Описао си ми стање твог духовног развоја до детаља. Одговорићу на твоје детаљне описе са пар кратких речи, али ћу изразити суштину ствари, како је била описана од стране Светих Отаца. Можемо ући у заједницу са Господом, само кроз испуњавање Божијих заповести. Ово је једини истински пут. Ван овог пута, права заједница са Господом је немогућа.
Оно што заузима место у супротном, потиче од
маште и духовне обмане, а ово је оно што сачињава суштину онога што називамо
мистицизмом. Али пут испуњавања заповести Божијих, јесте пут постојаних
врлинских дела. Наша природа је оронула и повређена и из тог разлога се противи
испуњавању заповести Божијих.
Из овог разлога је постојано приморавање
себе на испуњавање заповести Господњих јесте карактеристична и суштинска одлика
Православног подвижништва.
На овај начин, кроз испуњавање заповести
Господа, ми задобијамо искуство у препознавању немоћи наше природе. Али не
смемо ограничити себе на ово искуство: иначе би могли пасти у очајање и
депресију.
Морамо се, будући убеђени у слабост наше
природе, молити за помоћ од Господа и молити да благодат Божија испуни нашу
природу. Искуство у препознавању наше немоћи је дано нама ради тога, а не да
донесе депресију. Са ове тачке гледишта, све што си доживео је разумљиво.
Обучаван си у препознавању немоћи своје сопствене природе.
Мораш само да искористиш плодове овог учења
исправно. колико будеш себе искрено присиљавао на испуњавање заповести Божијих,
схватање немоћи твог бића ће се родити у теби, и колико будеш имао ово
схватање, једну од основних Хришћанских врлина, смирење, ће се заузврат
родити. Благодат Божија се даје само за смирење, не за дела, иако
је смирење изазвано делима. Ово је закон истинског подвижништва. У сваком
случају, међутим, човек мора правилно судити шта је воља Божија и како теба да
буде испуњена.
По сваку цену, човек мора испуњавати вољу
Божију; али у исто време, не заборави ни на тренутак, да је наш Бог и Свет и
Свељубећи Бог. Буквално ово значи, да у свим условима, стварно зло мора бити
избрисано, али морамо се односити према људским немоћима толерантно, памтећи
сопствене немоћи!
Увек размишљај у себи, шта би Господ наш и Спаситељ учинио у том случају, и мислим да ћеш открити правилно решење за сваку тешку ситуацију!
19. Јули, 1930. , Варна
