Свети Игњатије Богоносац види положај епископа у односу на Христа таквим,као што је Христос у односу на Бога Оца. Верници треба да стоје у пуном јединству са својим епископом, баш као што Црква стоји у јединству са Исусом Христом који је њена глава. Јер као што је Христос сједињен са Оцем ,,тако да сви једно буду“ (примедба;) То је право значење стиха у Светом Јеванђељу по Јовану 17,11 толико популарно и радо цитирано код екуменистичких јеретика!
Према речима
Светог Игњатија, епископ је икона Христа и трба да буде сједињен са верницима
исто као што је Христос сједињен са Црквом. Права и истинита вера,коју епископ
носи собом јесте критеријум одржања Православног заједништва. Сви треба да се
сложимо у вери са епископом, али понекад, а све чешће у последње време епископ
пада у јерес.У овом случају, верни народ такве цркве треба да прекине сваки
однос са епископом јеретиком и свим његовим свештенством. Зашто? Свети
апостол Павле у једној својој посланици каже дословце ,,да не умре са њим"(Тит 3,10)
„Eпископ
који је постао јеретик, више није епископ, али ако га верници и даље наставе
сматрати православним епископом, а он и даље настави долазити у цркву и
савршавати Службу Божију и његово име у цркви и даље буде помињано на
Литургијама, од оних који примају „дарове“ или „благослов“ од њега, тада су сви
они зајено са њим пали у јерес, и као такви налазе се изван Цркве.
Oво је
аксиома православне еклисиологије! У Еванђељу по Матеју 6, 22 се каже, да је „Светиљка
телу је око“. Cветионик Црквe је Епископ. Зато светионик мора бити чист, како
би чисто Tело (Цркве) могао увести у Царство небеско. „Ако ли око твоје –
епископ - кварно буде , све ће тело твоје тамно бити“ (Матеј 6, 23), и тело
дакле – Црква – неће узрастати у меру раста Христове висине.
“Ако твој
епископ учи било што безаконо, чак и ако би он водио целомудрени живот, чинио
знамења и пророковао, нека он за тебе буде као вук у овчијој кожи,јер он ради
на пропасти душа“.
Чувајте се од лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. Мт. (Гл.7, 15-16)
Тумачење Светог Теофилакта Охридског:
Јеретици су лукави и варалице, и зато Господ
каже: "Чувајте се!" Они говоре слатким речима и претварају се да
живе часно, али у томе и лежи замка. "Одело овчије" је кротост у коју
се они преоблаче како би нам ласкали и преварили нас. Познаћемо их по њиховим
"плодовима", то јест, по њиховим делима и животу. Иако су у стању да
се лицемерно прикрију за неко време, ипак ће их изобличити они који имају
расуђивања.
Они који од Бога отпадоше у раскол и јерес још пре скоро читав век, кроз увођење календарске новотарије у многе помесне цркве, па чак и кроз увођење нове пасхалије у поједине помесне цркве, кроз јерес сергијанизма, екуменизма, унију са јеретицима римокатолицима 1965. године и многа друга безакоња,заборавише на ове дивне речи, које сваком истинитом православном хришћанину јасно показују какав треба да буде и како треба да поступа. Уместо тога, они одбацише и попљуваше Бога, и уместо Њему, послужише и подчинише се оцу лажи, пред којим преклонише колена и коме приносе своје усрдне молитве, коме приносе на жртву душе милиона оних који, на жалост и у своме незнању мисле да су ,,хришћани",али са хришћанством немају ни додирних тачака...Таквима лажним пастирима, вуковима у овчијој кожи, цртају мурале, сликају ,,иконе",проглашавају их ,,светитељима", као да намерно остају слепи на њихове речи, на њихова дела, која говоре више од хиљаду речи, о томе у ког бога су ти исти ,,епископи" веровали. На велику жалост (идоло)поклоника лика и (не)дела таквих ,,људи",у Бога хришћанског сигурно не!Зато од таквих и молитвеног општења са њима треба бежати,да не би духовно погинули заједно са тим вуковима у овчијој кожи.
Што се тиче речи које сам помињао,свако треба пажљиво да их прочита и да добро размисли о њима, као и о свему што је написано у овоме тексту:
„Немој имати других богова уза Ме...јер сам Ја Господ Бог твој, Бог Ревнитељ...“ (Изл. 20:3-5)
„Богу се треба покоравати више него људима“ (Дела Ап. 5:29). Тако су поступали Свети Мученици, верне и изабране слуге Божије. Ако су им нечастиви цареви заповедали да дају данак, давали су; ако су им заповедали да иду у рат, ишли су; да раде, радили су; ако су им заповедали да стоје за трпезом, стајали су; да копају руду, копали су; да носе камење и земљу, носили су; заповедали да иду у тамницу, у заточеништво, у ланце ићи – нису се противили; заповедали да скину одећу, скидали су; заповедали су и друго, што није противно закону Божијем, потчињавали су се.
А када им је долазила заповест да презру Бога, и када су заповедали Светима да се поклоне идолима, они су смело стајали против нечастиве заповести, не желећи да слушају оне који су дали заповести, сећајући се заповести Јединог Господа Бога: „Ја сам Господ Бог твој... немој имати других богова уза Ме.“ (Изл. 20:2-3).
И тиме су Свети показали да смо дужни да се повинујемо и служимо човеку – властелину, до онда, док је његова заповест сагласна са заповешћу Божијом или му не противуречи.
Свети Тихон Задонски
+++
Богу се приписује ревност не због тога, да би ти представио у Богу неку страст (Божанство је бестрасно), већ да био сви знали, да Бог све чини, не ради било чега другог, већ ради оних, за које ревнује... ради њиховог спасења.
Свети Јован Златоусти
