1. У часу очајања знајте да не оставља вас Господ, него да ви остављате Господа. Ево, како вам, у Име Бога, налажем да живите када сте сами: макар вам то било и мучно, ма за то и не били вољни, свагда у мислима срцем призивајте Господа Исуса, Који живи у вашој души.
2. Послушници Христови треба пред очима да имају не вољу своју него
Вољу Божију, која је и Апостолима забранила, као што и нама брани испитивање
будућега, будућности коју је Бог ставио под Своју власт.
3. Ако живите у заједници са другима, служите им као самоме Богу и,
за своју љубав, љубав не тражите, нити за смерност – похвалу, нити за служење –
благодарност…4. Оно чиме можете да саблазните или ожалостите ближње, то не
чините, а ако они вас ожалосте, не гледајте на то као на наношење жалости, него
као на оруђје које вам је Бог припремио да њиме, ако сте вољни, истребите у
себи сваку нечистоту срца.
5. Пре него што нешто кажете, размислите неће ли ваша реч или дело
ожалостити Бога или вашег ближњег.
6. Не осуђујте туђег слугу, када стоји или пада: има он Бога свога, Који има
моћ да га од пада одврати или у паду заустави.
7. Памтите да час, који од вас одузима ваша лењост, може да буде
последњи у вашем животу и да за њим може доћи смрт и суд. Маните се
уживања.
8. Не задајте бол никоме и не враћајте грдњом на грдњу, жалошћу на
жалост, па ће у књизи живота ваше име бити записано са Преподобнима.
9. Молим вас, пријатељи моји, не занемарујте ниједно средство којим
је могуће угодити Богу, а таквих је средстава много: умиљато опхођење са
људима, тешење ожалошћених, заузимање за увређене, давање сиромашнима,
одвраћање очију од ружних садржаја и поступака, супротстављање рђавим мислима,
принуђивање себе на молитву, трпљење, милосрђе, праведност, и др. Испуњавање
свих тих свештених добродетељи привлачи к вама свемоћну помоћ Божију, а са њом
ћете пребродити све тешкоће, које су пре тога изгледале несавладиве нашим
снагама.
10. На све начине се супротстављајте својој напраситости и, уз
Божију помоћ, она ће неизоставно ослабити. “Ако се и деси да се кадгод
раздражиш или разгневиш, онда бар ништа не говори или се уклони или затвори
уста своја, да не искочи јаросни пламен и не опали душу твоју и ти узалуд не
узнемириш оне који су са тобом. Чим се пламен угаси и твоје срце постане мирно,
тада говори ради исправљања ближњег”.
11. На сваки начин се чувајте да се на ишта срдите: ниједна
непријатност не сналази нас сама од себе, свака се допушта Промислом Божијим
ради истих оних спасоносних циљева ради којих су светог Апостола Павла
сналазиле невоље, ради којих је он и “био у опасности на ријекама, у опасности
од разбојника, од свога рода, од незнабожаца, у опасности у граду, у пустињи,
на мору, у опасности међу лажном браћом” (2 Кор. 11, 26).
12. Знајући то, не обраћајте пажњу на то ко вас је увредио и због
чега, но само држите на уму да се нико не би усудио да вас ожалости, да Господ
није изволео да му то допусти, и зато благодарите још више Господу што нам
невољама, које нас сналазе, јасно показује да Му нисте туђи и води вас у
Царство Небеско: “Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима.
Јер, који је то син којега отац не кара?” (Јевр. 12, 7).
13. Оставите вазда сваку суровост и будите пред Господом у опхођењу
са људима незлобиви као деца.
14. У љубави Божиојој пребивајте, учите се њој, њоме дишите: Бог је
љубав и ко у љубави стоји, у Богу пребива и Бог у њему. У животу препуном
невоља слатко је живети са љубављу Божијом.
15. Није спасење у многоречитости, но у савршеном пажењу на
себе.
16. Одвикавајте се од расправљања и препирки: смућујући срце, оне
вас лишавају мира у души. Свакој свадљивој мисли противстављајте молитву
Исусову. Не верујте предрасудама.
17. Подозривост уопште није својство хришћанско, и зато је не
усвајајте. Мудрост обазривости и непорочности, пак, тражи од нас Сам Господ
преко Светога Писма: “Будите мудри као змије и незлобиви као голубови”.
18. Свагда се држите средине. крајности нигде и ни у чему нису за
похвалу. Памтите реч Старчеву: “Ко може да поднесе, све подиже”.
19. Увек будите предани Вољи Божијој која је за вас савршено
спасоносна.
