Душу је потребно опскрбљивати речју Божијом, јер је реч Божија, како каже Григорије Богослов, хлеб анђелски, којим се хране душе гладне Бога. Више од свега треба да се вежбамо у читању Новога Завета и Псалтира… Од тога настаје просветљење у уму, који се измењује божанственом променом.
Веома је
корисно бавити се читањем речи Божије у осами, и прочитати свеколику Библију са
разумевањем. Само зарад такве вежбе, не рачунајући друга добра дела, Господ
Својом милошћу не оставља човека, но га испуњава даром духовног разумевања.
Када човек
опскрби душу своју речју Божијом, испуњава се разумевањем тога шта је добро а
шта зло.
Читање речи
Божије треба да се обавља у осами зато да би се ум читачев удубио у истину
Светога Писма, и примао за њега топлину која у осами рађа сузе. Од тих суза,
пак, човек се згрева и испуњава духовним даровима, који наслађују ум и срце, неисказиво.
Такође је
душу потребно снабдети и знањима о Цркви, о томе како је она од почетка до
данас очувана, шта је претрпела у ово или оно доба. То треба знати не из жеље
да управљамо људима, него за случај да се сусретнемо са могућим неприликама.
