На суду људском потребни су сведоци. На оном Суду није тако, тамо сведоци нису потребни, јер Судија све зна. На суду људском често помогне сребро и злато, али на оном Суду, Судија поклоне - не прима. На суду људском грехове оптуженог зна мали број; на оном Суду дела човекова, речи и зле помисли показаће се пред целим светом. На суду људском изриче се телесна смрт или нека пролазна казна; на оном Суду осуђени грешник предаје се вечној смрти…
Када се
човек позива на суд, он о томе мисли, и све старање своје покреће, и са
пријатељима својим саветује се да на суду не буде осуђен и да се не посрами.
Хришћанине, ти се позиваш на суд и то
не на људски него на Божији; јер нам се свима ваља јавити на Суду Христовом, да
примимо сваки што је у телу учинио, или добро или зло (II Кор. 5,10). Колико ти
више треба да се припремаш и стараш да се на оном Суду не посрамиш и не осудиш.
Често се догађа да човек и умакне од суда људског; али од оног суда нико не
може да умакне или да избегне, јер је он неминован за све.
На суду
људском потребни су сведоци ради истраживања истине, који често и кривога
оправдају. На оном Суду није тако, оном Судији нису потребни сведоци, него Сам
све зна. На суду људском често помогне сребро и злато, али на оном Суду није
тако: јер онај Судија поклоне не тражи и не прима. На суду људском кривца често
заштићују високе и моћне особе и други помагачи; на оном Суду они ништа не
могу; они ће се тада и сами скрити и биће као бедници. На суду људском често се
гледа на лица. На оном Суду није тако, јер онај Судија на лица не гледа него на
савест и дела. Онда ће пред Њим подједнако стати: слуге и господари, цареви и
њихови поданици, богаташи и сиромаси. На суду људском лукавство често оправдава
кривца; на оном Суду оно ће ућутати, тамо му места неће бити, јер је Судија
свезнајући. На суду људском човеку се суди пред малим бројем; на оном Суду
судиће му се пред целим светом, пред Анђелима и људима. На суду људском грехове
човека који се суди зна мали број; на оном Суду дела човекова, речи и зле
помисли показаће се пред целим светом. На суду људском изриче се телесна смрт
или каква друга пролазна казна; на оном Суду осуђени грешник предаје се вечној
смрти…
Видиш како
се човек најмарљивије припрема за суд људски, који према Христовом није ништа…
Припремај се
најбрижљивије за онај дан, послије свакоме следује да иде или у муку вечну, или
у живот вечни. Подражавај у овом делу синовима овога света, који, позвати на
суд људски, брижљиво се за њега припремају, да се не би осрамотили…
Догађа се да људи који су учинили
какав преступ и сазнали свој грех, прије него што се позову цару или другој
којој својој власти, са смирењем грех свој исповедају, падају пред влашћу и
просе опроштај, и добијају.
Хришћанине,
знаш ли ти да ћеш бити позван на суд Божији, и да ћеш бити питан за све своје
грехове, учињене делом, речју и помишљу? Учини, дакле и ти, као што чине мудри
синови овога века: остави грехове своје и приђи Христу Судији, Цару Небеском,
коме си ти згрешио, и исповеди грехове своје са смирењем, падај пред Њим и
осуђуј себе пред Њим сада, да те Он не осуди онда.
Завапи Му
митаревим гласом: Боже милостив буди мени грешноме! И чини плодове достојне
покајања (Лк. 18,13; 3,8). Тада ће сви твоји грехови и безакоња бити избрисани
и неће се више поменути. Јер Он неће судити онима који нису згрешили, него
онима који су згрешили а нису се покајали. Због овога је покајање и било
проповедано, да се грешници покајемо, и задобијемо од Њега милост. Кај се,
дакле, и заглађуј уздасима и сузама грехове своје, исписане у савести твојој,
да би се и у књизи Божијој загладили и да се не појаве на оном Суду. То је
припремање за онај страшни Суд! Другог сем овога нема. Буди, дакле, увек у
истинском покајању, и тиме ћеш се припремити за онај Суд, на коме ћеш се неминовно
и ти појавити; и тако започевши нови хришћански живот, очекуј од Њега милост.
Ко се каје и
живи новим хришћанским животом, његов ранији грешни живот неће нашкодити; од
нас се једино то тражи: да се поправимо и променимо на боље.
Мисли увек
на тај дан и чврсто мисли да ћеш и ти, као и други, на онај Суд, суд Божији а
не људски, бити позван, и то позван изненада, кад труба анђелска затруби. Ово
размишљање покренуће те на истинско покајање и држаће те у смирењу и скрушењу
срца.
Сећање на онај Суд и размишљање о
њему неће ти допустити да чиниш гријех, да се светиш ближњему, него ће те
покренути на приљежну и искрену молитву.
Сећајући се
онога Суда, нећеш тражити весеља у овоме свету него ћеш више желети сузе, плач
и уздахе. Што се људи веселе, угађају телу и греше, то бива због заборава на
онај Суд и неразмишљања о њему.
Сећај се,
дакле, Суда и кајаћеш се истински и свакодневно ћеш се обнављати и у бољег
мењати…
Човека
окривљеног на суду обузима стид и страх; тако ће грешнике на оном Суду обузети
неизмерни страх, трепет и ужас; јер ће их окривљивати сам Бог, кога нису хтели
да поштују; окривљиваће се због незахвалности коју су према Њему показивали,
окривљиваће се пред цијелим светом.
Окривљен на
суду преступник закона искључује се из броја добрих грађана и обележава се као
злочинац а не син Отаџбине; тако ће се хришћани-преступници Закона, који се
нису покајали, на оном Суду избацити из броја добрих хришћана и, као јарци,
одвојиће се од оваца, и обележиће се као неверни… Преступник закона осуђује се
на смрт, или другу какву казну по законима одређену; тако ће се на оном Суду
грешеници осудити на вечну казну. Идите од Мене проклети, у огањ вечни,
припремљен ђаволу и слугама његовим (Мт. 25, 41). Преступник осуђен на казну по
закону одваја се од својих домаћих сродника и пријатеља, и иде са неутешним
плачем на одређену му казну. Тако ће се грешници, на Суду оном осуђени на вечну
казну, одвојити од Бога, од светих Анђела Његових и изабраника Божјих, одвојиће
се за вечна времена и поћи ће са неутешним плачем, трепетом, ужасом и очајањем
крајњим у вечну муку. И ови ће отићи у муку вечну (Мт. 25, 46).
Бедни
грешниче, покај се и чисти грехове своје скрушењем срца и сузама, да све ово не
искусиш онамо.
Свети
Тихон Задонски