20. Са ближњима саобраћајте весело и са љубављу. Љубите их, служите
им: они су скупоцени – за њих је Спаситељева Крв проливена, они су уди
Христови. Не жалостите их чак ни једва приметним знаком.
21. Спасавајте се благоугађањем Господу, благоугадјајући Му свим
видовима љубави. Само се о томе и старајте да се обогатите љубављу. Онај у коме
је љубав, има у себи Бога.
22. Уочите да ви само онда бивате потпуно свиме задовољни, када имате трпљење,
смиреноумље, послсушност и љубав према свима.
23. Не опомињите се са прекором онога што је прошло, иначе ће се и
Господ опоменути и затражиће од вас оно што вам је опростио.
24. У унинију (клонулости духа) нагоните и срце и језик свој да се
моле овако: “Господе, спаси ме, пропадам!”
25. Ако некога за нешто молите, молите га са трпљењем жене
Хананејке.
26. Преиспитивати туђе пороке је грех, зато избегавајте такву
грешну самоувереност.
27. Ако сте на било који начин ожалостили слугу свога, учините што
је потребно да он заборави нанесену му жалост.
28. Чините све са разборитошћу, не журећи да ваша дела буду
успешна.
29. Зло победјујте добрим: зло се злом исправити не може.
30. Без одрицања од своје воље немогуће је и положити почетак
спасењу, а камоли се спасти. Измолите за себе од Господа самоодрицање, чеда
моја – оно је неопходно за спасење.
31. Ако намислите да некога од ближњих посетите, преузмите на себе
неотклоњиву обавезу да приликом посете сачувате према њему исту ону љубав и
исто расположење са којима сте к њему дошли, макар доживели од њега и неку
увреду.
32. Кад год у односима са ближњима дође до непријатности, окрените
се најпре себи: након строгог испитивања, ми готово увек налазимо да смо сами
били узрок незадовољства.
33. Не оправдавајте се, не расправљајте, снисходите карактерима и
годинама. Тешите све и свакога чиме можете. Никога не осуђујте, не враћајте
злом за зло, све љубите, свима опраштајте, свима будите слуга.
34. Себе сматрајте последњим и грешнијим од свих.
35. Љубите Господа и молите Му се као Оцу. Смиравајте се пред свима
Хришћанима и Господ ваш ће вас волети и обрадоваће се због вас пастир
ваш.
36. Подносите нетрпељивост, неразумност, непросвећеност,
безразложни гнев – све без опирања.
37. Када осетите према некоме и нехотично осећање непријатељства,
настојте да победите то грешно осећање. Нагнајте себе да се овако молите:
“Спаси Господе раба Твога (име те особе) и светим његовим молитвама умири срце
моје!” Натерајте себе да човеку који вам није мио укажете сваку пажњу и учините
сваку добру услугу, па ће Господ, видећи вашу добру намеру, не само да из вашег
срца истргне грешно непријатељство него и да вам га испуни светом
љубављу.
38. Ако вас не теши молитва док је вршите, знајте да вам она
припрема божанствену утеху и сладост ускоро по савршењу: “Трпећи потрпех
Господа и услиши ме!”
39. Читавог свог живота, пре сваког дела, руководите се следећим
хришћанским расуђивањем: да није то што сам намислио, можда, противно вољи
Божијој, није ли погубно за моју душу, није ли за ближњег увредљиво? Ако вас,
након строгог испитивања, савест не запече, своју намеру доведите до испуњења,
а ако савест запече, уздржите се од тога дела.
40. Не дотичите језиком својим част ближњег, него употребљавајте
језик свој само за славословљење Бога и на нечију корист и поуку. Ако вам додје
да оговарате, сетите се својих грехова, које сте од младости учинили и осудите
себе за то што сте их починили.
41. Нека вам живот не пада тешко, он је неподношљив само за
злочестиве, а онај ко верује у Господа Исуса Христа, нада се у Њега, љуби Га –
за њега је живот увек подношљив.
42. Живот нам је дат само за то да бисмо славили Бога, чинили добро
ближњем и достизали вечно Царство, у Јеванђељу нам показаним узаним путем, а не
за то да бисмо се у њему веселили. Речено је “благо онима који сада плачу”, а
не онима који се смеју.
43. Смирење (смерност) је добило свој почетак у Господу Који се
смирио, оно је венац и лепота свих добродетељи. Што је за усахлу земљу – киша,
то је за човекову душу – смирење.
