошто не знају шта су оне,
и потом ће се наоружати на њих (против њих). И лепо рече: вратиће се и
растргнуће вас, и биће лецемерни кротошћу, док не науче; а кад буду научени,
ружиће, оговараће и смејаће се, како су нас преварили. Тога ради и Павле
Тимотеју пише, говорећи: многи лажно приступају к вери, од којих се и ти чувај;
јер се веома противе нашим словима (речима). И опет на другом месту говори
писаније: сине, (пази) да те не преваре мужеви нечестиви, јер се радују они о
свему, које ненавиди Господ. Тога ради жестока ће на њих погибија доћи, и
свакиј не-спашениј од Господа у њу ће упасти.
Слово Јована Златоуста о томе, да се не кунемо, јер је страшно (Четиминеј,10.
јун)
(Позива се
на Дела Апостолска, и на лажу и смрт Ананије и Сапфире.) Зато, ако људи, који
су само слагали, тако су страдали, а људи који клетву преступају, како ли неће
пострадати? Нарочито ако је просто рекла жена: да, за толико (смо продали
њиву), и толику је примила казну, и није избегла; помислите ви који се кунете,
и преступате заклетву, каквог ћете бити достојни мучења? Благо-времено је и од
Старога (Завета) указати данас, љутост преступања заклетве (муке): срп, рече,
беше летећи, у дужину двадесет лаката, и у ширину десет лаката. А то: летећи,
значи, врло брзи наилазак мучења јавља, који следује заклетвама. Јер то, што је
много лаката у ширину и дужину, значи многост, и величину зала; а то, што с неба
лети, значи: с вишњег судишта суд се низноси (силази). А српо-видно, значи:
неизбежно мучење јавља. Јер као што срп, где год падне, не извлачи се сам
једино (о себи), него и (са) главом одсеченом. Тако и казна на људе, који се
куну, страшна нека наилази, и неће дакле одступити, ако пре не исправиш дело
своје. А ако (ипак) избегавамо (казне) ми који се кунемо, да не дерзајемо (да
не будемо смели), јер на наше зло ово бива. Јер шта мислите? Колико њих после
Ананије и Сапфире тако исто као они дрзнули се, па нису тако исто пострадали. И
како, рече, нису пострадали? Није зато што им је опроштено, него зато што су за
веће чувани зло. Зато људи, који много греше, и више нису мучени него што су
мучени, треба да се боје и да трепћу (да дрхте). Јер им расту мучења, ради
не-мучења и дуго-трпљења Божијег. Зато дакле да не гледамо ово, како нисмо
мучени, него ако нисмо сагрешили. А ако грешимо и не бивамо мучени, више треба
да стрепимо. Јер реци ми: ако си (ти) имао неког раба, и запретио си њему само,
а ниси га тукао. Онда, када ће се више бојати, и када бежи, када бегунац бива?
Зар није кад (му) претиш само? Отуда и друг друга васпитавамо (, али) не ваља
претити често, да не би страхом више потресли душу, да је не би растрзали више
него давањем рана (батина). А друго, тамо је дакле привремено било мучење
(древно), а овде је свагдашње (сада). Па немој дакле, ако ништа срповно не
страда сада, ово да гледаш; него оно помисли, ако такво (зло) чини. Јер много
шта бива сада као и пред потопом, али потоп не бива; јер гееном је запрећено и
мучењем. Многи греше као содомљани, али огњени није сишао дажд (киша);
јер је огњена припремљена река. Многи као фараон дрзнули се, али нису
пострадали као фараон, нити су потопљени у Црвеном мору; јер пучина их очекује
бездне, где није без-осећајем мучење, нити је могуће потопити се, него на много
мучени, и жежени, и дављени – и не изнуравају се. Јер многи као израиљци да
сагреше дрзнули се, али их нису угризале змије; јер их очекује црв који не
скончава уједање. Многи као Гијезије дрзнули се, али нису прокажени постали;
јер их очекује уместо проказе, да на пола расечени буду, и да се поставе са
лицемерима. Многи су се клели, и заклетву су преступили; па ако су и избегли,
да не дерзајемо (да не будемо смели); јер очекује их шкргут зуба. Али и овде ће
можда пострадати, и неће избећи, ако и не одмах ту, али у другим гресима, чак и
љуће мучење биће. Јер и ми много пута, кад узрок примимо од малог (греха), онда
у великом (греху) сав гњев испражњавамо. Зато кад увидиш нешто да се теби
(лоше) догодило, помени грех твој онај (претходно); јер ово је и међу синовима
израиљевим било. Помените браћу Јосифову, која су продала брата; почели су
убијати (брата), па шта више и убили су (га), колико је било до њих. Богу
нашему слава, сада и увек, и у векове векова.
Слово светог Јована Златоуста о избору епископа, и како је епископство пуно
многих тешкоћа (многих неугодности) (Четиминеј,11. јун)
Ове дакле и
ми да подражавамо. Није притом мени према свима слово, него према онима, који
желе началство. Ако верујеш, како је Божији избор, (онда) немој да негодујеш.
