"Министар
екуменизма" Ватикана кардинал Курт Кох са задовољством је примио недавни
предлог представника „православног“ Васељенског (Констанинопољског)
Патријархата који се односи на утврђивање заједничког датума празновања Васкрса
(Пасхе) за све „хришћане“.
"Васкрс
је највећи празник хришћанства. Зато би био предиван и важан знак, ако би ми,
хришћани, имали заједнички датум овог празника", - цитирао је
швајцарски (римокатолички) сајт "kath.ch" речи председника
"Папског савета за помоћ јединству хришћана".
Кардинал Кох
је рекао да се тај предлог веома свидео Папи Франциску и Коптском
Патријарху-Папи Тавадросу. "Иако установити један заједнички датум
Васкрса неће бити лако, то треба учинити", - рекао је јерарх.
Ових дана је
саопштено да се руководилац Сталног представништва Васељенског Патријархата при
Светском савету цркава (ССЦ, енгл. WCC) у Женеви, „архиепископ“ Телмески
Јов (Геча), изјаснио за „православну“
календарску реформу.
У
сагледавању 1700-е годишњице Првог Васељенског Сабора у Никеји, која пада 2025.
године, „јерарх“ је написао у билтену ССЦ, "да је
то добра могућност подсетити хришћане о неопходности календарске реформе и
успостављања заједничког датума Пасхалних празника, да би тако, заправо, остали
верни одлукама Васељенског Никејског Сабора". Подстицај у том правцу
може бити то, што у 2025. години Пасха и у Источној, и у Западној Цркви пада у
исто време" - саопштава "stacja7.pl".
У ИСТО
ВРЕМЕ...
ПАПА РИМСКИ
НАДА СЕ У СТУПАЊЕ ЈЕРЕТИЧКЕ РИМО-КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ И ФАНАРА У "ПУНО ВИДЉИВО
ЈЕДИНСТВО" (битно је напоменути да унија помесних
цркава светског псеудоправославља са јеретицима римокатолицима,али вероватно не још у
оном облику и форми коју и сами римокатолици очекују већ постоји од 1965. године!Више о томе
можете прочитати у књизи „Јединство ,,цркава“ се догодило“).
Папа Франциско
и кардинал Курт Кох надају се да ће између Римо-католичке цркве (РКЦ) и Фанара
бити пуно општење и "видљиво јединство".
12. марта
2021. године папа римски Франциско упутио је поздравну посланицу новом „митрополиту“ Италије
Константинопољског патријархата, егзарху Јужне Европе Поликарпу (Ставропулосу),
у којој је изразио наду, да ће РКЦ и Фанар ступити у "пуно видљиво
јединство", саопштава званични сајт Ватикана.
Папа
верује да римокатолици и ,,православни" могу преобразити, "С
Божијом помоћи, узајамне односе, који нас већ обједињују, у пуно видљиво
јединство". Осим тога, кардинал Курт Кох, председник
"Папског савета за помоћ јединству хришћана", напоменуо је јерарху
Фанара "о важности заједничких напора у прокламовању Речи Божије,
васпитавања нових поколења и служењу најпотребитијима".
По речима
кардинала, "ова братска сарадња је призвана да унесе
конкретни и ефективни допринос пуном успостављањуу општења међу нашим
црквама". Нови митрополит Италије заменио је на том положају епископа
Генадија (Зервоса), преминулог у октобру 2020. године.
У церемонији
интронизације „митрополита“ Поликарпа учествовали су: „митрополит“ Аустријски
(Константинопољског патријархата), егзарх Мађарске и Централне Европе Арсеније;
„митрополит“ Киринијски (Кипарске Православне Цркве) Хризостом и
епископ Коптске православне цркве(реч је о јеретицима
монофизитима,који су осуђени на Четвртом Васељенском Сабору у Халкидикону,који не признају,као ни све Васељенске Саборе Цркве после њега,тако да их још зову дохалкидиконцима...) Јован.
Такође, присуствовали су: "патријарх" Венеције Франческо Мораља,
секретар "Папског савета за помоћ јединству хришћана" Брајан Фарел и
Амброђо Спреафико, представник римокатоличког епископата Италије.
Стремљење ка
власти увек је везано и са настојањем да се задобије власт над временом.
