Старца је посетио и један човек желећи да са њим разговара о проблемима везаним за његову децу. Неправедно се жалио да деца непоштено поступају према њему. Старац је покушавао да га увери како проблем треба да размотри са духовне тачке гледишта:
“Теби ће
користити уколико буду неправедно поступали према теби, јер ћеш зато после
смрти бити награђен.”
Човек је на
то рекао:
“Оче, ја не
верујем да пакао, рај и живот после смрти уопште постоје. Једино верујем у
постојање неке надприродне силе.”
Старац му је
са осмехом одговорио:
“Добро, и то
је боље него ништа. Уколико Христос и живот после смрти не постоје, зар ти
мислиш да су луди сви ови монаси и монахиње који су се одрекли света и живе на
усамљеним местима? Осим тога, и пакао и рај постоје. Наша душа доживљава и
једно и друго јер су то духовна стања, а не нека места на којима пламти ватра
или певају птице. Даћу ти један пример.
Претпоставимо
да спаваш и сањаш да се спремаш да нешто украдеш. Одједном, у твоју душу се
увлачи страх јер мислиш да би неко могао да те види. И заиста, људи су те
видели и покушавају да те ухвате. Почињеш да бежиш јер страхујеш да би могао
бити ухваћен и погубљен. Такве помисли изазивају осећања патње и стрепње. Твоја
душа испуњена је очајањем, разочарењем и страхом због онога што би ти се могло
догодити. У сну почињеш да се знојиш и да се преврћеш по кревету, а онда се
сасвим изненада будиш. Схваташ да је то био само ружан сан, ноћна мора и
постепено се смирујеш. Оно што је твоја душа доживљавала током тих неколико
тренутака био је пакао, односно доживљај душевног мучења. Твоја душа је била
обузета страхом, ужасом, патњом, стрепњом, очајањем и разочарењем…
Пакао није
место на којем се душе кувају у котловима него стање у којем ће се душа наћи
након што напусти тело. Тада ћеш схватити истину и патићеш јер ниси поверовао
Христу и Његовој проповеди о животу после смрти. Душа ће тада бити далеко
свеснија кривице због својих поступака и доживљаваће непријатна осећања страха,
ужаса, стрепње, очајања итд.
Исто се може
применити и на рај. Замисли да имаш сина којега много волиш и да је он током
многих година радио на бродовима. Док спаваш, сањаш да се твој син вратио.
Дубоко си дирнут и испуњен неизмерном радошћу. Трчиш према њему, грлиш га и
љубиш. И док је твоје срце преплављено срећом, изненада се будиш и схваташ да
је то био само сан. Разочаран си и враћаш се у стварност. Твоја душа је на
неколико тренутака осећала укус раја, односно, била је испуњена радошћу и
љубављу.
Дајући ти
ова два примера, желим да ти покажем да постоје и пакао и рај. Ми их можемо
делимично доживети још у овом животу, али ћемо их потпуно и целовито осетити
тек након смрти. слична стања постоје у нашој души, зависно од њене природе.
Уколико душа има нечисту савест и ако је обузета страхом, ужасом, стрепњом,
очајањем, љубомором или клеветом она постаје обитавалиште пакла. Међутим, ако
душа осећа љубав, радост, доброту, наду, веру умереност и смирење, онда постаје
обитавалиште раја.”
