Преподобни Нил Сорски: О среброљубљу

Страст среброљубља долази споља, ван наше природе и настаје као последица маловерја и неразумевања рекли су Оци. Зато и подвиг против ње није тежак за оне који са страхом Божијим пазе на себе и теже истинском спасењу. Али, ако се та страст укорени у нама, онда то бива горе од свих других страсти; и ако јој се покоримо — води у такву пагубу да ју је Апостол назвао не само кореном свакога зла — гнева, очајања и др., већ и идолослужењем (1. Тим. 6, 10), (Кол. 3, 5). Многи ради среброљубља отпадоше не само од благочестивог живота, већ, и згрешивши у вери, душом и телом изгибоше, како се говори у Светом Писму. И Оци су рекли да „Који сабира злато и сребро и на њих полаже наду — открива тиме своје неверје у ту истину да се Бог брине о њему“.

Свето Писмо, такође, каже, уколико је неко поробљен — или гордошћу или среброљубљем — било којом од ових страсти, већ тада демон не мора да га напада каквом другом страшћу јер је и ова једна довољна за његову погибељ. Стога свакако треба да настојимо да се заштитимо од те смртоносне и душегубне страсти, молећи Господа Бога да одагна од нас дух среброљубља.

Не треба се решити само злата, сребра и имања осим неопходно потребних и све то да не буде скупоцено, украшено, лепог изгледа, већ лишено било чета што би нам задавало бриге и неспокој. Истинска победа над среброљубљем и стварима уопште састоји се у томе да није довољно само да немамо, већ и да не желимо никакво сабирање. То нас приводи душевној чистоти.

Преподобни Нил Сорски: Страст гнева

Ако нас мучи гневна помисао, приморавајући нас на злопамћење и подстичући нас на јарост, наговарајући нас да нанесемо зло ономе који нас је ожалостио, онда треба да се сетимо речи Господа: Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова (Мт. 18, 35; Мк. 11, 26). Тако, сваки који жели да добије опроштај својих сагрешења, сам је дужан да најпре у срцу своме опрости брату своме; јер Господ је заповедио да се молимо за опроштај дугова као што и ми опраштамо. Јасно је, ако ми сами не опростимо, ни нама неће бити опроштено (Мт. 6, 12; 15); зато треба да разумемо, макар ми и мислили да чинимо добро, али гнев не одлажемо, то Богу није угодно. Оци су говорили: „Ако би гневљив и мртвога васкрсао, молитва његова није угодна“, а то су рекли не да би показали како би гневљив могао да васкрсава, већ колико је мрска његова молитва.

Зато ми нипошто не смемо да се гневимо, нити да наносимо зло брату, не само делом или речју, већ ни оком, јер неко може једним погледом да увреди брата свога, а гневне помисли треба брзо отклањати. Велика је победа над њима када се молимо за брата који нас је увредио, како саветује Ава Доротеј, оним речима: „Помози, Господе, брату моме, и ради његове молитве, помилуј и мене грешнога“…

Молитва за брата је љубав и опроштај, а призивање његове молитве у помоћ је смирење; и тако се испуњава закон Господњи: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне (Мт. 5, 44). Ономе који ово испуњава Господ је обећао такву награду која је изнад свих осталих завета — обећао је не само царство небеско не само утеху и радост, као осталима, већ усиновљење: да будете, рекао је Он, синови оца својега који је на небесима (Мт. 5, 45). Сам Господ, који нам даде ову заповест, поучава нас и Својим примером, да би му подражавали по сили. Колика је зла претрпео Он од Јудејаца, нас ради грешних, и не само да се није гневио ка њих, већ се за њих молио Оцу: Оче, опрости им, јер не знају шта чине (Лк. 23, 34). И сви свети који иђаху путем овим, обретоше благодат; јер не само да нису наносили зла увредитељима, већ су се молили за њих, покривајући њихове недостатке, и радовали се њиховом исправљењу, када би дошли у познање, поучавајући их са милошћу и љубављу.

Преподобни Нил Сорски – Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља – преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

Преподобни Нил Сорски