44. Смирење је добродетељ (врлина) на коју са радошћу и миљем гледа
и Сам Бог: “На кога ћу погледати”, вели Господ, “само на кротког и смиреног,
који трепти од речи Мојих!”
45. Али у чему се састоји смирење? По моме мишљењу, оно се састоји
у томе да човек себе сматра грешнијим од свих и никога не унижава и не вређа,
не осуђује, пази само на себе и не тражи ни богатство ни славу ни похвалу ни
част, сматрајући да је свега тога недостојан. Храбро трпи грдње, увреде, укоре,
признајући у своме срцу да је све то и заслужио; са свима се односи пријатно,
свакоме је са љубављу спреман да послужи, не види своја добра дела и не говори
о њима без потребе. Такво смирење за вас молим од Господа Бога, чеда моја, јер
ће вас оно не само избавити од греха него и увести у љубав према Њему, Који је
смирио Себе до смрти, и то смрти на Крсту.
46. Љубав покрива мноштво грехова. Ако жалоснима будете – утеха,
несрећнима – олакшање, убогоме – помоћ, сиротој – отац и мајка, болноме –
умирење, слуги – милостив, заблуделоме – руководитељ ка спасењу, и свакоме
хришћанину – по могућству, усрдни служитељ, – за такву љубав вашу према млађој
браћи и удима Господа нашега Исуса Христа не само да ће се избрисати греси ваши
него ћете угледати Господа лицем у лице и зарадовати се у веке.
47. “Подајте цару царево, а Богу Божије”. Управљајући пословима
који су окренути ка друштвеној заједници, у срцу непрестано будите жртва Богу и
тако живите у томе Вавилону- овоме свету – непрекидно имајте на уму свој Горњи
Јерусалим и своје предназначење.
48. Претворите своје племићство у служење Господу Исусу Христу.
Противите се уживању, раскош избегавајте и не преузносите се пред својим
слугама: они су вам равни у ономе највреднијем, јер Господ и њих позива за
Своју Свету Трпезу истим речима као и вас: “Дођите, једите, ово је Тело Моје…
Пијте из ње сви, ово је Крв Моја која се за вас и за многе излива!”
49. Долине, полегле доле, готово увек бивају плодне и родне, а
високе горе већином су суве и без могућности да на њима ишта роди. Исто тако,
клас који се издиже главицом изнад осталих вазда бива празан, а који стоји
приклоњене главице, има у себи много зрна. Имајте смирено (смерно) срце и
обогатићете се свиме што је потребно за спасење.
50. На плодну долину киша лије право из облака али и са високих
гора: такво је и смирење. Под кишом подразумевам Божију благодат, која се даје
смиренима и то непосредно од Бога и преко људи, у овоме животу узвишених
Господом, као узвишене горе. Ако у својој унутрашњости будете смерно предани
Божијој вољи и затворени за улазак Његових непријатеља, Дух Утешитељ ће вам
доћи и уселити се у вас.
51. На широки пут заборавите: Господ нас, по милосрђу Своме, уводи
кроз тесна врата у Царство Небеско, а широку пут води у вечну пропаст.
52. И вама и себи желим у овоме животу само очишћење од греха и
молим Господа Бога да са нама учини све што Му буде угодно да очисти грехе наше
и измије беззакоње, макар за то били потребни и понижење и срамота. И ви и ја
треба да живимо по Божијим Заповестима, а не само по људским заповестима.
53. Ради користи сопствене душе волите усамљеност, и покоривши се у
потпуности Заповестима Оца Небеског, научите своје срце непрестаној Исусовој
молитви. Од унутрашњег пребивања Господа Бога у вама, постаћете у свему
трпељивији, обилнији љубављу и смиренији.
54. Пазите се да лењост не раслаби ваше снаге за подвиге духовне –
она је први непријатељ оних који живе далеко од Оца. Али не очајавајте и не
тугујте превише због свога спасења уколико понекад ослабите у подвизима.
55. Сама дела нас неће спасти, но милост Божија, само ако дела
чинимо у Име Господа Исуса Христа, Који нека не лиши вас, пријатељи моји,
милости Своје у све дане вашега живота. Били ви слаби или рђави, само
прибегавајте милосрдном Господу Исусу Христу и чврсто се надајте у Њега. Та
нада вас неће посрамити у веке.
56. Не презрите моје речи и не сматрајте их тешким за испуњење. За
Господа и са Господом ништа што је тешко није тешко, и ништа жалосно није
жалосно: “Јер је јарам Његов благ и бреме Његово лако” (Мт. 11, 30).