Историја познаје многе примере "захвата" такве власти; из најближих
историјских догађаја можемо именовати Француску револуцију са њеним термидором.
Рим је, снажећи свој примат и свој светски значај, пошао "против
научне очигледности, против предања и канона Цркве. Наше страсти приморавају на
уступак, разум, логику, знање. По свој вероватноћи, то се дешава не само са
појединцем него и са целим друштвом, народом, штавише и са целом одвојеном
(помесном) Црквом и културом".
Организована
религиозно-политичка сила папства могла је наметнути свој календарски стил
практично свим земљама света, али то још ништа не казује ο њеној непогрешивости
и пожељности. "Није у сили Бог него у истини" -
говорио је Свети Александар Невски.
Проблем рачунања времена, изазван григоријанском реформом, и до данашњег
времена остаје нерешен. Ево више од четири века не престају несклади и
несугласице у вези поретка литургијског живота, што је учврстило одвајање
неправославног Запада од Цркве. У новије време, преузимање "исправљеног јулијанског
календара" од неких аутокефалних цркава, довело је такође и до
њиховог
пада у раскол(а касније и у јерес!),а по учењу Светих Отаца,заједно са њима и
оних који са њима молитвено опште!
Православна Пасхалија
заснована је имајући у виду редослед новозаветних збивања, повезаних са
последњим данима земаљског живота Господа Исуса Христа. У години крсне смрти
Господње, јудејска пасха је пала у петак и суботу. У петак, 14. нисана (који,
као и сада почиње по црквеном рачунању у четвртак навече), Спаситељ је био
распет; у суботу Он је био у гробу, и у рано јутро првог дана недеље 16. нисана
- васкрсао. Зато су збивања Страдања, смрти и Васкрсења Господа нашег Исуса Христа,
нераскидиво повезани са јудејском пасхом. И већ од првог века хришћанства, ушло
је у обичај да се Света Пасха празнује после јудејске пасхе. То је било
овековечено од светих Апостола који су одредили да се хришћанска Пасха празнује
после јудејске (7. правило светих Апостола).
Мењање
редоследа збивања ο којима нам казује Јеванђеље значи њихово кварење.
Новозаветна Пасха мистично символизује замену старозаветног жртвоприношења
јагњета, жртвом Спаситеља нашег Господа Исуса Христа - Јагњета које је узело на
себе грехе света (Јн 1,29). И када би се, због искључиво астрономских узрока,
понекад дешавало да у старој Цркви истовремено падну хришћанска Пасха и пасха
синагоге било је потпуно неприхватљиво да света Пасха претходи јеврејској.
Ипак, само у периоду од 1851. до 1950. године следбеници Григоријанског
календара празновали су Пасху 15 пута пре Јевреја и не само једном заједно с
њима, на пример, 1. априла 1823. године, 17. априла 1927. године, 18. априла
1954. године, и 19. априла 1981. године.
Приврженици
Григоријанског календара, свршавајући Свету Пасху пре Јудеја или заједно са
њима, нарушавају један од основних канона Цркве. Они у потпуности
пренебрегавају Седмо апостолско правило, одређење Никејског Сабора и Прво
правило Антиохијског помесног Сабора.
318 светих
Отаца Никејског Васељенског Сабора (325. године) донели су уредбу (орос) ο
Пасхи, која забрањује да се она празнује с јудејима, на шта указује јасан цитат
Првог правила Антиохијског сабора: "Сви који се дрзну да наруше
одредбу Светог и Великог Сабора одржаног у Никеји... ο светом празнику
спасоносне Пасхе, да буду одлучени од заједнице и одбачени од Цркве. Ако се пак
неко од предстојатеља Цркве, епископ, или презвитер, или ђакон, после ове
одредбе, дрзне да развраћује људе или смућује Цркве, нарочито да са Јудејима
свршава Пасху, таквог свети Сабор од сада осуђује да буде туђинац Цркви, јер је
учинивши тако постао не крив грехом за самога себе него и крив кварењем и
развраћивањем многих. И не само да такве Сабор одлучује од свештенослужења,
него и све који се дрзну да буду у заједници с њима, до њиховог извргавања из
свештенства. Извргнути се лишавају и спољашње части којима су били причасни по
светом и Божијем правилу свештенства".