Јер на Онога (Бога) негодујеш, и против Онога (Бога) гњевиш се; Он (Бог) је
изабрао (начелнике). Па ако је Бог дакле изабрао, а ти смеш на овога
(начелника) да негодујеш, онда исто чиниш као и Кајин, јер је требало
прихватити, како је Богу угодно било; а овај, пошто је пред-поштована била
жртва братова, оскорбио се и негодовао је, мада је требало да се умили (да има
умиљење). А ја не говорим друго; него како о користи зна по промислу да уређује
Бог (по смотренију, по домостроју). Јер много пута наравом дакле ти си кротак
(најкроткији), али не нарочит. Опет, теби је дакле житије не-порочно и нарав
слободњачки, а у Цркви није само то потребно (довољно). А друго, и један према
другоме је сличан (приличан). Не видиш ли, колико се о овоме писаније испунило
слово божанско. Но, да рекнем, ради чега је спорна ова ствар постала? Зато што
не долазимо као на началство и предстатељство братије, него на чест и упокојење
(одмарање). Кад би ти знао, да свима мора да буде епископ, и свијех бремена да
носи; и кад другима, који се гњеве, има опроштаја, а њему нигде (нема); кад
другима, који греше, има много изговора, а њему никако (нема); онда не би марио
за началство ово, и не би трчао (за њим). Јер овај (начелник) пред-лежи устима
свијех, судовима свијех, и мудрих и не-мудрих; печалима (бригама и жалостима)
сваки дан рањаван бива, сваке ноћи. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове
векова.
Слово Јована Златоуста, поучно о пијанству (Четиминеј,15.
јун)
Ево дакле
ја, љубљени, често учење чиним, надајући се да забраним (да прекинем) пијанства
навику злу, али и сада напротив видим (пијанство). Тога ради патим, како узалуд
поучење бива. Јер и ратар ако посеје, а земља не дадне плода, онда се веома
жалости (печалује), а ја више скорбим; јер онде је (печал) због телесних
трудова, а овде је (скорб) због душевних. Јер колико је већа од тела душа,
толико је и ова скорб већа од оне (печали). Јер свијех нас тело је мртво, а
душа безсмртна; тога ради о њој треба бринути више (печаловати). А тај је
окајан (јадан) и проклет, који плот више од душе љуби, и свет овај изнад Бога.
Јер крепост сваког човека у бедрима његовим стоји (живи), а мисал добра у
срдачним ушима пребива. Па кад се много преједе човек, и почне препуњена утроба
срце да гњечи према ребрима, онда добра мисал побегне, пошто тескобу не трпи, и
тада се зла мисал усељава на њено место. И ако њу постом не одагнате, онда се
добра мисал неће вратити више на своје место; и биће последње човеку томе горе
од првога. А ум у човеку пребива у врху главе, између мозга и темена; пошто је
цар целом телу и самој души. Јер ум је добар и душу спашава, а безумље је
погибија души и телу, као што се и у Причама говори: блажен човек, који мудрост
нађе, и до старости одржи разум добар. И Давид рече: уразуми ме, и бићу жив; и
друго много писаније о томе говори: да кад почне да се опива човек неки, онда
пиће њему у стомак иде, а воња његова (испарење) у главу. Тада дакле ум воњу
злу (испарење) не трпи, и бежи ван, и неће се вратити на место своје, док се не
истрезни опијениј (човек). Ако ли не почне да излази из њега смрад пијанства,
потом добри ум неће се вратити у њега, него злиј ће се уселити на место тога
(доброг ума), и зло ће погубити тога човека, и учиниће га окајаним (јадним), и
горим од идола. Јер идоли не могу ни добра ни зла чинити, а пијаница све зло
чини. И ако се такав не лиши (не окани) опијености зле, онда ће се са
идоло-служитељима осудити. Јер није лишио (забранио) Бог да се једе и пије на
закон, али не на пијанство. Јер, ако опијениј нешто учини зло, он не зна шта је
учинио; а трезвениј ако учини грех, каје се о томе. Јер говори писаније:
пијанице и блудници Царство Божије неће наследити. Много пиће мало даје да се
промисли (смислити). У пијанству се свака злоба свршава; а на меру пиће здравље
чини; а без мере (пиће) души погибију чини. Зато од овога (пијанства) да нас
избави Господ Својом благодаћу и човекољубљем.
Слово Јована Златоуста о покајању (Четиминеј,22. јун)
Кад душа
обузета буде многим страстима, и у дубину зала дође, презире даље сва добра
дела, и тако у последње очајање долази. Па ако било шта тада огласиш од светог
писанија на исправљење, не прима (према) сазнању дела, него, било муке, било
чиме, и да запретиш да боли, остаје не-обратљива (не-окретљива). Господ Бог
наш, не кад хоћемо ми, него кад Он хоће, тада помаже; у ранама и бедама од
страдања избавља, и у своје време, као благ и човекољубиви лекар, свакога
подвижника исцељује. О тешко људима, који привлаче (и привезују) гресима као
ужадима, које је (значи) прилагати ка првом сагрешењу друга, и трећа, и која су
потом нечиста блуђења и неправде. Јер је ваљало људима, који су увезани у
грехе, уместо сабирања и прилагања ка злим везивањима (сплетенијем), (ваљало
је) разсипати грехе и истребљивати; јер не грешити човечијој природи није
могуће. Као што нема човека без правде на земљи, тако нема ни без греха. Могуће
је дакле од сагрешења одмах људима да се промене и покају, и да не сабирају зла
ка залима. Као што људи који уже плету, и кад хоће да се сконча уже према
плетеноме, опет друго прилажу продужавајући и савијајући уже; тако дакле људи
који су навикли и у залима пребивају. А од тога да нас избави Господ Својом
благодаћу; Коме слава, сада и увек, и у векове векова.