Јулијанског
црквеног календара тврдо се држе ревнитељи светоотачких завета, који - упркос
многим притисцима,прогонима - одбијају да прихвате календарску
новотарију, а то су управо Црква Истинитих Православних
Хришћана Грчке и Кипра.
Време - такође је
творевина Божија. Господ савршава освећење твари, која се присаједињује Његовом
небеском животу. У том смислу, може се говорити ο црквеном Јулијанском
календару као ο икони тог освећеног времена. Профанација црквеног календара -
то је покушај светотатственог оскврњења светиње, покушај извргавања већ
освећеног из Небеског Царства у царство мрака.
Црква
Христова сједињује временско и вечно. Ово се остварује пре свега у Тајни
Евхаристије. Пребивајући у времену, Црква кроз стварно присуство Христово
преображава време као што преображава и свет. Што се тиче разних мнења поводом
Јулијанског календара, треба да укажемо на аргумент по преимућству: сваке
године се јавља силазак благодатног огња на Гроб Господњи - чудо, које
проистиче при сабирању многихиљадних ходочасника на Велику Суботу по
Јулијанском календару. У њему нам треба видети мистично освећење ове
2000-годишње иконе времена.
+++
На Сабору
Источних Патријараха 1583. Константинопољског Јеремије, Александријског
Силвестера и Јерусалимског Софронија са другим Архијерејским Синодима, изречена
је анатема на све оне који следе Григоријански календар:
Пошто црква
старога Рима, која као да се радује због сујете својих астронома, несмотрено
изменила прекрасне одредбе ο светој Пасхи којих су се придржавали хришћани, и
које су установили и одредили 318 Светих Отаца Првог Светог и Васељенског
Сабора Никејског, које су поштовали хришћани свих земаља и по којима су
празновали - тога ради појавила се саблазан. Јер су пред нашу Смерност стали
људи Јермени, питајући ο пракси празновања, пошто и њих присиљавају да приме
ове новотарије.
Због тога
смо и морали да кажемо шта су ο овоме установили Свети Оци. Наша Смерност,
размотривши ствар заједно са Најблаженијим Патријархом Александријским и
Најблаженијим Патријархом Јерусалимским и другим члановима Синода, у Духу Светом,
разјашњавајући оно што су ο овоме одлучили Свети Оци, одређује:
Ко не
следи обичаје Цркве ο Светој Пасхи и месецослову (календару) онако како су нам
предати од Седам Светих Васељенских Сабора, који су их за нас добро установили
да их следимо, него жели да прати Грегоријанску Пасхалију и Месецослов, тај -
пошто се, као и безбожни астрономик, супротставља свим одредбама Светих Сабора
и хоће да их измени или ослаби - нека буде анатема, одлучен од Цркве Христове и
сабрања верних. Ви, православни и благочестиви хришћани пребивајте у ономе што
сте научили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када буде
неопходно и крв своју пролијте да бисте сачували отачку веру и исповедање;
чувајте се и пазите ових, нека вам помогне Господ наш Исус Христос и нека молитва
наше Смерности буде са свима вама. Амин.
+++
По питању измене
Свете Пасхе и Месецослова Кирил Архиепископ Константинопољски и Васељенски
Патријарх 1756. године такође је изрекао анатему на оне који следе папску
саблазан:
Најчаснији
клирици наше Христове Велике Цркве и други најпобожнији јереји и
најпреподобнији јеромонаси, појци у црквама нашег града, следбеници неботајника
Павла, који говори: Ако вам неко буде благовестио супротно од овога што смо вам
ми благовестили, макар био и анђео с неба, да буде анатема; ако је јереј или
мирјанин да буде одлучен од Бога, проклет, и по смрти да не иструне него да
пребива у вечним мукама. Камен и железо нека се распу и распадну - они никад и
никако. Нека наследе губу Гијезијину и вешање Јудино; нека пребивају на земљи
као Каин, стењући и дрхтећи; и гнев Божији нека буде на главама њиховим и удео
њихов нека буде са издајником Јудом и богоборцима јудејима; земља нека се
отвори и нека их прогута, као некада Датана и Авирона; Анђео Божији нека их
гони са мачем у све дане живота њиховог, и нека подлегну свим проклетствима
Патријараха и Сабора, под вечним одлучењем и у мукама огња вечног. Амин.
